Dečji kulturni centar Beograd je osmislio način kako da podstakne mališane da se zabave i svojom maštom i kreativnošću obraduju najbliže i nedavno je organizovao foto-konkurs povodom Uskrsa nazvan Moja čuvarkuća. Na konkursu su učestvovali i učenici dopunske nastave na srpskom jeziku u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, koja je u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Zadatak učenika bio je da oslikaju jaje i pošalju fotografiju oslikanog jajeta. Pored velikog broja učesnika, ni pohvale nisu izostale. Zahvalnice je dobilo 19 učenika, od kojih su njih 11 đaci nastavnice Nataše Milenković: Anja Ristić, Oliver Ristić, Damjan Popović, Teodora Jokić i Lazar Jevtić, koji nastavu pohađaju u Kirhajmu, potom Laura Del Regno, učenica dopunske škole u Kalvu, Lazar Đukanov, Jovana Milinković, Dragana Ivetić, Jovana Ivetić i Jelena Ivetić, učenici koji nastavu pohađaju u Ajslingenu.
– Foto-konkurs Moja čuvarkuća bio je izazov za moje učenike i mene. Kre..
Foto: Privatna arhiva „Teško je kad si svestan da nisi baš toliko bezvredan da dozvoliš da se trudiš i ulažeš u obrazovanje, radno iskustvo i napredovanje, a nažalost ne vidiš velike pomake kad je reč o kvalitetu života. Smučilo mi se više od onog glupog osećaja nesigurnosti“, iskrena je Marija.
Kaže da se u Norveškoj oseća komforno, a na često pitanje – što naših ljudi, što Norvežana, da li će se vratiti u Srbiju, odgovara da o tome ne razmišlja, bar ne u ovom trenutku.
„Odluka da napustite svoju zemlju je jako teška. A moj lični osećaj je da kad to jednom presečete, više vam ništa ne predstavlja gde živite i kako se ta zemlja zove. To je kao mala smrt. Nema više granica za vas i tužno je što ste otišli jer niste osećali pripadnost. To se odnosi na sistem i državu. Niste pristali na kompromis, da živite kao i drugi. ‘Kako nam je, tako nam je. Svi smo u tome. Nismo gladni, biće bolje itd.’ Muka mi je od tih uzrečica, sa kojima smo odrasli, bar mi, generacije 80-ih“, navodi Marija.
U Sr..
Zemljotres koji je 29. decembra 2020. godine pogodio Glinu, nije ostavio ravnodušnim naše zemljake u Vićenci i okolini. Humanitarna akcija za Glinu okupila je više klubova, a najviše su se angažovala udruženja Duga iz Montekia Mađora i Vidovdan iz Vićence. Ova dva udruženja su u januaru odmah posle Nove godine počela da prikupljaju pomoć za meštane sela Mali Gradac u opštini Glina.
Kamion pun humanitarne pomoći, od garderobe do pokućstva, prehrambenih namirnica i hemijskih sredstava za licču i higijenu domaćinstva stigao je na odredište prošlog vikenda. Sve prikupljeno otpremljeno je tek polovinom aprila, jer je pokrajina Veneto bila u crvenoj kovid zoni i iz nje nije moglo da se izađe.
Milan Martinović, koji je rodom iz okoline Gline, dobio je od svog poslodavca Bruna Santolinija kamion da odveze pomoć zemljacima u nevolji.
– Nismo imali nikakvih prepreka, ni zastoja na putu do Gline. Na granici nismo čekali u koloni sa ostalim kamionima, odmah su nas propustili, ali, da budem iskr..
SAVA onlajn škola, poznata po tome da gradi mostove između matice i novih pokolenja u dijaspori, organizovaće radionice za roditelje, kojima je u planu povratak u Srbiju. Prva u nizu, s temom “Jezik i obrazovanje” (“jer od toga treba početi u svim daljim planovima za povratak”), biće održana u subotu 22. maja u 18.00 po srednjeevropskom vremenu.
– Prvi korak na putu povratka u Srbiju je dobro poznavanje srpskog jezika i srpskog obrazovnog sistema. Bez toga je mnogo teže zamisliti kvalitetnu i uspešnu integraciju u srpsko društvo, posebno kada se radi o porodicama sa decom školskog uzrasta. Radionica je otvorena za sve roditelje u dijaspori, za one koji se upravo vraćaju, kao i za ostale koji žele da se jednog dana vrate svojim korenima ili otvore tu mogućnost za svoju decu. Pridružite nam se u razgovoru o mogućnostima, preprekama i rešenjima ovog izazovnog pitanja – poziva Ivana Marčeta iz SAVA onlajn škole.
Svoja iskustva o tranziciji i celom putovanju na radionici pričaće povratnici..
Srpsko kulturno-umetničko društvo Pontes-Mostov iz Trsta 13 godina neguje i čuva od zaborava našu kulturu i tradiciju među zemljacima u Italiji. Krenuli su sa željom da se na najlepši mogući način predstave strancima među kojima žive i da olakšaju integraciju članova srpske zajednice u novu sredinu, a da pritom sačuvaju i prenesu svojoj deci kulturu i tradiciju matice koju su poneli u svet. Da bi predstavili i sačuvali od zaborava najvažnije događaje iz života SKUD-a, objavili su letopis koji na 152 strane i sa 43 fotografije opisuje i prati rad društva, od osnivanja sve do pandemije korona virusa.
Srpski trag od 18. veka
– Vanredno stanje nam je stopiralo skoro sve aktivnosti, pa smo imali vremena da razvijemo i pokrenemo ideju koja nas je “mučila” još od proslave 10. godišnjice udruženja. Napravili smo projekat koji je odobrila Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, kojoj se ovim putem zahvaljujemo na odobrenim sredstvima i podršci u realizaciji ovog nama značajnog proje..
Tradicionalni skup zaljubljenika u fiće iz cele Evrope koji je više godina organizovao Zastava oldtajmer klub iz Šafhauzena, ovog maja zbog situacije sa pandemijom COVID-19 nije održan. Ali, i pored svega članovi ovog kluba su se simbolično sastali u manjem broju u klupskim prostorijama i potom se uputili u kraću vožnju do Muzeja automobila u Beretsvilu.
– Ovogodišnji skup Zastava oldtajmer nismo mogli da održimo u klupskim prostorijama u Šafhauzenu, tako da je naš klub organizovao samo skromnu vožnju sa maksimalnih 15 osoba, shodno trenutnim korona merama, do muzeja automobila u Beretsvilu. Članovi našeg kluba su naravno sa maskama i uz poštovanje drugih propisanih mera, mogli da se druže i razgledaju eksponate u muzeju Tamo smo se zadržali sat vremena i otišli zajedno da ručamo na terasi jednog restorana blizu Minhvilena – izjavio je Duško Prodanović, predsednik Zastava oldtajmer kluba iz Šafhauzena.
On navodi da svi očekuju skori kraj pandemije što će značiti mogućnost nesmetanog o..
Zajedničkom akcijom programa Tačka povratka i Kancelarije za informacione tehnologije i e-Upravu Vlade Srbije srpskoj dijaspori je obezbeđen termin za vakcinisanje 15. maja u Hali 3 Beogradskog sajma. Krajem aprila, kada je organizovano prijavljivanje, to je učinilo više od 500 naših ljudi, najviše iz Evrope, ali ih ima i iz afričkih zemalja, SAD, Kanade, Brazila.
Oni koji se nisu prijavili jer nisu znali za tu mogućnost, već su vakcinisani ili za sada ne žele da se vakcinišu, pozdravljaju akciju. Ukazuju i da bi je možda trebalo ponoviti.
Svetlana Stanojlović iz Vićence smatra da je obezbeđivanje vakcina za našu braću i sestre u dijaspori je pozitivan gest.
– Vest da bi 15. maja moglo da se putuje zbog vakcinisanja stigla je do mene kasno, tako da bih mogla reći samo hvala na organizaciji i uloženom trudu, možda neki drugi put pod drugačijim uslovima. Inače, zbog vremenske ograničenosti i razdaljine od matice, sputani smo u dolasku na vakcinisanje. Iako je Italija relativno blizu na..
Foto: Privatna arhiva Jednostavno, uvek ga je zanimalo šta je „sa one strane zida“ i kroz neverovatan splet okolnosti je uspeo da se otisne na put i do dana današnjeg upoznaje nove kulture, zemlje, ljude i običaje.
„Ako bih morao da definišem neki momenat ili pak događaj koji je tu nedefinisanu želju gurnuo u motiv, pa čak i cilj, to bi bila 2011. godina, kad sam bio u poseti Mastrihtu, malom gradu na samoj granici Holandije sa Nemačkom. Učestovao sam na evropskom modelu Ujedinjenih nacija, na koji sam poslat pod sponzorstvom Fakulteta političkih nauka, a iz razloga što sam osvojio nagradu za najboljeg delegata slične simulacije te godine u Beogradu. Uprkos prelepoj arhitekturi, svetski poznatom univerzitetu, studentskoj atmosferi koja je pulsirala u svakom trenutku, ono što je na mene ostavilo najjači utisak je ipak bio duh multikulturalizma koji je isijavao iz svake interakcije, svakog natpisa, svakog pedlja života u tako malom gradu“, navodi Miloš.
Shvatio je da želi da bude deo tog..
Više od 270 srpske dece iz 32 zemlje Evrope i SAD bila su nedavno na Kosovu i Metohiji, gde su se upoznala i družila s vršnjacima. Lepo i emotivno druženje, donedavno teško zamislivo, ipak se dogodilo, doduše virtualno, zahvaljujući SAVA onlajn školi za srpski jezik, kulturu i tradiciju i njihovoj radionici “Potraga za blagom Kosova i Metohije”.
Bogat i raznolik program jedinstvene radionice u kojoj su deca mogla da pitaju sve što ih zanima, puna tri sata držao je pažnju malenih učesnika, uzrasta četiri do 14 godina.
Virtuelni vodič: Glumica Ivana Žigon
“Polazak” iz Prizrena
Potraga za blagom počela je iz Prizrenske bogoslovije, jer se ove godine obeležava 150 godina od njenog osnivanja. Otac Jovan Radić, prizrenski paroh i profesor tamošnje Bogoslovije, započeo je program dirljivom besedom, podsećajući sve na našu baštinu. Virtuelni vodič dece u potrazi za blagom Kosova i Metohije bila je glumica Ivana Žigon, koja je već godinama kulturni ambasador duhovnog i umetničkog nasleđa KiM. ..
Sa izložbe Gromita u Bristolu: Dr Jelena Nolan-Roll Foto: Privatna arhiva „Definitivno sam rešila da napustim Srbiju godinu dana pre nego što sam diplomirala psihologiju, a presudno je bilo to što sam saznala da imam pravo na irski pasoš – otac, koga nikad nisam upoznala – je Irac. U to vreme mi je život bio dosta haotičan“, navodi Dr Jelena Nolan-Roll za Danas Online. Oca je, kako kaže pronašla, ali ne i upoznala.
Za sebe kaže da je štreberka koja želi da promeni svet. Radi na prevenciji nasilja, osnaživanju žena, vodi radionice za hrabrost, a njena „Nesreća“ nedavno je izabrana za najbolju kratku priču na konkursu Udruženja Nezavisnih Pisaca Srbije i objavljena u zbirci „505 sa crtom“. Ima ćerkicu, koja uskoro puni četiri godine.
O hrabrosti i nasilju
Na pitanje šta je danas hrabrost i ko su hrabri ljudi, naša sagovornica ističe da je „hrabrost isto što je bila i juče: raditi ono čega se plašimo a za šta znamo da može da nam pomogne“.
„Nedavno sam završila projekat „Beyond the Rape“,..