Foto: Privatna arhivaNakon završenih osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Anica Petrović je želela da nastavak obrazovanja, ukoliko se desi, bude negde u inostranstvu.
Za njen odlazak u Njujork presudno je bilo to što je dobila Fulbrajt stipendiju za master studije na Fordam univerzitetu.
„Za mene je najvažniji deo obrazovanja upoznavanje i razumevanje raznolikosti sveta u kojem živimo, i osećaj mi je govorio da bi mi jedino odlazak iz zone poznatog pružio mogućnost da upoznam što više onoga što svet čini tako predivno kompleksnim. Tako je nastala moja želja za odlaskom iz Srbije“, priča Anica.
Dok je odlazila nije razmišljala o povratku. Osećanje da se upravo događa možda i najvažnije putovanje u tom periodu njenog života je potpuno skrajnulo pitanje da li će i kad će se vratiti.
„U Njujork sam otišla prateći svoju strast za otkrivanjem i obrazovanjem, prezahvalna za priliku koja mi je pružena time što sam dobila punu stipendiju za svoje školovanje. Gde će me da..
Foto: Privatna arhivaNakon završenih osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Anica Petrović je želela da nastavak obrazovanja, ukoliko se desi, bude negde u inostranstvu.
Za njen odlazak u Njujork presudno je bilo to što je dobila Fulbrajt stipendiju za master studije na Fordam univerzitetu.
„Za mene je najvažniji deo obrazovanja upoznavanje i razumevanje raznolikosti sveta u kojem živimo, i osećaj mi je govorio da bi mi jedino odlazak iz zone poznatog pružio mogućnost da upoznam što više onoga što svet čini tako predivno kompleksnim. Tako je nastala moja želja za odlaskom iz Srbije“, priča Anica.
Dok je odlazila nije razmišljala o povratku. Osećanje da se upravo događa možda i najvažnije putovanje u tom periodu njenog života je potpuno skrajnulo pitanje da li će i kad će se vratiti.
„U Njujork sam otišla prateći svoju strast za otkrivanjem i obrazovanjem, prezahvalna za priliku koja mi je pružena time što sam dobila punu stipendiju za svoje školovanje. Gde će me d..
Uprkos velikoj vrućini naši ljudi su se drage volje, posle dugog perioda izolacije, odazvali pozivu Srpske kulturne zajednice Arzinjano, da na Svete duhove, prisustvuju slavskom ručku ovog udruženja. Neki gosti su došli čak iz Padove, što nije blizu, samo da ispoštuju domaćine i njihovu slavu. Među gostima su bili i predstavnici drugih srpskih udruženja. Na svečarskom stolu u jednom restoranu u Trisinu, nedaleko od Vićence, uz ikonu je gorela slavska sveća, svi gosti su posluženi žitom, onako kako nalažu običaji hrišćana pravoslavne veroispovesti. Sveštenik Dalibor Đukić je čestitao domaćinima člavima SKZ Arzinjano, kumovima slave Ljubiši i Živadinki Milosavljević, pozdravio goste i blagoslovio ručak.
Prisutnima se obratio Živomir Ilić, bivši predsednik udruženja. On je u ime domaćina slave pozdravio goste, zahvalio predstavnicima udruženja i svim drugima koji su došli. Istakao je da od januara, kada je podneo ostavku, udruženje funkcioniše bez predsednika.
TREBA NAM ČELNIK: Živomir I..
Posle više od devet meseci striktnog poštovanja mera predostrožnosti u borbi protiv pandemije krorona virusa, sreli su se članovi Udruženja Vidovdan iz Vićence. Povod sastanka bio je dogovor kako najbolje da obeleže slavu udruženja. Odlučeno je da sve treba organizovati u skladu sa važećim merama i da se uz članove udruženja pozovu i predstavnici drugih klubova.
Proslava Vidovdana biće organizovana u subotu 26. juna, jer je 28. jun ponedeljak, radni dan i mnogi ne bi mogli da prisustvuju, a važno je obeležiti slavu udruženja na najlepši mogući način i što masovnije.
– Nije lako ponovo okupiti ljude, naše članove, jer su se odvikli od druženja. Ovaj period pandemije je mnogo uticao na ponašanje i navike ljudi, ali nama je sad u ovom momentu najvažnije da se ispoštuje tradicija i da proslavimo Vidovdan i da obeležimo dan po kojem naše udruženje nosi ime – kaže Dejan Mitić, predsednik udruženja.
Njegovo mišljenje deli i Vladiša Buzejić, član Upravnog odbora.
– Ljudi su se udaljili, sko..
Iako su ova i prethodna godina nastavnike i učenike u dijaspori stavile pred nove okolnosti rada neki nastavnici su pronašli načine da aktiviraju učenike i povežu škole u rasejanju sa onima u matici.
Tako su nastavnice Sanja Hundhamer iz Srpske dopunske nastave na srpskom jeziku iz Stavangera u Norveškoj u organizaciji Ministarstva prosvete Srbije i nastavnica Sena Vukotić iz Osnovne škole “Mito Igumanović” iz Kosjerića u oktobru 2020. godine povezale po 14 učenika iz svojih škola osmislivši akciju “Šaljem ti pismo”. Akcija je deo projekta “Kvalitetno obrazovanje za sve” u kojoj škole učestvuju.
Sa željom da nastavu osmisle na drugačiji način, povezale su učenike koji su izrazili želju da se dopisuju sa vršnjacima i na taj način vratile pomalo zaboravljeni način komunikacije – pismo pisano rukom. Pismo koje se ne šalje putem internet konekcije, nego poštom i kome treba određeno vreme da stigne na odredište. Vreme koje učesnici provode u očekivanju poruka koje će preći put od stotine k..
Foto: Privatna arhivaRazmišljanja Dragane Mrvoš o odlasku i povratku nikad nisu bila isključiva ili definitivna. Smatra da je život u različitim sredinama i zemljama veoma bitan i poželjan za svakoga, ali da je isto tako bitno da se osoba vraća svojim korenima.
Prema Draganinim rečima, odlazak od porodice i iz zemlje ju je učinio jačom i snalažljivijom, dok joj povratak pomaže da ne izgubi sebe tj. delove svog identiteta.
Na pitanje u kom trenutku je odlučila da napusti Srbiju, Dragana odgovara da je završavala master studije i radila u Beogradu, ali da joj je bilo jako teško da ostane motivisana i entuzijastična u vezi sa planiranjem budućnosti.
„Ljudi na upravljačkim pozicijama u državi nisu bili primer ‘najboljih među nama’ i unapred je recimo bilo određeno ko će dobiti koji posao bez obzira na kvalitet i kvalifikacije. Time se ruše snovi i kompromituje vrednost obrazovanja, truda i poštenja i to odbija dosta mladih. Stoga sam i ja odlučila da odem i potražim svoju šansu u nekoj dr..
Otadžbina je tamo gde živi srpski narod. Komad otadžbine u dvorištu Generalnog konzulata Srbije u Trstu okupio je predstavnike SPC i udruženja Srba u Italiji povodom svečanog dočeka članova Udruženja veterana 63. padobranske brigade. Predstavnici veterana su u nesvakidašnjem poduhvatu o kojem su “Vesti” u više navrata pisale, njihova zastava je na putu oko sveta, a iz ruke u ruku prenose je bivši pripadnici ove elitne jedinice.
Zastava koja je krenula iz Niša i već prošla kroz mnoge države u Trst je stigla iz Norveške. Primio ju je Kristijan Pantić koji od 2011. živi u Trstu i potom predao Leonardu Čabaiju iz Milana.
– Za mene je ovaj čin velika čast i ponosan sam što pripadam ovoj herojskoj i slavnoj brigadi. Oduševljen sam organizacijom i zahvaljujem svima na velikom poštovanju koje nam je ukazano – istakao je Pantić.
Primopredaja: Leonardo i Kristijan
Ivana Stojiljković, generalni konzul Srbije u Trstu priredila je svečanost povodom dolaska zastave ali i da se naši ljudi u dijaspo..
Na Republičkoj smotri “Dani ćirilice”, koja je uvrštena u kalendar takmičenja i smotri Ministarstva prosvete, učenici Dopunske nastave na srpskom jeziku iz Francuske, Italije i Slovenije ostvarili su zapažene rezultate. Jedan rad je nagrađen prvim mestom, a pohvaljena su 33. Svi učesnici će poneti diplomu Čuvar srpstva. Tradicionalna dodela nagrada biće održana u avgustu u Bavaništu.
Na ovogodišnji konkurs sa temom “Sloboda” poslato je ukupno 127 ostvarenja (Francuska 52, Italija 70, Slovenija 5) iz različitih oblasti stvaralaštva, rađenih raznovrsnim tehnikama – od lutaka, veza, minijatura, inicijala, krasnopisa i ilustracija dela iz narodne književnosti, do literarnih i likovnih radova.
Pohvaljeni učenici iz Pariskog regiona: Petra Ivanović, Irena Stević, Ana Lazarević, Saša Mansouri, Nikola Mišković, Elza Alija, Magdalena Jovašević, Maša Jovanović, Sara Šarčević, Filip Životić, Mila Ognjenović, Una Trivunčić. Nastavnice: Katarina Strailović, Tamara Nacik, Ljiljana Simić i Blaženka ..
Isidora u Pragu Foto: Privatna arhiva Isidora kaže da se nije pokajala što je tako rano otišla iz Srbije.
„Život u inostranstvu vidim kao veliko životno iskustvo, pogotovo kad se u to upustite u godinama kad svakako treba da se osamostalite i postanete svoj čovek“, smatra ona.
Za Češku se odlučila jer je u gimnaziji išla na kurs češkog jezika. Tamo je išla na razmenu đaka što joj je pomoglo da usavrši jezik, pa je odluka da studira u Češkoj za nju bila sasvim prirodna.
Ona misli da je Češka od svih bivših komunističkih država najbolje prošla u tranziciji.
„Češka je uređena zemlja u kojoj se stanovnici ne zamaraju dnevno-političkim temama, iako ne bih rekla da su apolitični. Stopa nezaposlenosti je među najnižim u Evropi i svako ko želi da radi može sebi da obezbedi dostojanstven život. Obrazovanje u Češkoj je besplatno i dostupno svima, pa čak i strancima koji su voljni da nauče jezik“, kaže Isidora.
Kaže i da joj se kod Čeha posebno sviđa njihov odnos prema prirodi i osobama sa invali..
Dopunska nastava na srpskom jeziku u inostranstvu obeležila je Dan slovenske pismenosti i kulture.
U organizaciji Kulturnog centra Čukarica iz Beograda, a uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, ljubav prema čitanju najvrednijih dela srpske kulturne baštine pokazali su i učenici Dopunske nastave na srpskom jeziku u inostranstvu učešćem u manifestaciji Čitalačka značka. “Knjigoljupci” iz dopunskih škola širom Evrope čitali su i predstavili dela srpskih pisaca u slici i reči.
Oni su svojim čitalačkim dnevnicima govorili i o likovima koji su ih posebno zaintrigirali. Na adresu Kulturnog centra Čukarica poslato je 150 čitalačkih dnevnika iz Francuske, Italije, Slovenije, Nemačke, Švajcarske, Velike Britanije, Grčke, Norveške i Danske. Radost zajedništva i lepotu čitalačke reči prikazali su, povodom Dana slovenske pismenosti, mali predstavnici iz svih zemalja učesnica.
Druženje na Zumu:Učesnici iz Srbije i još devet zemalja
Kulturni centar Čukarica ..