Naši

Pomoćnik ministra, a pesnik NAPISAO KNJIGU ZA POKLON Pomoćnik ministra za dijasporu Miodrag Jakšić nedavno je objavio knjigu pesama za decu "Mali zmaj i njegovi snovi", za čije objavljivanje, kako kaže, motiv nikako nije bila zarada, već mu ona služi za poklon prijateljima. - Knjiga je štampana u 500 primeraka i ja...

Nekada je ovu školu koja se nalazi u dolinama planine Velebit pohađalo više stotina učenika. Danas, ovde nastavu sluša svega desetoro đaka srpske nacionalnosti, i to raspoređenih u četiri razreda, javlja za Program za dijasporu RTS-a Tatjana Đorđević. „Pre tri godine sam došla u ovu školu i tu sam zatekla...

Foto: Privatna arhiva Francuski jezik Vojin Jagličić je učio u osnovnoj i srednjoj školi, a kasnije, tokom studija, prvi put je posetio Pariz, nakon čega se u njemu rodila želja da obnovi znanje ovog jezika. Spontano, učeći jezik, počeo je da razmišlja o odlasku u Francusku na studiranje. „Raspitivao sam se i kada sam video uslove studiranja i da su školarine i više nego pristupačne iako je život u Parizu inače skup, to je presudilo. Nakon završene Muzičke akademije u Beogradu upisao sam master na Sorboni 2014. godine“, počinje Vojin svoju priču za Danas. U Pariz je otišao nakon završenih osnovnih studija na Muzičkoj akademiji a, kako kaže, tada nije razmišljao o tome da li će posle završenog mastera ostajati u Parizu ili će se vratiti. U ovom trenutku, ipak, planira da još nekoliko godina ostane u Francuskoj. Foto: Privatna arhiva„Završio sam dva mastera na Sorboni – jedan je opšta muzikologija, a drugi muzička medijacija, što je neka vrsta kulturne politike. Francuska ima nekoliko un..

Ivan Dragičević je rodom iz Aleksinca, u Italiji živi dve godine, a nepunu godinu je član muzičkog ansambla udruženja Vidovdan. Osim što je angažovan u našem udruženju, Ivan nekoliko meseci svira gitaru u italijansko-srpskom bendu Ethereal Lus. Bend je je nedavno imao prvi koncert od kako je Ivan član. U prepunoj sali u Altavili, mestu nekoliko kilometara udaljenom od Vićence, Ivan je bio prava muzička ikona, a njegova muzika na gitarama svetkovina za prisutne, pa i Karla Dala Pocu, gradonačelnika Altavile, koji ga je javno pohvalio jer je jedini svirao bez nota. U prvom redu su sedeli Ivanova majka Gorica i svi njegovi prijatelji iz udruženja Vidovdan, kao podrška na italijansko-srpskom koncertu. Dejan Mitić, predsednik udruženja, ne krijući zadovoljstvo kaže da ima samo reči hvale za Ivana. – On je izvanredan gitarista i zaslužio je svu publiku koja je bila prisutna i koja je dugim aplauzom pokazala da prepoznaje njegov kvalitet. Pola članova našeg udruženja je bilo u sali da ga sl..

U subotu su “Vesti” obeležile značajan jubilej, 10.000. broj našeg i vašeg lista u svetu. Od prvog broja “Vesti” su uz naše ljude koji su privremeno izvan otadžbine. Uvek smo se trudili da ponudimo obilje informacija iz svih dostupnih izvora, a čitaoci su, uvereni smo, znali da izvuku svoje zaključke ili komentare. Drago nam je da su brojni zemljaci postali naši redovni čitaoci, što potvrđuju čestitke koje smo dobili povodom jubilarnog broja. Čestitke i sugestije stižu nam i dalje, na čemu smo vam takođe zahvalni. Mirko Jović Ujedinili ste Srbe Mirko Jović je u Berlinu još od ranih šezdesetih godina, i dobro se seća početaka Srpske pravoslavne crkve u ovom gradu, kao i koliki značaj je imalo kasnije pokretanje “Vesti”, koje su i dalje jedini srpski dnevni list u dijaspori. Godinama je bio odbornik SPD u berlinskoj opštini Špandau, a već deset godina je aktivan član Saveta za migracije na ovoj opštini. – Mi smo se u Berlinu, dobrim delom i zahvaljujući “Vestima”, povezali u jednu velik..

SRPSKI NAUCNICI, JAVITE SE! POSTOVANI PRIJATELJI U DIJASPORI I RASEJANJU, UVAZENI SRPSKI NAUCNICI I UGLEDNICI, Sa zadovoljstvom vas obavestavamo da je najzad, posle toliko vremena, grob najvece srpske naucnice i zene iz dijaspore, MILEVE MARIC-AJNSTAJN, pronadjen u Cirihu. MILEVA MARIC-AJNSTAJN na ovaj se nacin pridruzila sudbini naseg velikog NIKOLE TESLE. MILEVA MARIC-AJNSTAJN sahranjena je...

Božićni i novogodišnji praznici su za Srbe koji žive u Italji tradicionalno i najduži odmor, ali zbog Covid-19 ove godine najveći deo njih neće se zaputiti u otadžbinu, a oni koji uprkos svemu krenu put Srbije, moraće da računaju sa rizicima. Ne samo zbog epidemiološke situacije u Italiji i u Srbiji, već i zbog mera ograničenja koje su u dve države različite i zbog kojih bi se takav odmor mogao neželjeno produžiti. U Italiji prema odluci vlade svi koji putuju u inostranstvo moraju po povratku da imaju PCR test i da provedu dve nedelje u karantinu. Najviše Srba, oko 40 hiljada, živi i radi u severnim, razvijenim italijanskim pokrajinama Veneto i Friuli Venecija Đulija. Spajanjem praznika i nekoliko dana godišnjeg odmora, moglo se zaokružiti i do mesec dana kod kuće, počevši već od kraja decembra, pa sve do 20. januara. „Deca su nam u Srbiji, ali previše je rizično“… Ove godine zbog pandemije mnogi, kao Gordana Stanimirović odustaju od putovanja. Ona već 25 godina živi i radi u Italiji..

Foto: Privatna arhivaAleksandar Jovanović sa suprugom i dvoje dece živi u Austriji, zemlji koja mu je, kako kaže, pružila sistem. Sistem koji je iznad svega i svakoga. Svoju priču za Danas Aleksandar je počeo od trenutka u kom je odlučio da napusti Srbiju. „Onog trenutka kad je počelo da me bude stid da kradem iz majčinog frižidera i da čekam šarenu torbu na Autokomandi. Ništa ne usreći i ne osramoti provincijalca u Beogradu kao ta čuvena bugarska vreća. Ne moram da napominjem da sam u to vreme uveliko bio zaposlen“, kaže Aleksandar i dodaje da nikada nije „pocepao povratnu kartu, iako joj je više puta pretio“. „Mi smo bili prilično mladi kada smo doneli odluku da ćemo graditi budućnost tamo negde gde je trava zelenija. S obzirom da smo imali skromno iskustvo u svetu odraslih, mi smo se više bavili maštanjem, nego razmišljanjem i analizom. Kasnije se ispostavilo da ona teorija o vizualizaciji nije baš tačna“, objašnjava on. Aleksandar kaže da mu se život umnogome promenio otkako je d..

Vladiša Buzejić (50) iz sela Bukovska, nadomak Kučeva, otisnuo se u svet veoma mlad. Već trideset godina živi i radi u Italiji, u Lonigu, u blizini Vićence, ali se nije udaljio od svoje domovine. I dalje se oseća kao veliki rodoljub i čuvar tradicije, korena i prošlosti. – Ja sam čisto vlaškog porekla, Vlah od oba roditelja, pravoslavne vere, tradicionalista, ne posećujem redovno crkvu, ali poštujem sve vernike. Učestvujem u očuvanje naše tradicije i kulture preko udruženja Vidovdan iz Vićence. Ponosan sam na to što dolazim iz zemlje kao što je Srbija, koja drži do pravoslavlja kao vere i poštuje mnogobrojne nacionalne manjine, njihovu kulturu, običaje i tradiciju. Moja porodica slavi slavu tri puta godišnje po vlaškim običajima, pravimo pomene mrtvima – daće, podrazumeva se da slavimo Uskrs i Božić. Naša brojna udruženja u Italiji slave krsno ime i tom prilikom posećuju crkvu u Vićenci. Mogu da primetim da ima mnogo vernika među Vlasima-Srbima, odnosno našim ljudima u rasejanju. SREĆ..

U martu 1956. godine stigla sam u američku prestonicu Vašington, držeći u ruci nešto, za većinu tadašnjih "Jugoslovena" u tom vremenu nepojmljivo i nedostižno: američku useljeničku vizu i dozvolu za stalni boravak, takozvanu "zelenu kartu", izdatu u američkoj ambasadi u Beogradu. Odmah po dolasku kod oca, teče i tetke upoznala...