Državljani Republike Srbije koji žive i rade u inostranstvu moći će da se vakcinišu u posebnom terminu 15. maja koji im je obezbedio tim programa za povezivanje sa srpskom dijasporom Tačka povratka, uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Vlade Srbije. Revakcinacija je zakazana za 5. jun.
Direktor programa Tačke povratka Ivan Brkljač kaže da im je u proteklom periodu stiglo mnogo pitanja iz dijaspore u vezi sa vakcinacijom protiv COVID-19 u Srbiji.
– Glavni problem na koji su nam ukazali naši građani u dijaspori koji žele da se vakcinišu je to što nisu mogli da dobiju tačan termin za vakcinaciju više dana unapred da bi imali dovoljno vremena da organizuju putovanje u Srbiju – objašnjava Brkljač.
Poziv se odnosi isključivo na državljane Republike Srbije, a potrebno je da zainteresovani popune formular eUprave za prijavu koji je dostupan na sajtu “Tačke povratka”, na adresi:https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore/.
Prijava za vakcinaci..
Naši ljudi kad napuste rodnu grudu sa sobom ponesu i običaje, recepte, ukuse, mirise, nostalgiju za kuhinjom. Tako jedan za drugim niču i otvaraju se restorani i barovi u Vićenci i okolini. Ništa naš narod u rasejanju ne približava lakše zavičaju od domaćih đakonija. Srpska zajednica u Vićenci stigla je do treće generacije, pa se treba potruditi i na svakom polju sačuvati korene, ne samo one u vedži sa kulturom, već i one kulinarske, što ma koliko to izgledalo paradoksalno ima svoju logiku.
Nedaleko od Vićence, u malom gradu Tjene, u ulici Đuzepea Verdija br. 2, pre četiri godine počeo je da radi restoran Da Nada (Kod Nade). To je jedini srpski restoran u okolini Vićence i samim tim dobija na važnosti, jer ljudi pređu i stotinak kilometara da bi došli i pojeli omiljeno jelo i da ih tako želja mine. Ponuda je domaćinska. Na meniju su jela tradicionalne balkanske kuhinje. Osim specijaliteta sa roštilja, gosti mogu da se okrepe čorbama i da uživaju u bureku i pitama. Zbog epidemoloških me..
Nikola Radinović Foto: Privatna arhiva Nikola kaže da je nestalnog karaktera po pitanju mesta života i da je bilo samo pitanje vremena kad će otići.
„Ovu ličnu osobinu priznajem, od nje ne bežim i njoj sam se prepustio. Još kao dete sam bio fasciniran stranim jezicima i svime što je drukčije i nepoznato. Tada sam izrazio želju da napustim Srbiju i imao sam svu podršku porodice. Tek ću videti gde me put vodi“, priča Nikola.
Kad je napuštao zemlju i grad u kojem se rodio nesvesno se odlučio na neminovnu ličnu krizu. Prema njegovim rečima, napušta se sve što je blisko i drago, zarad nečega što je nepoznato.
Nikola Radinović Foto: Privatna arhiva„Želja da se spozna nepoznato je jača od mene. Potreba za povratkom je uslovljena ljubavlju prema bližnjima. Ta potreba nije uslovljena osećajem pripadnosti naciji ili mentalitetu. Sa ovim pojmovima se ne poistovećujem. Ja sam napustio zemlju u svojim mislima, mnogo pre nego što sam to ostvario. Moja budućnost je tamo gde se ja osećam dobro i gde o..
Foto: Miloš R. „Trenutno živim u petnaestomilionskom gradu, Šendženu, centru kineske industrije informacionih tehnologija, koji se nalazi na samom jugu zemlje i odlikuje ga topla i vlažna suptropska klima. Na području grada, koji je do kraja sedamdesetih godina XX veka bio malo ribarsko naselje, počinje da niče urbana megastruktura koja usled svog odličnog geografskog položaja (delta Biserne reke, blizina azijskog ekonomskog centra – Hong Konga) postaje jedan od motora razvoja kineske ekonomije“, priča Miloš.
Kako on tvrdi, najzaslužniji za ovaj pomak je tadašnji kineski predsednik Deng Sjao Ping, koji je svojim ekonomskim reformama, koje kombinuju socijalističke i kapitalističke ekonomske principe, izvukao milione državljana iz siromaštva.
Foto: Miloš R.Perspektiva iz koje Miloš posmatra ovu, nama stranu zemlju, vezana je za njegovu vokaciju.
Diplomirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je upoznao profesore i stekao prijateljstva koja su učinila da svet oko sebe ..
Dušan Došen
Foto: Privatna arhiva Iz Srbije je otišao zbog usavršavanja, ne nameravajući da je napusti. Želeo je da putuje, upoznaje što više može i da se vrati ovde, gde mu je bio ceo život, porodica, priajtelji, bend, rodbina, komšije… Međutim, vest o ubistvu Zorana Đinđića, koja ga je tog 12. marta 2003. godine zatekla u Nemačkoj, odredila je njegovu dalju putanju. Otkriva nam kako je sve počelo.
„Pred kraj studija na Mašinskom fakultetu u Beogradu razmišljao sam o tome šta dalje i tražio mogućnosti za nastavak studija u inostranstvu. Slučaj je hteo da moj prijatelj na Sajmu u Frankfurtu, krajem 1998. godine, sretne mog budućeg mentora koji je tražio studente iz Srbije da rade na istraživačkim projektima. Stupio sam u kontakt sa njim i posle niza peripetija sa vizom, bombardovanjem koje se u međuvremenu desilo i vojnog roka, koji sam morao da odslužim, dve godine kasnije stigao sam u Ulm. Diplomski rad u Istraživačko-razvojnom centru ‘Daimler-Chrysler’ realno je san svakog inženjera..
Posle dužeg vremena održan je onlajn sastanak Asocijacije srpskih folklora dijaspore. Više puta su se članovi ove Asocijacije pre toga čuli preko društvene mreže WhatsApp, a ovog puta i onlajn, takoreći uživo.
Sastanak su pratili i u razgovoru učestvovali predstavnici Saveza srpskog folklora iz Francuske, Hrvatske, Italije, Nemačke, Republike Srpske, Rumunije, Slovenije i Švajcarske. Sastanak je trajao oko 90 minuta. Koordinator je bio Zvezdan Đurić iz Švajcarske.
KONSTRUKTIVAN RAZGOVOR: Pandemija koči realizaciju dogovora
– Sve što smo planirali da radimo korona je zaustavila, a onda smo automatski malo zastali. Imali smo digitalni sastanak da malo porazgovaramo o situaciji u kojoj se nalazimo, da se dogovorimo o planovima, koji bi mogli da se realizuju u bliskoj budućnosti. Svima nama je jasno da do kraja ove godine neće biti Evropske smotre jer u mnogim državama neće biti ni predtakmičenja – kaže za “Vesti” Nenad Milenković, predsednik Saveza Srpskog folklora Švajcarske.
Bilo je,..
Foto: Ken Lei, USA Svoj stil plesa opisao bi kao energičan, brz i autentičan i kad igra oseća se živim. Pored toga on je jedna svestrana ličnost, bavi se modelingom, glumom i crtanjem.
Osvrćući se na vreme kad je tražio svoje mesto pod zvezdama, Nenad je prolazio kroz razne faze pronalaženja sebe. Ples je uvek imao posebno mesto u njegovom životu.
„Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da sam od malena znao da je scena moj put, voleo sam muziku i kod kuće sam stalno plesao. Mama i baka su imale sklonosti prema plesu, igrale su folklor“, navodi Nenad.
Iako je odrastao u porodici u kojoj nema umetnika, dobio je podršku svojih bližnjih, mada mu sestra često kaže da se „spusti na zemlju“.
Foto: Krešimir Juraga, USA„Mi smo dobijali savete i ideje, ali nikada naše želje nisu bili sputavane. Bilo im je važno da smo dobra i uzorna deca, a čime ćemo se baviti je isključivo bio naš izbor“, priča naš sagovornik.
Nenad Antić poreklom je iz jednog malog mesta nedaleko od Knjaževca. Iako tamo nije ..
Novi video-projekat udruženja Srpski edukativni centar i Folkloraši širom sveta, Deca su ukras sveta, o kojem su “Vesti” već pisale, od 21. marta, kada je objavljen na Jutjubu, svakodnevno ima hiljade pregleda i do četvrtka u podne je odgledan više od 19.500 puta. Među 94 udruženja koja su učestvovala u projektu bila su i tri iz Italije: SKUD Pontes-Mostovi Trst, KUD Sloga Vićenca i SKSO Kruna Skio.
Osmogodišnja Sofija Stojanović bila je jedina predstavnica Sloge i kaže da presrećna što je pevala sa još 562 dece iz celog sveta.
– U početku dok sam vežbala pesmu imala sam tremu. Posle kad sam videla kako je divno ispalo bila sam presrećna i ponosna na sebe
Dragana Antonijević, predsednica KUD Pontes-Mostovi Trst smatra da je veliki uspeh uključiti ovoliki broj društava i dece.
– Šta reći organizatorima, osim “Hvala”, a pesma “Deca su ukras sveta” je pravi izbor i nekako nezaobilazni deo detinjstva svakog srpskog deteta, što su svi mališani i pokazali. Iz našeg kluba pevali su Dunja, ..
Spot počinje pitanjem: Gde mi je dirigent Pavle? Isidora krećemo.” Pojavljuje se malena Isidora u narodnoj nošnji, koja izgovara: Ready? (spremni?), na to joj 562 drugara rasutih po belom svetu odgovara pucketanjem prstiju i udaranjem takta dlanovima. Instrumenti sviraju poznate taktove, a deca uglas da pevaju čuvenu Ršumovu pesmu “Deca su ukras sveta”…
Ovo je ukratko opis novog video-projekta Srpskog edukativnog centra i Folkloraša širom sveta na čijem su čelu braća Miloš i Milan Mutapčić. Uz parolu “Snagom srpske tradicije, zajedno!”, snimak je objavljen 21. marta na Jutjubu i do srede u podne je odgledan više od 18.500 puta.
U spotu su učestvovala deca od četiri do 15 godina iz 24 države i 94 udruženja. Jedna od najmlađih učesnica, koja je svima “zapala za oko” zbog godina i nošnje, pomenuta je Isidora Nikolić iz Brizbejna. U spotu se pojavljuje i njena vršnjakinja Mila Marković iz Redinga (Engleska), koja na samom kraju snimka pita “Nema više?”. Mnogima je “hit” devojčica, koja na..
Foto: Iz privatne arhive „Roditelji su me podržali u želji da studiram psihologiju. Istovremeno, izašla sam na DAF test i dobila visoku ocenu iz nemačkog jezika. U meni se javila želja da možda mogu studije da započnem u Nemačkoj. Privuklo me to što sam saznala da se psihologija kao grana poslednjih godina u Nemačkoj jako razvija. S druge strane, odlazak bi mi pružio i mogućnost drugačijeg i potpunijeg osamostaljivanja“, priseća se Vida.
Kako je kraj srednje škole bio na korak do nje, shvatila je da ne mora da čeka master studije kako bi otišla i da je to već u tom trenutku bilo izvodljivo.
Paralelno se spremala za obe opcije, studiranje psihologije u Beogradu i u Berlinu. U tim trenucima nije bila sasvim sigurna koja strana će prevagnuti, ali je znala da će doneti pravu odluku kad za to dođe vreme.
Kako se rad i trud uvek isplate, primljena je na oba univerziteta. Kako sama kaže, shvatila je da joj fakultet u Nemačkoj nudi širi spektar mogućnosti u vidu budućeg zaposlenja, iskustava, ..