Naši

Foto: privatna arhivaDanijela Grubnić u Beču živi nešto više od dve godine, nakon što je, usled čestih poseta prijateljici pomislila kako bi upravo ovaj grad mogao da bude mesto na kojem može lako i lepo da se živi. Nakon dugog razmišljanja, odlučila je da svoju karijeru nastavi u inostranstvu. Kako Danijela kaže, za nju je razmišljanje o povratku u Srbiju zanimljiv fenomen koji u jednom trenutku pogodi svakog čoveka koji ode u inostranstvo. Ko kaže da mu ne fali kuća – nije najiskreniji. „Kod mene je situacija bila specifična, jer sam u trenutku odlaska imala vrlo sređen život u Beogradu: imala sam stalan posao, stan, takoreći normalne uslove za život. Ipak, tražila sam nešto više, neku promenu. Želela sam da se oprobam na drugom tržištu, pa sam tako dala otkaz i došla da probam. Znala sam da ako moj plan ne uspe, imam gde da se vratim, ali sam verovala da ću uspeti. Tako je i bilo: Posle malo više od mesec dana, pronašla sam posao“, kaže Danijela. Foto: privatna arhivaIako u Srbiji..

Da dobrota nema nacionalnost po ko zna koji put potvrdili su krajem sedamdesetih godina ovog veka italijanski lekari. Odani Hipokratovoj zakletvi, koju su ispoštovali radeći “iza leđa” zakonu, spasli su život Mladenki Stević, bolesnoj devojčici iz Srbije koju su beogradski lekari otpisali. Ni ona ni njena majka u to vreme nisu imale regularna dokumenta za boravak. Priča o Mladenki još jedan je dokaz da sudbina piše drame, ali i bajke. Naša sagovornica, Srpkinja iz Vićence, kaže da ima dva rođendana. Drugi je 20. jun. Tog dana 1979. godine njeno srce je nastavilo da nesmetano kuca. Danas je Mladenka srećna žena, supruga stomatologa Flavija Zoke i majka Pjersilvija i Petre. Mladenka radi u ordinaciji svog supruga kao sekretarica, Pjersilvio je student, a Petra je četvrti razred srednje škole. SREĆNA PORODICA: Sa suprugom Flavijom Zokom, kćerkom Petrom i sinom Pjersilvijom Kobna dijagnoza Da se vratimo na početak priče. Njena majka Tanka je, u potrazi za boljom budućnošću, došla u Trst 1..

Kolo srpskih sestara “Sveta Petka” parohije Sv. velikomučenika Georgija, svečano je proslavilo svoju slavu i 23 godine uspešnog rada. U našoj crkvi u Kopenhagenu, liturgiju je služio protosinđel Metodije Lazić uz sasluženje nadležnog paroha oca Aleksandra. Slavski kolač je sa sveštenicima ispred Kola srpskih sestara, lomila Vesna Savić, a potom je u crkvenim prostorijama nastavljeno druženje uz prigodan kulturni program i posluženje. Program je priređen u znak zahvalnosti za 23 godine postojanja i rada, a slobodno se može reći da su članice Kolo srpskih sestara “Sveta Petka” u prethodne dve decenije bile vodeća snaga u radu i svim aktivnostima parohije. U programu su nastupile Ljiljana Bulajić, književnica i predsednica kulturnog udruženja Prosveta iz Kopenhagena, Mira Nenadović, višedecenijski nastavnik dopunskih škola srpskog jezika u Danskoj i Dušanka Mijić, jedna od najaktivnijih članica Kola srpskih sestara. Dušanka je program započela pesmom Svetoj Petki, koju je napisao vladika..

U cilju druženja i zabave naših zemljaka u dijaspori u ovim teškim danima, sada već godinama, koji su posledica pandemije korona virusa, Kulturno udruženje Srba Mladost iz Loniga organizovalo je manifestaciju Prva gulašijada, u gradiću nadomak Vićence. Manifestacija posvećena čuvenom srpskom specijalitetu organizovana je na inicijativu predsednika udruženja Dragiše Blagojevića i sportskog savetnika u opštini Lonigo Andrea Kastjela, a “start” je dao Željko Marković, sekretar KUS Mladost u 10.00 ujutru. Narednih šest sati oko kotlića se smenjivalo više od 200 posetilaca, srpskih, ali i italijanskih državljana. I sve je zanimalo koji će gulaš na kraju pobediti! Gulaše ocenjivao i Dušan Aleksić Falila samo muzika Svi su se smejali i pričali, jednom rečju uživali. Nedostajala je samo “živa svirka”, što je možda malo pokvarilo celokupan utisak. Mada, s druge strane, ljudi su toliko bili srećni što su se okupili, da mnogi nisu ni primetili da fali muzika. – Na manifestaciji su ispoštovane s..

Srpska pravoslavna crkva na Malti, posle mnogo decenija, zahvaljujući razumevanju malteške crkve – Malteške kurije, i malteške države, dobila je na korišćenje na 25 godina velelepan objekat crkve u mestu Birzebudža na Malti. Tako je veliki broj vernika na ovom mediteranskom ostrvu konačno dobio mesto gde će se okupljati na liturgijama, ali i gde će mališani koji su rođeni na Malti učiti srpski jezik, kulturu i tradiciju zemlje odakle potiču njihovi roditelji. U tom objektu će se držati i nastava srpskog jezika i organizovati brojne kulturne aktivnosti sa ciljem očuvanja tradicije Srba. Sveštenik Risto Gorančić, koji je po blagoslovu episkopa austrijsko-švajcarskog, Italije i Malte Andreja, poslat na Maltu, kaže da su se proteklih godina verski obredi vršili u objektima u Valeti, kao i u objektu Rumunske pravoslavne crkve, ali su to bila privremena rešenja. – Sada, zahvaljujući razumevanju Malteške kurije, dobili smo na korišćenje na 25 godina crkvu u Birzebudži, koja dugo nije korišć..

Foto: Privatna arhivaOdluka da napusti Srbiju za Miljana Ćorovića nije bila tako jednostavna. Nakon šest meseci provedenih na studentskoj razmeni u Austriji vratio se sa željom da pokuša da ostvari karijeru u svojoj zemlji, ali se nakon dve godine rada ipak vratio u Austriju gde trenutno završava doktorske studije i radi na Institutu za neorgansku hemiju. „Donošenje same odluke da napustim Srbiju nije bilo tako jednostavno za mene. Osnovne i master studije završio sam u Beogradu na Hemijskom fakultetu, i za vreme master studija otišao sam na Erazmus+ razmenu u Grac. Tu sam proveo šest meseci, radeći eksperimentalni deo svoje master teze. Nakon toga, bio sam jako neodlučan – nisam znao koji put da odaberem, gde bih želeo da živim i šta bih voleo da radim. Bilo mi je jako teško da ocenim koje su pozitivne stvari u Austriji, a koje u Srbiji. U tom trenutku pratio sam svoj instinkt koji je tada bio da možda želim da se borim i da ostvarim svoju karijeru u Srbiji. Tako se 2017. godine vrać..

Učenici Srpske dopunske škole “Sveti Sava” u Italiji potvrdili su nadaleko poznatu izreku o Srbima kao duhovitom narodu. Na 33. međunarodnom festivalu humora za decu, njih osmoro iz Tori di Kvartezola, Alontea i Vićence osvojilo je dva prva mesta – za portret i grupni rad. Festival sa temom Smeha, smeha deci održan je u beogradskoj opštini Lazarevac, a đaci do 15 godina slali su radove u nekoliko kategorija: za najbolji stih, priču, aforizam, sliku, karikaturu, strip, pesmu, film i fotografiju. Najbolji portret je uradila Maša Dabić, učenica sedmog razreda iz Tori di Kvartezola. Autori najboljeg grupnog rada u kategoriji Karikatura šala su Maša i njena sestra Iva (peti razred), Boris Šprenc (sedmi razred) i Milica Todorović (šesti razred), svi iz Tori di Kvartezola, Edoardo Zaneti (prvi razred) i Milica Mitić (drugi razred) iz Alontea, Jovana Mladenović (četvrti razred) i Maja Paripović (drugi razred) iz Vićence. Maja Paripović Jovana Mladenović Milica Mitić Iako su različitog uzrasta..

Jovana Backović je rođena u Beogradu gde je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti 2006. godine. U Londonu prvenstveno komponuje muziku za pozorište, dugometražne i dokumentarne filmove. Za Danas je govorila o svom životu u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva i o tome zašto ne planira da se vrati u Srbiju. „Otišla sam iz Srbije 2008. godine, delom zato što mi je bilo ponuđeno mesto na doktorskim studijama kompozicije na Univerzitetu u Norviču a delom zato što nisam videla mogućnost da se u Srbiji bavim muzikom na način na koji želim“, započinje razgovor Jovana. Na odluku da napusti zemlju uticalo je i to što se, kako kaže, nikad nije vezala za svoj nacionalni identitet već joj je mnogo bitnija bila izgradnja ličnog identiteta. U trenutku kada je odlazila iz Srbije nije imala predstavu kako to izgleda biti stranac u drugoj zemlji ali je, zahvaljujući porodičnoj podršci, prošla kroz sve krize i poteškoće. foto: privatna arhivaNa London se navikla toliko da ni sama ne može da pretpos..

Stefan Koković; Foto: Privatna arhivaStefan Koković je grafički dizajner i fotograf, rođen 1990. u Beogradu. Nakon diplomiranja na studijama grafičkog dizajna, završio je specijalističke studije na modnoj Akademiji del Luso u Milanu. Po povratku počeo je da radi kao asistent fotografa, da bi karijeru nastavio samostalno. Tokom rada u Srbiji sarađivao je sa mnoštvom javnih ličnosti, dizajnera, modih brendova i magazina. Pojavljivao se u muzičkim spotovima, oprobao se kao voditelj i imao nekoliko samostalnih izložbi. Domaća i regionalna javnosti imala je priliku da ga upozna i kao učesnika u srpskoj verziji muzičkog takmičenja „X faktor“. Poznat po portretima i monohromatskim fotografijama ovaj mladi i nagrađivani umetnik odlučio je da profesionalnu karijeru nastavi u Beču. Stefan se iz Srbije odselio 2016. godine, a za to je imao više razloga. Naglašava da nije od onih koji su „pobegli iz zemlje“ zbog lošeg života, već da je pokušao da pobegne od sebe samog. „Rođeni sam Beograđanin i ..

Izložbu Nikola Tesla: Čovek iz budućnosti, koja je u Trstu otvorena od 17. septembra do nedelje je videlo više hiljada posetilaca među kojima je bio i episkop austrijsko-švajcarski Andrej. – Ovom izložbom ste me zainteresovali da još više produbim otkrića Nikole Tesle koja ste mi predočili tokom obilaska izložbe. Želeo bih da bude izložba ponovljena u svim mojim parohijama, ako bude mogućnosti – istakao je vladika Andrej, koji je nadležan i za Italiju i Maltu. U pratnji prote Raška Radovića iz Trsta, jereja Dušana Đukanovića iz Udina i jereja Riste Gorančića sa Malte, vladika se upoznao sa životom i pojedinim otkrićima koje je Nikola Tesla napravio. Takođe, zahvaljujući trudu srpske omladine, vladika i sveštenici imali su zadovoljstvo da vide pojedine makete Teslinih izuma, kao i umanjenu maketu Tesline laboratorije i hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Episkop uz pomoć Sandića izveo eksperiment Obraćajući se Nikoli Sandiću, potpredsedniku Kulturnog udruženja srpske omladine, ko..