Foto: Privatna arhiva Nemanja nam priča da im je ideja za odlazak došla nakon što je njegovu suprugu zainteresovao konkurs za program kulturne razmene 2017. godine.
„U pitanju je program koji podrazumeva regrutovanje nastavnika iz stranih zemalja za rad u školama u SAD. Pošto smo oboje bili između poslova i želeli smo da iskusimo nešto novo, odlučili smo da se supruga prijavi na konkurs, na kojem je dobila ponudu za rad u školi u Južnoj Karolini, u Čarlstonu. Kroz iskustvo koje se stiče kroz rad, saznaje se o američkoj kulturi, i to je bio jedan od razloga koji nam se činio dovoljnim da probamo. To je bila najveća odluka u našim dotadašnjim životima“, ističe Nemanja.
On nam priča i kakvi su im planovi bili za budućnost kada su odlazili u Ameriku.
„Kada smo odlazili, imali smo nameru da iskusimo i istražimo svet što je više moguće, tako da nam je pre u planu bilo da odemo u neku “treću” zemlju, nakon boravka u Americi. Pod utiskom smo da smo tek počeli da se uhodavamo u sistem koji f..
Foto: Privatna arhiva Srbija u periodu od 2008. godine, kaže Dino, nije bila u stanju da pruži mladim ljudima ništa novo i prosperitetno. Nije to bilo do političke situacije već do jedne ljudske rasejanosti i nevidljivog neprijatelja kojeg kroz tranziciju ni poznati „Mile“ nije uspeo da osvoji.
Sebe opisuje kao osobu sa željama, jakom voljom, ali i nedostatkom mogućnost.
Kako kaže, presudni trenutak za odlazak bio je kada je shvatio da je u Srbiji konstantno izneverena reč po pitanju radnih sati i količine dobijenog novca, odnosno plate.
Foto: Privatna arhiva„Poslodavci nisu bili na nivou profesionalne norme niti korektni u odnosu prema zaposlenima. Stanje nepravde i anarhije na polju prava radnika kao i veliki priliv novca za privatnike u sivoj ekonomiji. To sivilo me je nateralo da se odlučim na jednu promenu sredine. Naime, želeo sam da odem van Balkana“, naglašava Dino.
U razgovoru sa svojim prijateljima shvatio je da Turska nudi priliku mladim ljudima da studiraju i shodno njihovi..
Kad mirisi i ukusi domaće kuhinje koja neraskidivo vezuje za domovinu počnu da nedostaju, onda se naši ljudi okupe i lonci počnu da se pune raznim sastojcima za najomiljenije jelo – za gulaš. Svako od njih krene sa tajnim receptom iz svog zavičaja, sa receptom koji se ljubomorno čuva.
Naši sunarodnici u Italiji se vrlo rado odazivaju tom zovu domaćih kulinarskih specijaliteta, a upravo iz tog razloga, udruženje Mladost iz Loniga, organizovalo je Gulašijadu, lepo druženje uz kotlić i kutlaču.
– Gulašijada je takmičarskog duha i tu se nadmeću kuvari po principu: ko će boljim gulašom privući gosta. Ove godine je bila druga po redu, prva je bila prošle godine. I mi želimo da od ove kulinarske manifestacije napravimo tradiciju. Na projektu Gulašijade udruženja Mladost iz Loniga učestvovali su naši zemljaci kao članovi raznih udruženja iz okolnih mesta, i pojedinačno ili kao parovi. Bilo je ukupno 11 ekipa, sve iz našeg okruženja, da kažemo komšije iz regiona Veneto. Došli su iz Basana del..
Ivan Dragičević je rodom iz Aleksinca, u Italiji živi dve godine, a nepunu godinu je član muzičkog ansambla udruženja Vidovdan. Osim što je angažovan u našem udruženju, Ivan nekoliko meseci svira gitaru u italijansko-srpskom bendu Ethereal Lus. Bend je je nedavno imao prvi koncert od kako je Ivan član. U prepunoj sali u Altavili, mestu nekoliko kilometara udaljenom od Vićence, Ivan je bio prava muzička ikona, a njegova muzika na gitarama svetkovina za prisutne, pa i Karla Dala Pocu, gradonačelnika Altavile, koji ga je javno pohvalio jer je jedini svirao bez nota.
U prvom redu su sedeli Ivanova majka Gorica i svi njegovi prijatelji iz udruženja Vidovdan, kao podrška na italijansko-srpskom koncertu.
Dejan Mitić, predsednik udruženja, ne krijući zadovoljstvo kaže da ima samo reči hvale za Ivana.
– On je izvanredan gitarista i zaslužio je svu publiku koja je bila prisutna i koja je dugim aplauzom pokazala da prepoznaje njegov kvalitet. Pola članova našeg udruženja je bilo u sali da ga sl..
U Frankfurtu je od 16. do 20. oktobra održan Sajam knjiga na kojem su i brojni izdavači iz Srbije predstavili dela srpskih pisaca, a Udruženje pisaca Sedmica stvaralaštvo pisaca u dijaspori.
Na dan zatvaranja sajma u Frankfurtu počela je svetkovina knjige u glavnom gradu naše otadžbine. Beogradski sajam knjiga je i ove godine ugostio i stvaraoce iz rasejanja, udruženja pisaca u dijaspori i pojedince.
Sagovornici „Vesti“ iz Evrope i Australije u Tribini čitalaca govore da li u ovo vreme kada se brzo živi imaju vremena da pročitaju neku knjigu. Šta vole da čitaju, kupuju li knjige ili koriste blagodeti savremene tehnologije pa čitaju onlajn izdanja? Da li svoju decu usmeravaju ka knjigama i kupuju li im izdanja na srpskom jeziku, pitanja su na koje daju odgovore.
Vića Mitrović Mitra, St. Galen, Švajcarska
– Čitam naše i strane pisce, ne samo savremene, nego i klasične. Sledećim piscima se uvek vraćam: Čehov, Dostojevski, Miloš Crnjanski, ali pogotovo Paolo Koeljo ili Irvin Jalom. Ne či..
Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су...
Read more
Dođoše Stanojevići na koncert "zvuka matice", među folkloraše - mama Dragana i uz nju Marija (10), Anastasija (7), Natalija (4) i Mihaila (dva meseca), četiri zlatna čeda, četiri prekrasne kćerkice, pa ko ih god ugleda onako srećne, prokomentariše: "Vidi deteline s četiri lista".
Majka Dragana (36) je, naravno, sada zaposlena...
Foto: Privatna arhivaU trenutku kad je svakodnevica postala nepodnošljiva, beg van zemlje bio je jedini izlaz za Darka Lilića. Želeo je da živi u nekom boljem i pravednijem društvu, a sa druge strane pritiskale su ga surova realnost i izneverena očekivanja. Tada je odlučio da napusti Srbiju.
WPrijavio sam se za rad na kruzeru, a zauzvrat dobio novčanu satisfakciju, mogućnost da putujem po celom svetu, po pola godine bez ikakvog kontakta sa našom tragikomičnom političkom scenom. Naravno, periodični odmori u Srbiji su mi tada bili najdraži i neophodni jer su moja porodica, rođaci i prijatelji, sušta suprotnost onoga što nam je naš sistem nudio, i što nam, nažalost, nudi i sad“, priča Darko.
Međutim, ne krije da su i dok je odlazio njegova razmišljanja uvek bila usmerena ka tome da se jednog dana vrati u Srbiju.
Na pitanje kako mu sa distance izgleda ovdašnja stvarnost odgovara slikovito: „Oduvek su me nervirali frajeri koji stoje sa strane, dobacuju i prave se pametni, umesto da delima..
Dopunsku školu na srpskom jeziku u Trstu ove školske godine pohađa 97 učenika koji su podeljeni u šest grupa. Nastava se odvija prema planu i programu Ministarstva prosvete Srbije, u organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine iz Trsta, a đacima predaje nastavnica Slađana Marković, profesor srpskog jezika i književnosti.
U dogovoru sa predstavnicima Opštine i Ivanom Stojiljković, generalnim konzulom Srbije u Trstu, redovna nastava u Trstu počela je 16. septembra, istovremeno kad i školska godina u italijanskim školama.
– Za vreme nastave obavezni smo bili da poštujemo sve higijenske mere koje su italijanske institucije propisale u vezi s prevencijom i zaštitom od korona virusa. U okviru slobodnih aktivnosti učenici naše škole su posetili biblioteku Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu. Imali su priliku da se upoznaju s bogatim, raznovrsnim i veoma posebnim opusom ove biblioteke kao što su knjige štampane pre više od tri veka, od koji je jedna čak iz 1675. godine – navodi nas..
Među gotovo 45.000 dosadašnjih polaznika programa Istraživačke stanice
Petnica, jedinstvene naučnoistraživačke ustanove u Evropi, tek sada jedan od
njih - Lazar Krstić ima priliku da zauzme važno mesto u državnom vrhu.
Potencijalni ministar finansija još pre sedam godina se, dok je studirao na
Jejlu, nudio da volontira u Vladi, ali ga iz Beograda...