Foto: Privatna arhivaMaja Milatović-Ovadia, rediteljka koja predaje na Kraljevskoj centralnoj školi za govor i dramu (eng. Royal Central School of Speech and Drama), odlučila je da napusti Srbiju na proleće 2003. godine i nastavi svoj život u Londonu.
Uprkos tome što glavni i najveći grad Engleske i Ujedinjenog Kraljevstva, kako Maja kaže, nije idealan, polifonija kultura i misli, kao i koegzistiranje različitosti i raznolikosti čine život u njemu zanimljivim.
Odluku da napusti Srbiju donela je zbog tadašnjeg dečka, a sadašnjeg muža. Iako već 18 godina živi u Londonu, ne misli da će zauvek ostati u tom gradu, te naglašava da su se sa nacionalističkom retorikom Brexita pojavile misli o odlasku negde drugde.
– Nisam došla u London za stalno, a ni sada ne mislim da ću zauvek ostati u ovom gradu ili u ovoj zemlji. Koliko dugo ću još živeti ovde i gde ću živeti posle, stvarno ne znam. Danas razmišljam o tome gde će moja šestogodišnja ćerka odrastati i sa čime će morati da se nosi u proces..
Doživela sam bajku uživo. Priliku da živim u Palermu, prestonici Sicilije, smatram pravim božjim darom jer sam stekla neponovljivo iskustvo, kaže Aleksandara Pejčić iz Negotina, apsolventkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, koja je u okviru kulturne razmene stigla na jug Italije.
Nije jednostavno uputiti se van granica domovine u doba kada opasnost od virusa vreba na svakom koraku. Međutim, Aleksandra se nije predala strahu, nastavila je da sanja na krilima želje i da, uprkos pošasti, putuje i otkriva nove svetove.
Ukus slobode
– Studiram italijanski jezik, književnost i kulturu. Jezici su moja najveća strast i još od malena znala sam šta ću studirati. Za italijanski sam se opredelila kako zbog njegove melodike i lepote, tako i zbog toga što vuče korene iz latinskog jezika. Romanske jezike prosto obožavam. Osim toga, na moju odluku je uticala činjenica da Italija ima najbogatiju književnost, uzbudljivu istoriju, raskošnu kulturu i umetnost. Najznačajniji pisci, slikari i kompozitori..
Naša udruženja na severu Italije uspešno odolevaju izazovu pandemije i uprkos svemu, u skladu sa propisanim mera druže se, zabavljaju, slave, organizuju čak i sportske događaje. Tako je Kulturno udruženje Srba Duga iz Montekio Mađorea, nadomak Vićence, samo nedelju posle proslave Mitrovdana u svojim prostorijama organizovalo i turnir u stonom tenisu.
Odziv je po rečima predsednice udruženja Duge, Dušice Lalić bio zadovoljavajući.
– Ovaj mesec je u znaku velikog napora oko organizacije slave i turniru, ali svaki trud se isplati. Pričinjava mi, zaista, veliko zadovoljstvo da vidim naše ljude srećne i na okupu. Našem narodu nedostaje blizina sunarodnika, maternji jezik, topla reč i narodna muzika. Zašto im ne izaći u susret, ako je to ikako moguće, a to i nama ujedno pričinjava, na neki način, radost. Radujemo se svakom trenutku provedenom zajedno – ne krije lično zadovoljstvo, kaže Dušica Lalić, prva dama udruženja.
Mihajlo Blanuša za “Vesti” otkriva detalje.
– Bio je veliki odziv. Pr..
Foto: Privatna arhiva/Jelena KrzanickiJelena Krzanicki Srbiju je napustila posle prve godine gimnazije, pre 27 godina. Uvek je, kaže, imala želju da živi u inostranstvu i da iskusi život na raznim mestima i u drugačijim kulturama od naše te je i otišla „sa željom da osvoji svet i zvezdama u očima“.
Iako je kasnije pokušala da se vrati kako bi pomogla svojoj zemlji, zaustavio je, kaže, potpuni javašluk i farsa nepotizma.
Jedna je od onih kojima se ukazala prilika da odu na razmenu studenata u Ameriku, što je oberučke prihvatila.
„Moj stariji brat je već tad takođe bio u Americi preko košarkaške stipendije, a kako mi je on bio uzor i primer za sve u životu, jedva sam čekala da pođem i ja njegovim stopama. Iskoristila sam prvu priliku da odem na razmenu studenata u srednjoj školi, ta razmena se prirodno produžila jer su i moji roditelji bili van Srbije (na drugom kraju sveta od mog brata i mene). Kada sam bila primljena na isti Univerzitet odakle je par godina ranije diplomirao i moj st..
Nikakvi zeleni pasoši koji su na snazi u Italiji ne mogu da spreče želju i volju naših zemljaka da se druže, proslavljaju rođendane i slave slavu.
Ko nije primio vakcinu, mora da napravi brzi test, ali pravila i mere predostrožnosti koje je Vlada Italije propisala u vezi s pandemijom korona virusa se striktno poštuju i besprekorno slede. Tako su i članovi Kulturnog udruženja Srba Duga iz Montekio Mađorea, gradića nadomak Vićence, proslavili slavu onako kako su to činili i godinu pre pendemije korona virusa.
U prisustvu protoprezvitera Dalibora Đukića, Mitrovdan je proslavljen kako dolikuje i kako pravoslavna pravila obreda nalažu. Uz domaćine okupilo se oko osamdesetak gostiju, predstavnika više srpskih udruženja iz italijanske regije Veneto.
A da je slava protekla baš onako kako su domaćini očekivali, da se slavska sveća nije ugasila, već da se redovno pali svake godine, što je najjači motiv i najveći razlog zašto se ljudi okupljaju, potvrđuje nam Dušica Lalić, predsednica KUS Duga..
Foto: privatna arhivaSvetlani Cemin se život promenio iz korena sasvim slučajno, kada je jednog dana odlučila da prihvati ponudu modne agencije i okuša svoju sreću van granica domovine.
Odlučila je da počne da gradi karijeru u Italiji, kada joj je milanska modna agencija ponudila da počne da radi kao model i da kraći vremenski period provede u Milanu.
„S obzirom na to da sam tada bila na poslednjoj godini studija i upravo napunila dvadest jednu godinu, meni je ta ponuda da zvučala primamljivo i iz moje lične radoznalosti, htela sam da pokušam da se dokažem kao maneken u jednoj od svetskih prestonica mode. Ipak, ono što je bilo presudno u tom momentu je pre svega bila moja želja da se osamostalim i krenem u taj mali izazov. Isto tako, bilo mi je interesantno i upoznavanje nove kulture i učenje novog stranog jezika. Prethodno sam učila u školi i na fakultetu latinski, ali italijanski, koji jedan od mojih omiljenijih jezika, do tada nisam poznavala“, navodi Svetlana.
Prema njenim rečima..
Goran i Danijela Nikolić iz Beča, vlasnici firme “Nikolić prevoz”, uspešan bračni par, pravi su primer da se rad, trud i posvećenost poslu itekako isplate. Sa uspehom su, od porodične firme autoprevoznika, posao proširili izgradivši autobusku stanicu u Negotinu i Zaječaru, restoran, hotel, turističku agenciju, servis, pokazujući da je put za opstanak u Negotinu i istoku Srbije dolazak naših uspešnih ljudi iz dijaspore. Vozni park “Nikolić prevoza” čini čak 40 autobusa, a od pre četiri godine u Negotinu su otvorili i hotel.
– Mi smo porodična firma. Sada i naša deca kreću da rade sa nama i sin namerava da se vrati – kaže za “Vesti” Goran Nikolić.
On je rođen u Nemačkoj, dugo je radio u Beču, gde mu se danas školuju naslednici, a pre sedam godina vratio se u Srbiju da ostane.
– Od 2012. godine smo više u Srbiji nego u Beču. Firma u Srbiji postoji od 1998. godine, u Samarinovcu kod Negotina – priča Nikolić.
Njegov savet sunarodnicima iz dijaspore je da se vrate u Srbiju, jer su se, kaž..
U dve parohije britansko-skandinavske eparhije, u švedskom Malmeu i danskom Kopenhagenu, prema odluci episkopa Dositeja izvršena je promena sveštenika, pa je otac Milan Gardović posle 23 godine uspešnog rada u parohiji Sv. Ćirila i Metodija iz Malmea, prešao u parohiju Sv. velikomučenika Georgija u Kopenhagenu odakle prezviter Aleksandar Samardžić posle 12 godina uspešnog rada odlazi u Malme.
Čin primopredaje, rastanak i upoznavanje sa novim parohijanima obavljeni su na jutarnjoj liturgiji u Malmeu i večernjoj službi u Kopenhagenu gde je služio sveštenik Igor Davidović iz Geteborga koji je i arhijerejski namesnik Eparhije britansko-skandinavske.
Veoma emotivni su bili rastanci parohijana sa sveštenicima u oba hrama. U Kopenhagenu su vernici stajali u dugom redu želeći da svako pojedinačno zagrli oca Aleksandra. Rastanak sa starim sveštenikom bio je ujedno i zadovoljstvo što dolazi sveštenik iz ne tako daleke parohije, koji je već na neki način poznat vernicima.
– Naš vladika je doneo..
Krilatica “na mlađima svet ostaje” najbolje opisuje predlog reorganizacije Upravnog odbora udruženja Vidovdan iz Vićence. U Meledu, nadomak Vićence, sastao se Upravni odbor udruženja kako bi razmotrio predlog da se funkcije predaju mlađima, a da stariji članovi pomažu i podržavaju rad i zalaganje mlađih članova.
– Otkad je zavladala pandemija korona virusa, naše udruženje osim dve slave, 2020. i 2021. godine, nije uspelo da organizuje nikakvo dešavanje, ni priredbe koje smo ranijih godina pravili tri puta godišnje; niti smo išli u goste drugim udruženjima. Jednostavno bili smo pasivni, ne svojom voljom, već zbog dekreta koji su se smenjivali jedan za drugim. Mladi su se uželeli druženja i folklora, pa su jasno izrazili želju da se pokrene bilo šta. Mi smo tu da im pomognemo i želimo da im prepustimo aktivno bavljenje udruženjem – otkriva za “Vesti” Vladiša Buzejić, jedan od osnivača Vidovdana.
Svi članovi Upravnog odbora su jednoglasni po tom predlogu i sazvaće uskoro skupštinu na koj..
Građani poreklom iz Bosanskog Grahova koji žive na tromeđi Austrije, Švajcarske i Nemačke pred godišnje odmore su pokrenuli akciju prikupljanja novčanih sredstava za izgradnju kapele i puta do groblja u selu Nuglašica, saniranje i proširenje ograde na groblju.
Pokretači ove akcije bili su Jovo Ćurković, Boro Vuković i Mirko Ivetić iz Austrije, njihove komšije i prijatelji. Oni su ovlastili Jovu Ćurkovića da osnuje seoski odbor u Nuglašici i uruči sakupljeni novac. Kada je Jovo stigao u rodni kraj, sazvao je meštane Nuglašice na sastanak, izabran je seoski odbor koji je napravio konkretne korake. Obezbeđena je dozvola za dovoženje šljunka i urađen je put dužine 320 metara. Dobijen je posedovni list za proširenje groblja, izgradnju kapele i saniranje ograde. Napravljen je ugovor sa izvođačem radova Vesom Katićem. da radovi počnu u aprilu iduće godine i budu završeni do 25. jula 2022. Uz saglasnost odbora, novac koji je prikupljen deponovan je u banku. Na sastanku je usvojen i odluka da 3..