A cura di Enrico Vigna, marzo 2017
…..Per NON dimenticare i bombardamenti NATO sulla Jugoslavia del 1999
Per ricordare e NON dimenticare questo 18° triste anniversario, ho ritrovato tra mille carte, queste righe che il grande scrittore tedesco scrisse nel lontano 1941.
Tragico è che dopo 56 anni, la tragedia si è ripetuta e ancora una volta ha lasciato, come in ogni guerra di aggressione: tragedie, morte, miserie, devastazioni sociali e odio.
Qualcuno dice che è il prezzo per la “democrazia occidentale”…
Forse quel qualcuno in quelle terre non ci va, o ci va da turista distratto e opulento.
Per chi ha vissuto sotto le bombe del ’99 e oggi continua in un legame senza fine con quelle genti fiere, dignitose e tenaci…nonostante tutto e tutti, la realtà è un’altra.
Vorrei portare quei “qualcuno” a conoscere, parlare, ascoltare le nostre vedove di guerra, le nostre madri dei rapiti del Kosovo Methoija, i figli dei disoccupati della Serbia, gli sventurati malati di sclerosi del Kosmet,..
Najmasovnije je bilo u Arzinjanu, gde je održana završna akademija Srpske dopunske škole Sveti Sava iz Vićence. Okupilo se skoro svih 250 učenika iz osam nastavnih punktova, a preko 70 učenika izvelo je prigodan program u kome su predstavili brojnoj publici samo delić onoga što su sve naučili tokom...
Le giornate della cultura serba in Italia, organizzate dall’Unione dei Serbi in Italia, si sono svolte quest’anno dall’8 all’11 febbraio 2018 in quattro città italiane: Roma, Trieste, Vicenza e Udine.
Lo scopo di questa manifestazione è anche di migliorare l’opinione pubblica sulla Serbia e sul popolo serbo, la cui immagine ha subito un duro colpo nel corso degli ultimi anni, anche a causa del racconto parziale su ciò che è accaduto durante le ultime guerre. Questo racconto attribuiva principalmente ai serbi tutte le responsabilità dei conflitti degli anni novanta. Questo non vuol dire che chi guidava la Serbia all’epoca non abbia delle responsabilità e non abbia commesso errori da condannare, però è un dato di fatto che Belgrado, a suo malgrado o a suo onore, fu all’epoca la capitale, non soltanto della Serbia, ma anche della Jugoslavia e questo comportò degli obblighi sanciti dalla Costituzione Jugoslava che non prevedeva la possibilità di secessione da parte delle Repubbliche o dell..
Srpsko kulturno umetničko društvo Pontes - Mostovi iz Trsta, organizovalo je u sali SPCO Trst još jedno etno veče. Ovoga puta gosti su bili renomirani članovi sekcije regiona Frijulija, Venecija Đulija, poznatog internacionalnog Lions kluba. Radi se o organizaciji u čije se članstvo ulazi isključivo po pozivu, a čine ga viđeniji...
U skladu sa nazivom manifestacije, trubački orkestar Nebojše Fajata Sejdića i vokalna solistkinja Božica Boba Nedeljković iz Švajcarske držali su preko 500 posetilaca sve vreme na nogama, javlja za Program za dijasporu RTS-a koordinator Saveza Đorđe Milanović.
Noseći na sebi unikatnu narodnu nošnju sa Kosova, poklon Slađane Stević iz Trsta,...
di Michele Metta
Ho conosciuto Marilina Veca di recente. Eccellente scrittrice – suoi, per esempio, Kosovo perduto, Scandalo Somalia, Cuore di lupo – e giornalista, mi ha colpito, di lei, il suo mettere da sempre, nel proprio lavoro, lo spendersi con coraggio in prima persona, andando direttamente nei luoghi dove le cose stanno accadendo. Per nulla a caso, ricopre anche il ruolo di Presidente di Rinascere, Onlus dedita all’amicizia tra Italia e Serbia. Le ho posto alcune domande riguardanti proprio quest’ultimo Paese. Eccole.
Credo che le vicende da te narrate a proposito della Serbia siano di quel genere dove, come non mai, metafora e realtà si sovrappongono in maniera – viene da dire – soffocante, ustionante. Smembrare qualcuno per rubarne gli organi è, infatti, tanto la verità di quanto accaduto quanto metafora della volontà di annientare un popolo, una Nazione. Ti chiedo: da chi parte la decisione di macellare la Serbia, e perché?
Come tu dici, lo smembramento dei corpi dei serb..
Љубазношћу Српске Православне Црквене Општине из Трста,
Александар Диклић ће одржати своје прво предавање
у Трсту 8. јуна 2017. са почетком у 19,00ч
у сали Ристо Шкуљевић. Адреса: Via Genova 12, Trieste
а затим и у Вићенци, 9. јуна 2017. са почетком у 20,30ч.
у организацији Савеза Срба у Италији,
Адреса: Contrà Barche 55, Vicenza (поред Театра Астра)
ТЕМА ПРЕДАВАЊА:
„БЕОГРАД КРОЗ ВРЕМЕ, НОВИ ПРИСТУП И СТАРИ ПОГЛЕДИ“
Александар Диклић је као публициста, и режисер тв документарних програма, у предходне 4 године, одржао преко 150 јавних наступа, у београдским вртићима, градским и српским школама и гимназијама, вишим школама, центрима културе, библиотекама, Генералштабу Војске Србије, Удружењу Срба у Румунији.
Његова приповедања карактерише обиље података, емоција али и нарочито издвојених и мање познатих података о историји Београда. Диклић повест главног града често даје у контексту времена, у ширем географском смислу, тако да приповеди, често личе на предавања, којима на жалост чест..
Отац Сава из манастира Дечани, овако се сећа 24. марта 1999, када је почело бомбардовање тадашње Југолавије: „ НАТО је извршила опсежне нападе авионима, бомбардујући Србију без одобрења Савета Безбедности Уједињених Нација, а међународна заједница се није потрудила у настојању да се нађе решење за смиривање ситуације мирним путем. Иако је НАТО изјавио да ће мета авионских напада бити војни циљеви Југославије и обарање режима Слободана Милшевића, хиљаде цивила свих националности су се напатили, а многи изгинули, а то је дефинисано као „колатерална шета“.
После 18 година, на Косову се једва живи, јер ту цвета илегани промет свега и свачега, етничка дискриминација се наставља, а више од 250 000 некадашњих становника Косова (претежно Срба) не могу да се врате у своје домове, иако су присутни НАТО, Уједињене Нације (сада Еулекс), упркос обећања међународне заједнице да ће обезбедити мир и сигурност на тим просторима. Осим тога, око 2000 Срба се води као нестало, а велика је вероватноћа да ..
Књига „Сви хрчу на истом језику“ двојезична је књига на италијанском и српском језику, намењена деци и одаслима. Садржи двадесет прича из једног „другог света“, инспирисаних истинитим догађајима и људима из дијаспоре, али необичне и другачије од оних које су до сада причане. Свака прича има две верзије, италијанску и српску, јер аутор и преводилац, ћерка и мајка, причају причу свака на свом језику и на свој начин. Иако су ћерка и мајка, оне не говоре истим језиком.
Мајци је ближи матерњи језик, српски. Он је део њеног детињства и младости. Ћерки је ближи језик земље у којој је рођена, који је део њеног детињства и младости, језик земље у којој живи. Иако добро познаје српски језик и писмо, боље се изражава на италијанском него на матерњем језику, а то је судбина већине деце емиграната, друге и треће генерације Срба, али и других народа који су расути по свету.
Књига је посвећена нашој младој дијаспори, у којој тек стасава друга генерација, која је обогаћена допунском школом српског ј..
И ове године, на михољске Задушнице су се окупили Срби из Венета и Јужног Тирола, да одају пошту својим прецима, чије кости леже у костурници Кастелданте у Роверету. Мало Срба зна да су у гробљима Јужног Тирола сахрањени борци из првог светског рата, који су ратовали као аустроугарски војници, њих око 3000. Они су били мобилисани из наших крајева који су припадали Аустроугарској империји. Сто година леже њихове кости у туђој земљи, а од пре десет година, одајемо им пошту и вршимо парастос, захваљујући парохији „Свети Лука“ и тадашњем пароху Миливоју Топићу, уз сарадњу Кола српских сестара из Роверета. Некада то буде велика манифестација, некада прође скромније, али тридесетак парохијана из Вићенце, Басана, Роверета и околине увек је присутно, као и представници разних удружења. Данас, на десетогодишњицу, парастос је одржао парох Далибор Ђукић, а венац је положио председник Савез Срба у Италији, Душан Алексић и секретарица Савеза Јелена Глишић. После парастоса на споменику, о. Далибор ј..