Sara Stojanović iz Barbarana kod Vićence strpljivo je čekala da u otadžbini proslavi punoletstvo. I, dočekala je da svoj 18. rođendan slavi sa najmilijima, onako kako joj je duša sanjala. U svet odraslih ušla je 11. septembra 2020. godine i taj datum je obeležila u Italiji, uz snažnu čežnju da organizuje svetkovinu u Srbiji. Ta njena radost je već dva puta, od septembra do decembra 2020, bila odložena zbog virusa. Konačno, korona se “smilovala” i 13. avgusta u restoranu Šumadija u Kučevu njeni snovi su se pretvorili u javu.
– Strepela sam od decembra do avgusta šta će biti. Bojažljivo smo mama Biljana, sestra Elena i ja pratile kakva će biti situacija u Srbiji i hoćemo li uspeti da ispunimo naše želje, jer se bliži i moj 19. rođendan. Presrećna sam što sam okupila rodbinu iz Srbije i sve prijatelje oko sebe i dosanjala započeti san. Srce puno, želja je ispunjena i ne tražim ništa više od više sile koja ne menja samo zakon, nego i snove! – otkriva za “Vesti” slavljenica Sara Stojanović,..
Maja Barčot Foto: Samuel BlackPozorišna i TV glumica Maja Barčot jedna je od onih za koje se može reći da su uspele „preko“. Britanska publika je mnogo više poznaje, jer više od 20 godina živi i radi u Londonu, a kako govori engleski jezik reklo bi se da je tamo i rođena.
Međutim, malo je poznato da je ona praunuka naših prvih posleratnih glumaca Milice Carke i Dragoljuba Tave Jovanovića, te joj je, kako kaže, „gluma u krvi“.
Carka i Dragoljub zajedno su radili u putujućim pozorištima i jedno vreme su živeli u Banja Luci. Nakon Drugog svetskog rata Tava je dobio angažman u Beogradskom Dramskom Pozorištu a Carka je bila jedna od prvih članova ansambla novootvorenog Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta i takođe je igrala u prvim jugoslovenskim filmovima tog doba („Slavica“, „Živjeće ovaj narod“, „Major Bauk“).
– Moja baba-tetka Ljiljana Jovanović je isto bila glumica a deda-ujak nagrađivani tonac za filmove Siniša Jovanović-Singer. Kao mala sam glumila za porodicu i prijatelje – uvek sam ..
Malog Gavrila Borina čitaoci “Vesti” su upoznali prošle godine u septembru kad je imao tek mesec dana. A 5. avgusta ove godine mališan je duvao svećice na svojoj prvoj rođendanskoj torti.
Dečakova majka, dr Olivera Rašović, kardiohirurg, dobro je poznata u Vićenci, jer uvek rado i sa mnogo ljubavi izlazi u susret našim bolesnim zemljacima. Radi u Gradskoj bolnici. Naši ljudi kada je sretnu prvo zaneme od iznenađenja, a onda se mnogo obraduju kad čuju maternji jezik. Nije mala stvar kada vam se doktor obrati na vašem jeziku. To deluje umirujuće i daje vam nadu pre bilo koje dijagnoze i terapije. Dr Olivera Rašović je cenjena i voljena među svima koji je poznaju.
Mali Gavrilo je plod velike ljubavi između doktorke Olivere i njenog supruga, Italijana, Maora Borina. Trebalo je da se zove Tito. Kada je bračni par birao ime za naslednika, Olivera je imala veliku želju da baš to ime da sinu, ali je Mauro odvratio od tog izbora, jer po njegovom mišljenju još bole rane na prostorima bivše Jugo..
Foto: Lična arhivaAleksa Nikolić rođen je u Smederevu 1994. godine. U Novom Sadu je završio gimnaziju i osnovne studije komparativne književnosti, a od 2017. godine je zahvaljujući različitim stipendijama proveo određeno vremene na studijama u Hrvatskoj, Češkoj i Slovačkoj. Poslednje dve godine živeo je u Francuskoj (Miluz) i Italiji (Bolonja), gde je završio master studije. Objavljuje u književnoj periodici, prevodi i piše prozu.
Svi njegovi duži boravci u inostranstvu su bili u vezi sa školovanjem i stipendijama, tako da sama odluka o napuštanju Srbije nije bila konkretna, koliko je koristio mogućnosti koje su mu razne stipendije pružale.
„Nije da sam odlučio da napustim Srbiju, već sam više željan da iskusim život u nekom drugom okruženju“, dodaje Aleksa.
Na pitanje da li je pri odlasku već razmišljao i o povratku u Srbiju odgovara: „Iskreno, uvek sam odlazio bez nekog jasnog plana i sa kratkočnim ciljevima.“
Priča i da mu, sa jedne strane, pri svakom povratku, svakodnevni život i..
Željko Knežević je više od dve decenije poznat čitaocima kako “Vesti”, tako i mnogih časopisa u matici i rasejanju. Reč je o svestranoj i zanimljivoj osobi po mnogo čemu. Po profesiji je geolog, po misiji rodoljub, a po vokaciji pesnik. Popularnim rečnikom kazano, tri u jedan, kako često naš sagovornik voli da se našali.
Rođen je u Strmici, nadomak Knina, u Hrvatskoj, 9. septembra 1956. godine. Kad je završio srednju školu, dolazi na studije na Beogradski univerzitet. Diplomirao je geologiju na Rudarskom fakultetu, na kome je kasnije i magistrirao. Radio je dugi niz godina u prestonici, a onda, pošto mu se sreća osmehnula, odlazi u Etiopiju, u Adis Abebu. Tamo je tri godine radio kao stručnjak geolog za Ujedinjene nacije.
Buket od devet zbirki
Kad se završio projekat u ovoj istočnoafričkoj zemlji, vratio se na svoje radno mesto u Energoprojektu. Veoma teško mu je palo kada su događaji u SFRJ krenuli po zlu i političke razmirice dovele do ratnih sukoba. Ratna 1994. godina je presudna ..
Foto: Instagram/ lost.child.in.spaceAngela je poreklom iz Srbije, a ceo svoj život provela je na relaciji Srbija-Makedonija, odakle joj je majka. Destinacija ka kojoj će se sledeće godine češće kretati je Slovenija. Kaže da često letuje u Grčkoj i Albaniji, svaki odmor provodi u Leskovcu, a ostatak godine u Štipu.
„Srbiju sam napustila ne svojom voljom, u suštini moji roditelji su to odlučili umesto mene. Kad bi sad trebalo odlučiti, verovatno bih donela istu odluku“, navodi Angela Radmanovik za Danas.
Na pitanje zašto ne živi u Srbiji, dala je prost odgovor: „Živeli smo u malom mestu, veći je grad u kome sada živim. Postavlja se pitanje zašto se nismo preselili u veći grad u Srbiji, a odgovor je da nigde nismo imali svoju imovinu, osim u zemlji u kojoj živim trenutno.“
Put ju je pre dve godine doveo u Beograd, zbog srednjoškolske prakse, i kako navodi „to je jednostavno bila ljubav na prvi pogled“.
Prvo što je kupila u Beogradu bila je beletristika na jednom štandu na Zelenom vencu...
Okupljanje ex-Yu IT stručnjaka u Nemačkoj Foto: Privatna arhivaOdbojka je bila moj san, a odlazak za Nemačku se poklopio sa tim da je moja baka u Nemačkoj. Maštao sam o tome da postanem profesionalni odbojkaš i da ću ubrzo igrati u Bundesligi, a onda u budućnosti i za našu reprezentaciju.
Odbojkaški san se ubrzo urušio, a ja sam umesto profesionalnog odbojkaša postao profesionalni štreber – ovako Beograđanin Filip S. Perišić opisuje svoj motiv odlaska u Nemačku i očekivanja koja je imao.
U Nemačkoj živi od kraja 2009. godine, gde je završio osnovne studije poslovne ekonomije i informatike u Karlsrueu i master studije sa fokusom na preduzetništvo i veštačku inteligenciju u Berlinu.
Kaže da mu se život „skroz promenio“ i da nije samo Nemačka razlog za to, već i nova životna faza koja je počela – poslednja faza formativnih godina – sazrevanja i osamostavljivanja.
– U Srbiji sam živeo kao školarac koji nije toliko bio zainteresovan za školu osim za par predmeta, a u Nemačkoj sam otkrio z..
Učenike sa Balkana je prihvatila kao rođenu decu, a osim što im je predavala italijanski jezik i književnost, kao psiholog je ublažavala njihove traume i tugu
U Donatu Spilare (68), koja je do juna 2020. godine radila kao profesorka italijanskog jezika i književnosti u srednjoj školi “Fedele Lampertiko” u Vićenci, đaci su gledali kao u ikonu. Za to ima mnogo razloga. Osim što im je nesebično prenosila znanje, bila je istovremeno i “čuvarka tajni” jer je držala “šalter” pedagoškog psihologa u istoj školi. Uvek je bila naoružana razumevanjem, dobrotom i ljubavlju kojim je obasipala sve učenike, a ponajviše đake iz bivših jugoslovenskih republika.
U razgovoru za “Vesti” ova plemenita dama ističe da joj je ime predodredilo životni put, odnosno sudbinu. Naime, u prevodu sa italijanskog na srpski jezik, Donata je Darica. I zaista, kažu učenici i svi koji je poznaju, ona je takva. Svima se daje i daruje bez zadrške. Brigu o bližnjem doživljava kao najviši čin ljubavi. Altruista je u pravom z..
U Jagodini je nedavno održano književno veče Tri poete, na kojem su uz Anu Dudaš, pisca za decu, pesnikinju, prevodioca, putopisca, učestvovali i autori iz dijaspore Dragica Šreder iz Nemačke i Željko Knežević iz Švajcarske. Za razliku od Dragice Šreder koja je više puta bila gost u klubu “Đura Jakšić”, Knežević je prvi put u takvom ambijentu govorio svoje stihove. Ovaj magistar geologije, a po vokaciji pesnik, iznedrio je novu zbirku pesama “Vertikale”, na dva jezika, srpskom i nemačkom. Njegovi stihovi govore o ljubavi, rodoljublju, šalju jake i upečatljive poruke čitaocu, svaki stih je žilet i britka oštrica. Prevod na nemački je uradila Dragica Šreder.
– Ova promocija knjige bila je veliko iznenađenje za mene. Prvi put u Jagodini i puna sala u najstarijem književnom klubu u Srbiji, a na drugoj strani, u Švajcarskoj sve zatvoreno, sve zabranjeno. Mogu da kažem da je organizacija bila odlična. Na mene je veliki utisak ostavio dr Golub Jašović, profesor književnosti koji je bio u publ..
Kulturno udruženje Srba Duga iz Montekio Mađorea, gradića nadomak Vićence organizovalo je druženje uz muziku uživo, kako bi se sakupila sredstva za rad sportske sekcije ovog udruženj. Naši zemljaci su se rado odazvali pozivu jer su pod strogim merama zbog pandemije dugo bili udaljeni jedni od drugih. Ovo je bila jedinstvena i lepa prilika da se ponovo okupe.
Dušica Lalić, predsednica Duge ne krije oduševljenje posle veoma uspešne zabave.
– Druženje je bilo pravo osveženje za mnoge naše zemljake željne okupljanja, veselja i kola, jer kolo je naš kulturni identitet, nešto što nas drži na okupu. Zadovoljna sam ishodom, posećenošću zabave i posebno zahvaljujem svim našim vrednim sportistima na požrtvovanju i istrajnosti, kako na treninzima, tako i na nadmetanjima – ne skida osmeh s lica Dušica.
Igor Rašić ističe pozitivnu atmosferu
Nenad Stokuća, potpredsednik Duge kaže da ovom zabavom završavaju prvi deo sezone i kreću na zasluženi odmor.
– Zadovoljan sam sveukupnim radom sportske sekc..