Lična arhivaZajednički ručak: Bojan (prvi sleva) sa saradnicima i Vesnom (stoji) Već nekoliko godina pariska građevinska firma BP Bat, u vlasništvu Bojana Pešića ima lep običaj da povodom ispraćaja stare i ulaska u novu godinu, organizuje zajednički ručak. Uz iće i piće zaposleni se druže u restoranu. – Tako mi svake godine! – saopštava Letica
M. Milanović Nikola Selaković na otvaranju izložbe U Kulturnom centru Srbije u Parizu u toku je izložba “Sport u umetnosti. Umetnost sporta”. Izložbu je otvorio Nikola Selaković, ministar kulture Srbije u prisustvu Maje Gojković, predsednice Vlade Vojvodine, Ane Hrustanović, ambasadorke Srbije u Francuskoj, Nataše Kondić Panić, ambasadorke Bosne i Hercegovine, brojnih umetnika i predstavnika dijaspore.
Školica se taman zahuktala, ali su školarci ubrzo dobili dane za predah, i to sve francuske regije istovremeno, od 20. oktobra do 3. novembra. Uzvikom: „Super“ učenici su se prepustili igri, izletima, možda leškarenju, a možda i putovanju do matice.
Tamara Nacik i đaci u 10. pariskom arondismanu
U Parizu i okolini mnogo je novosti, otišli stari, došli novi nastavnici, jedini „starosedelac“ je koordinator Blaženka Trivunčić pod čijom se dirigentskom palicom sve besprekorno uklopilo i odvija bez problema i zastoja.
– Ovo je moj razred – prijavljuje novodošla nastavnica Milija Jeremić, onda se hitro ispravlja i kaže da ima puno razreda, svaki joj je podjednako drag, a nalaze se u 20. pariskom arondismanu, u predgrađu Bondi (prostorije pri Crkvi Sv. Petka), u Sen Mor de Foseu, Isi le Mulino i Levaloa Pere.
Milija se uhodala i ubacila u punu brzinu.
– Na časovima je dobra i radna atmosfera. Iako su sva ova deca rođena u Francuskoj, pokazuju veliko interesovanje za srpski jezik i ćirilicu..
O. ĐokovićSMERNICE ZA SARADNjU: Učesnici skupa u Kulturnom centru Srbije U Kulturnom centru Srbije (KCS) u Parizu nedavno je održan skup na temu ko smo, šta smo, gde idemo. “Vesti” su već pisale o tom događaju, a sad opširnije prenosimo detalje. Evidentno je bilo da su svi učesnici na skup došli sa namerom da se
I posle više od dve decenije ratova na prostoru bivše Jugoslavije, na zapadu, a posebno u Francuskoj, Srbi i dalje nose sliku naroda koji je nasilnički i primitivan, a Srbija zemlja gde vlada haos i bezvlašće. Tako malo po malo pa namerno ili ne u Francuskoj javnosti izađe neki članak, reportaža ili nešto drugo što pokazuje o Srbima i Srbiji veoma ružnu sliku. Tako je i ovoga puta.
nastavak na sledećoj strani
Srpska zajednica u Bordou na čelu sa predsednicom Udruženja francuskog-srpskog prijateljstva Sanjicom Petrović za vikend organizuje dva velika događaja. Prvi je večeras i to muzičko veče uz poznatog Daniela Trenčovskog koji će zabaviti publiku uz poznatu srpsku muziku. Ulaznice su rasprodate. Drugi događaj je komemoracija i sećanje na sve stradale u Prvom svetskog ratu. Komemoracija
Za srpski hram Svete Petke iz pariskog predgrađa Bondi važi pravilo: nigde manje crkve, a većeg značaja. To se potvrđuje godinama, jer otkako su je svojim sredstvima izgradili zemljaci, a i stalno je nadograđuju i ulepšavaju, veoma je uočljivo prisustvo ne samo naših vernika već i uglednih ličnosti iz celog regiona. Baš kao i na parohijskoj slavi.
Istina sa zakašnjenjem, ali i iz opravdanih razloga, crkvena slava Sveta Petka obeležena je sa odgađanjem od sedam dana. Da je i to pravo vreme pokazatelj su prisutne zvanice: Silvi Tomasan, gradonačelnica Bondija, Rože Žilber, senator, Stefan di Paoli, gradonačelnik Bobinjija, Mišel Furkad, gradonačelnik Pjerfita, Katia Kopi, gradonačelnica Pavijon du Boa, Alan Ramadie, poslanik u Narodnoj skupštini, Stefan Erve, regionalni savetnik, Gi Žuvnel, savetnik u opštini Pjerfit, Enri Dole, predstavnik rimokatoličke crkve. Ambasadu Srbije predstavljala je Ivana Stanković, prvi savetnik i konzul, a bile su tu i monahinje iz manastira Rođenja Presvete..
M. MilanovićMolitva: Domaćini i gosti uz prote Dušana i Nikolu Postoje razlozi da se nekom događaju promeni datum obeležavanja, ali u Svesrpskoj zajednici Francuske (SZF) ne postoji razlog zbog kojeg bi se otkazala tradicija, na primer, obeležavanje Svetog Save, slave udruženja. Dakle, okupili se, istina malo su pomerili datum proslave, ispoštovali slavski obred i udri
Poezija izlazi iz duše, a teško je i zamisliti koliko je bilo emocija kad se na 18. saboru pesnika srpske dijaspore našlo dvadesetak poeta iz šest zemalja. Okupili su se u svečanoj sali pri pariskom Hramu Sv. Save, na drugovanje s poezijom došlo je i stotinak dobro raspoloženih zemljaka, a sve ih je domaćinski blagosiljao prota Nikola.
Uzo deda svog unuka, metno ga na krilo, pa uz gusle pevao mu, što je negda bilo. Eto, zahvaljujući jednom takvom čika Jovinom dedi, Rajku Zoriću, danas imamo unuka Marka Zorića, momčinu naslednika.
Marko je rodom Parižanin, deda Rajko je iz Pritoke kod Bihaća. Marko je u usponu života, deda Rajko je preminuo 2013, u 83. godini.
Iako je ovo priča o mlađanom Marku, samoukom slikaru koji od 3. oktobra do 31. decembra izlaže u galeriji „Lise Cormerdž“ (6 rue de Lanneau, Paris 5), ipak startne reči treba posvetiti deda Rajku. Na primer, do sada je u Parizu najveći ispraćaj na večni počinak imao Rajko Zorić. U Crkvu Svetog Save nije se moglo ući, načičkan zemljak do zemljaka. Na usnama svakog od njih reč: „Hvala.“
Humanista od reč
Rajko je bio najveći mogući rodoljub i čovek srca većeg od okeana. Narodni čovek. Čovek i po. Jednostavan. Jednog dana pozvali ga na saslušanje u parisku prefekturu, traže objašnjenje kako je moguće da je za 5.000 ljudi dao svoju garanciju obezbeđujući im papire ..