Nemački mediji javljaju kako je berlinska policija u nedelju intervenisala u jednom parku. Tamo je grupa ljudi na ražnjevima ispekla 12 jaganjaca. List „Tagesšpigel“ piše da je sve „organizovala grupa ljudi iz Bosne i Hercegovine“.
Ražnjevi koji su bili postavljeni u parku u berlinskom naselju Fridrihšajnu okretani su pomoću akumulatora.
„Oko 150 ljudi ležalo je na livadi, a deca su trčala oko vrelog žara na suvoj travi. A iznad njega – jaganjci. Njih dvanaest. Okretali su se iznad užarenog ćumura. Sve su pokretali automobilski akumulatori“, navela je policija na Fejsbuku.
Iz berlinske policije kažu da je u tom parku dozvoljeno praviti roštilj, ali da je problem neodgovoran način na koji je napravljen, jer je postojao rizik da se žar proširi na obližnje rastinje.
Nakon uklanjanja ražnjeva
Policija je takođe rekla da su učesnici u potpunosti sarađivali sa vatrogascima prilikom rasklapanja ražnjeva i uklanjanja žara sa zemlje.
izvor : rts.rs
Da se čovek uči dok je živ potvrđuje i poznati pariski slikar Spiridon Mitić, koji je zbog toga što je imao poverenja u ljude prevaren za 17.000 evra. Prisećajući se događaja koji se odvijao kao u nekom Hičkokovom filmu, on nam priča kako su ga nasamarili Irina Stupovski (37)...
Sve veći napad sveštenih lica na Vučića zbog Kosova. Vučić: “Patrijarhu verujem, o crkvi ništa loše”
Sve više srpskog sveštenstvana ne birajući reči napada srpskog predsednika Aleksandra Vučića, optužujući ga za pripremu izdaje Kosova I Metohije. Najviše je Vučićev plan o razgraničenju sa Albancima na Kosovu dirnuo Igumana Visokih Dečana, arhimandrita Savu Janjića, koji je izuzetno aktivan na svom facebook profilu u kritikama upućene predsedniku.
Vučić je izjavio da poštuje srpsku crkvu i da ima puno poverenje u patrijarha Irineja.
Dodao je da neke vladike i crkveni oci imaju svoje, drugačije mišljenje, ali da on poštuje crkvu i neće da ulazi dalje u pomenute navode.
“Ništa loše neću reći o crkvi, bez obzira što se neki dnevno bacaju kamenom na mene”, rekao je predsednik Vučić.
Na konstataciju novinara “da je sada jasnije ono što danas govori Sava Janjić – da podržava Prištinu ‘u tišini‘, a priča i radi protiv Beograda”, Vučić je rekao da ne želi da na tako nešto odgovara.
“Svako ima mogućnost da kaže ono što misli, ono što nam srce govori i ono što govori razum, ali treba gleda..
Po tradiciji, vojno groblje Tije, tridesetak kilometara udaljeno od Pariza, i ove godine označeno je kao sveto mesto za sve one koji se s pijetetom sećaju svojih predaka, stradalnika i ratnika ranjenih od 1914. do 1918. godine i preminulih u bolnicama Pariza. NJih 873, Srbi solunci i jedan Albanac...
Današnji dan se ubraja u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih – crvenim slovom. Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.
Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se slavi i obeležava.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.
Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji bi trebalo da pohode svetinje.
U narodu se ovaj praznik slavi i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na današnji praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana.
Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narod..
Pariz je lep u svako doba godine ali pod snegom ima neku svoju draž. Ućivajte u ovim predivnim snimcima.
Supruga francuskog predsednika Brižit Makron otvorila je prvi kafić u Parizu u kojem goste uslužuju isključivo osobe s Daunovim sindromom ili autizmom, javljaju francuski mediji.
U društvu Brižit Makron, i članovi francuske vlade upoznali su u sredu konobare „Veselog kafića“, prenosi francuski list „Ekspres“.
„Pozivam sve one koji žele da probaju, na primer, neku salaticu, sendvič ili kiš, u „Veseli kafić“, jer to je dobro za svačije mentalno zdravlje“, rekla je Brižit Makron na otvaranju kafića.
Jedan od konobara rekao je novinarima da mu je novi posao „super lak“, jer su „svi veseli, imaju poverenja jedni u druge, ali i obaveze“.
Osnivač kafića, Jan Bikaj Lanzerak, namerava da razvije lanac ovakvih ugostiteljskih objekata koji će odražavati „svet takav kakav jeste, sa svim našim različitostima“.
Inače, ovo je drugi „Veseli kafić“, nakon što je prvi otvoren u Renu u decembru 2017. godine.
izvor : novosti.rs
U okviru projekta „Online učenje srpskog jezika kao zavičajnog”, udruženje Akademska Srpska Asocijacija poziva pripadnike dijaspore starosti od 7 do 30 godina da se prijave na besplatni individualni tromesečni kurs srpskog jezika preko Skajpa (Skype).
Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja RS, nastavlja se sa popularizacijom i daljom realizacijom on-lajn nastave. Cilj projekta je popularizacija srpskog jezika kod dijaspore preko vršnjačkog obrazovanja, odnosno držanje individualnih časova srpskog jezika preko Skajpa (Skype) omladini iz dijaspore, od strane studenata sa Departmana za srpski jezik, piše u saopštenju organizatora.
Konkurs za zainteresovanu decu i omladinu iz dijaspore traje od 23.07.2018. do 09. 09. 2018. Godine,prednost će imati oni koji do sada nisu učestvovali u projektu. Početak nastave planiran je za 17.09.2018, a završetak za 9.12.2018. godine. Nakon završetka kursa polaznici će dobiti potvrdu o pohađanju kursa koju izdaje Filozofski fakultet u N..
U Parizu, gradu koji je obarao rekorde u prevozu zemljaka do otadžine, a koji i danas dnevno preveze stotinak zemljaka do Beograda, od pre godina, kao direktor predstavništva "Jat ervejz" radi 51-godišnji Novica Vulić. Ono što ovog veštog poslovnog čoveka izdvaja od drugih je nekoliko karakteristika.Beograđanin Novica je bivši...
Poverenik Ministarstva za dijasporu Srbije Milisav -Mića Aleksić, koji već decenijama živi u Parizu u intervjuu za "Vesti" kaže da dijaspora mora da glasa, na izborima, jer na taj način stiče pravo da bude birana i da više odlučuje o događajima u otadžbini. - Godina smo od države tražili...