Ogroman novac koji je uložen prethodnih godina u ekipu Paris Saint Germain-a nije bio dovoljan da se dođe ni do polufinala lige šampiona. Iako dominantni u Francuskom prvenstvu, parižani nikako ne uspevaju da se dokažu u Evropi.
Za poslednji neuspeh protiv Reala na stub srama je stavljen trener PSG-a Unai Emery kome su dani u klubu odbrojani. Bez autoriteta, dopustio je odmah na početku sezone svađu Nejmara i Kavanija i videlo se da od početka ne kontroliše situaciju u svlačionici.
U klubu su shvatili da im za trenera treba veliko fudbalsko ime pa su se obratili velikom prijatelju PSG-a Arsenu Vengeru koji je trener Arsenala od 1996.godine. Ove godine ni njemu ne cvetaju ruže pa su u PSG-u mislili da je pogodan trenutak da ga privole da najzad prihvati mesto šefa stručnog štaba koje je već u par navrata odbijao.
Kako tvrdi naš izvor blizak klubu, Venger je predložio svog učenika i velikog prijatelja, Srbina, Dragana Stojkovića Piksija koji sa velikim uspehom vodi kineski prvoligaš G..
Tradicionalna narodna igra kolo upisano je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, objavio je Etnografski muzej na svom sajtu.
Odluku o upisu kola na Uneskovu listu doneo je 7. decembra 2017. godine Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom 12. redovnom zasedanju koje se održava na ostrvu Čedžu, u Južnoj Koreji.
Kolo je najraspostranjenija igra na teritoriji cele Srbije, a pored srpskog pravoslavnog stanovništva, koje ga smatra obeležjem nacionalnog identiteta, izvode ga i druge etničke i konfesionalne zajednice.
„Upis elementa na Uneskovu listu značajan je, ne samo zbog toga što će ovaj segment nematerijalnog kulturnog nasleđa postati međunarodno vidljiviji, već i zbog toga što će različite zajednice jasnije uvideti da dele zajedničko nasleđe, podstaći ih da u većoj meri komuniciraju i budu spremne da učestvuju u zajedničkim aktivnostima, programima i projektima za očuvanje i prenošenje elementa“, navodi Etnogra..
Miloš - Miša Mitić iz Pariza u Francuskoj mnogo voli "Vesti", sve u njima prostudira, nisu mu skupe, i naglašava da "novine ne kupuje onaj ko ima, već ko je navikao".
Nemanji i njegovim roditeljima je hitno potrebna pomoć u Parizu. Naime, Nemanja ima maligni tumor na mozgu i treba doći na lečenje u prestižnoj francuskoj klinici Gustave Roussy (Villejuif) na obodu Pariza. Sredstva se u Srbiji prikupljaju velikim brojem humanitarnih akcija, a roditeljima je potreban smeštaj u blizini bolnice. Stan ili kuća. Pozivamo sve ljude dobre volje koji mogu da pomognu da se jave na broj telefona njegovih roditelja +381646327898 (viber). Nadamo se da će Nemanja dobiti bitku i pobediti bolest što mu mi od srca želimo.
Nakon naizged bezazlenog odlaska kod oftamologa, zatim neurologa i urađene magnetne rezonance, Nemanji je otkriven maligni tumor na mozgu.
Početkom juna je operisan, a HP nalazom malignitet je potvrđen. Prema mišljenju lekara zračenje i hemioterapija su hitni.
Nemanji vreme nije saveznik, i hitno mu je potreban odlazak u kliniku u Parizu koja ima najbolja iskustva i rezultate u lečenju ove vrste tumora – Medulloblastoma, klasični tip, gradus I..
Odavno se zna da u politici i međunarodnim odnosima nema poštenja a nema ni pravde. Istorija nas je učila da preko noći najveći neprijatelji, zbog zajedničkih interesa, postaju najveći prijatelji. Samo su izgleda Srbi kroz istoriju stradali za ideale i sem Miloša Obrenovića nismo imali mudrog političara.
Ipak nećemo sada ovde polemisati gde su Srbi kroz istoriju pravili greške. Sada ćemo se osvrnuti na Francusku i njenu unutrašnju i spoljnu politiku, koje bi trebale da budu usklađene, a one su totalno dvolične kao i celokupna politika ove prelepe zemlje. Francuzi su zajedno sa Nemcima na čelu Evropske Unije ali se mora priznati pod velikim uticajem SAD-a i Velike Britanije kada je reč o spoljnoj politici. Taj stav su zauzeli za vreme ratova na Balkanu 90tih godina, a nastavili sa ratom u Libiji i danas u Siriji.
Francuzi svesno žrtvuju svoj narod u svojoj zemlji zaradi međunarodne podrške Americi i Velikoj Britaniji u ratovima po svetu. Ti ratovi pored bogaćenja imaju za cilj i pribl..
Postoji veliki broj ulica koje asociraju na Srbiju, srpski narod, pojedince i gradove Srbije. Ipak u belgijskom gradu Liježu „Ulica Srbije“ se nalazi u samom centru grada pored reke „La Meuse“.
Dobila je naziv jos 30.decembra 1918.godine zbog prve napadnute zamlje od strane trojnog pakta u Prvom Svetskom ratu i zahvalnosti na junačkoj borbi našeg naroda.
Kad hram nosi ime Svetog Save, razumljivo je da mu je i parohijska slava Sveti Sava, i da od tog nema lepšeg dana, a ukoliko u bogosluženju dejstvuju dvojica vladika (zapadno-evropski Luka i zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije) uz kompletno parisko srpsko sveštenstvo sa duhovnom sabraćom iz drugih crkvi, kao i studenti bogoslovije, hor "Sveti Simeon Mirotočivi" i uz oltar pojci, a i "prekipelo" od vernika, onda ne postoji mera za ponos .
Ovog petka oko podneva u gradu Clichy, na samom obodu Pariza, veoma napeta situacija. Na jednoj strani muslimani ovog grada koji već jedno vreme svakog petka u podne blokiraju centar grada i mole se na ulici opremljeni mikrofonom kojim pozivaju na molitvu. S druge strane stotinak odbornika pariškog regiona na čijem je čelu bila i predsednica regiona Valeri Pekres.
Da bi se suprostavili muslimanima koji se na nelegalan način mole na ulici, a nadležni organi su nemoćni da to spreče, gradski većnici zajedno sa građanima pevali su glasno himnu Francuske.
U jednom trenutku je došlo do veoma napete situacije dok je trajala molitva. S druge strane se jako čula „Marseljeza“. Teške reči i laktanje na obe strane. Veći incident je ipak sprečila policija koja je stala između dve strane.
Muslimanski poglavari su pozvali svoje vernike da se okupe u isto vreme na istom mestu i sledećeg petka. Oni naime protestvuju tako što se mole na ulici, jer grad neće da im izgradi džamiju.
Ovo je jedan od prv..
Iako Srbiji na ekonomskom planu ne cvetaju ruže, domaća valuta nezaustavljivo raste. Tako je vrednost evra prvog radnog dana u julu bila 120,54 dinara, što bi trebalo da bude pokazatelj privrednog rasta. Nažalost nije tako, jer svakog dana otadžbina tone u sve veću bedu. Prema ocenama ekonomista, dinar ovih vrelih dana jača najvećim delom zbog dolaska dijaspore na godišnje odmore. Ovde će građane iz rasejanja osim jakog dinara dočekati paprene cene i nezaposlena rodbina.
Ekonomista dr Vladana Hamović za „Vesti“ objašnjava da će slab evro isprazniti džepove naših radnika iz dijaspore.
– Ono što su pre nekoliko meseci mogli da kupe za 100 evra, sada svakako neće moći, jer su cene skočile, i to ne malo. Sve je poskupelo i hrana u samoposlugama, ali i povrće na pijacama – objašnjava dr Hamović.
Ukoliko u otadžbini imaju roditelje ili rodbinu koju pomažu dodatno će biti opterećeni, jer treba da im ostave više novca, jer su ljudi bukvalno bez dinara u džepu.
– Građani Srbije gotovo celu ..
Le parc national de Đerdap (en serbe Национални парк Ђердап ou Nacionalni park Đerdap), est un parc national situé en Serbie au sud des Carpates, près de la ville de Kladovo. Il s’étend sur la rive droite du Danube, de la forteresse de la Golubac (en serbe : Golubački grad) jusqu’au barrage de Sip. Il couvre une superficie de 640 km². L’administration du parc est située à Donji Milanovac sur le Danube.
Le parc national de Đerdap est un des lieux les plus visités de Serbie. On y trouve de nombreux hôtels et restaurants.
Sa région immédiate concentre 85 % de Roumains parmi sa population, soit la plus grande partie de la minorité des Roumains, en Serbie. Le parc, avec la Table de Trajan, est associée à l’histoire, et la Latinité de la Roumanie.
Le parc national de Đerdap est particulièrement célèbre pour ses Portes de Fer, un passage grandiose à travers les pentes méridionales des Carpates. La gorge de Đerdap s’étend sur environ 100 kilomètres de Golubac à Tekija ; elle est en fait ..