Filmski festival u Veneciji, 77. po redu, najstariji na svetu, otvoren je 2. septembra i trajaće do subote, 12. septembar. Praznik sedme umetnosti oduvek je važio za prestižan događaj u glavnom gradu regije Veneto, poznatom po kanalima, gondolama i bogatoj istoriji.
Nije lako i jednostavno obreti se tamo, a najmanje sada u ovim teškim pandemijskim vremenima kada se od virusa zazire na svakom koraku. Ali, ima i neustrašivih rodoljuba, koji po svaku cenu žele da tamo pokažu najlepše lice Srbije. Gorica Stevanović, rodom iz Kragujeva, želela je da prenese iz zavičaja motive odevnih predmeta i da voljenu domovinu predstavi i u svetlu svojih kreacija. Tako se osmelila i usudila, zajedno sa članovima KUS „Kapija Šumadije“ iz Montekija Mađore (Montečhio Maggiore), nedaleko od Vićence, da se ipak tamo zaputi.
– Udruženje ima izuzetno jaku saradnju sa mnogobrojnim italijanskim televizijama i novinarima, tako da je iskoristilo ovu priliku i ove 2020. godine uprkos korona virusu i zabranama kult..
Foto: Privatna arhivaNakon završenih osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Anica Petrović je želela da nastavak obrazovanja, ukoliko se desi, bude negde u inostranstvu.
Za njen odlazak u Njujork presudno je bilo to što je dobila Fulbrajt stipendiju za master studije na Fordam univerzitetu.
„Za mene je najvažniji deo obrazovanja upoznavanje i razumevanje raznolikosti sveta u kojem živimo, i osećaj mi je govorio da bi mi jedino odlazak iz zone poznatog pružio mogućnost da upoznam što više onoga što svet čini tako predivno kompleksnim. Tako je nastala moja želja za odlaskom iz Srbije“, priča Anica.
Dok je odlazila nije razmišljala o povratku. Osećanje da se upravo događa možda i najvažnije putovanje u tom periodu njenog života je potpuno skrajnulo pitanje da li će i kad će se vratiti.
„U Njujork sam otišla prateći svoju strast za otkrivanjem i obrazovanjem, prezahvalna za priliku koja mi je pružena time što sam dobila punu stipendiju za svoje školovanje. Gde će me d..
У покушају да сазнамо ставове делегата Скупштине дијаспоре и Срба у региону који се односе на будућност ове институције свим делегатима смо послали електронски упитник са следећим питањима: Да ли сматрате да Скупштина дијаспоре и Срба у региону треба да постоји?
Који су по вама основни проблеми у досадашњем функционисању...
Foto: Privatna arhiva Na pitanje da li je razmišljala o tome da će se jednog dana vratiti, kaže da ne misli da je odlazak u inostranstvo definitivna odluka.
„Nisam od onih koji na odlasku kažu kako ostavljaju sve za sobom i ne osvrću se. Moguće je da ću se u nekoj daljoj budućnosti vratiti, moja porodica je u Srbiji, tu sam živela 30 godina, vezana sam za ljude, za moj grad, ali ne mislim da ću se vratiti u narednih nekoliko godina“, navodi Aleksandra i dodaje da je u Srbiji bila nedavno, za praznike.
„Uvek je lepo doći kući, govoriti svojim jezikom, biti sa svojim ljudima. Gledam da često dolazim, koliko mi to obaveze i trenutne okolnosti dopuštaju. Imam taj osećaj euforije kada se približava dolazak, ali isto tako ne padam u očaj kad dođe dan povratka (smeh)“, priča Aleksandra.
Foto: Privatna arhivaNaša sagovornica napominje da nije otišla iz očaja kao što je to bio slučaj sa mnogim ljudima devedesetih godina i, nažalost, sa mnogim mladima i dan-danas.
„Lagala bih kad bih se žalila n..
SRPSKI NAUCNICI, JAVITE SE!
POSTOVANI PRIJATELJI U DIJASPORI I RASEJANJU,
UVAZENI SRPSKI NAUCNICI I UGLEDNICI,
Sa zadovoljstvom vas obavestavamo da je najzad, posle toliko vremena, grob najvece srpske naucnice i zene iz dijaspore, MILEVE MARIC-AJNSTAJN, pronadjen u Cirihu.
MILEVA MARIC-AJNSTAJN na ovaj se nacin pridruzila sudbini naseg velikog NIKOLE TESLE.
MILEVA MARIC-AJNSTAJN sahranjena je...
Ono što se prvo ugleda kada se izađe sa železničke stanice u Vićenci jeste prostran i lep gradski park kojim se Vićentinci ponose.
Mnogi naši ljudi pamte taj park jer su se tu odmarali, nalazili, sastajali kad bi dolazili na železničku stanicu da kupe jedini list na srpskom jeziku „Vesti“, pošto je stavljeni embargo na naše živote zabranio svaku dodirnu tačku sa domovinom. To veoma dobro pamti i potpisnica ovih redova, kada smo svi s nestrpljenjem čitali šta se događa u tim ratnim godinama u otadžbini. Bila su to mračna i teška vremena, kojoj se nerado sećamo.
Park Kampo Marcio (Campo Marzio) bio bi i dalje ponos Vićence da se nisu vremena promenila i da sa prilivom stranaca sa svih meridijana nisu počeli da se menjaju pogledi na život i društvo. Tu su počeli da se sastaju preprodavci droge i narkomani. Neprestani nemili događaji – tuče, nasilje i međusobni krvavi obračuni dilera – udaljilo je žitelje ovog malog grada od uživanja u bajkolikom zelenilu. Jednostavno, park je postao stec..
Mirjana Mikić (24) iz Štutgarta je žena koja se bavi, mnogi bi rekli, tipično "muškim" poslom - ona je automehaničar! Zaista je bilo gde u svetu retkost videti pripadnice lepšeg pola u kombinezonima i uljem zamazanih ruku, "zavučene" ispod haube automobila. I to ne bilo kakvih, jer Mirjanin posao...
Plan da se u Medenom Polju kod Bosanskog Petrovca uskoro izmesti između 6.000 i 7.000 migranata iz prihvatnog kampa Vučjak kod Bihaća naišao je na opštu osudu u Republici Srpskoj, a meštani ovog dela BiH u kome se graniče Republika Srpska i Federacija BiH, tvrde da će po svaku cenu to sprečiti.
U Medenom Polju su do rata živeli isključivo Srbi, a mesto je okruženo srpskim selima. Da je dolazak migranata na tu teritoriju neprihvatljiv za Republiku Srpsku poručio je i Milorad Dodik koji smatra da je glavni cilj ovog plana zapravo proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta. Ističe da deo bošnjačke političke elite blagonaklono gleda na migrante, koji bi u perspektivi mogli da vrše pritisak na one koji nisu Bošnjaci. Čitaoci „Vesti“ govore o tome da li je premeštanje migranata novi pritisak na Republiku Srpsku, s namerom da se neki veći kamp formira i na njenoj teritoriji.
Vasilije Maksić, Beč, Austrija
– Izbeglice su veliki problem za Bosnu i Hercegovinu i kamp nije samo pritisak na Republiku..
Ivana Popa Foto: Privatna arhiva Ivana Popa radi kao profesorka u Šendženu, u Kini.
Prvi slučaj kovida 19 registrovani su u Šendženu 19. januara, a već četiri nedelje kasnije, 20. februar je bio prvi dan bez novozaraženih.
Vrhunac oboljevanja bio je 31. januara, kada je registrovano 60 obolelih, a drugi talas i to isključivo importivanih slučajeva, znatno slabiji, otpočeo je sredinom marta.
Ivana Popa radi kao profesorka u Šendženu, u Kini.
Do sada, početkom maja, u Šendženu je registrovano ukupno 462 slučaja zaraze kovidom 19, i nema novoobolelih. Sva je prilika da je situacija više nego dobra.
Šendžen je grad na jugoistoku Kine, na granici sa Hongkongom i dom je za oko 12 miliona ljudi.
„Prve vesti o novom obliku pneumonije stigle su već oko Nove godine. Tada se nije znalo tačno o čemu se radi, niti o prirodi virusa, ali su vlasti ipak polako počele da sprovode neke preventivne mere: putem SMS i WeChat poruka dobijali smo smernice kako se ponašati. Međutim, kako je broj zaraženih vrt..
U Jagodini je nedavno održano književno veče Tri poete, na kojem su uz Anu Dudaš, pisca za decu, pesnikinju, prevodioca, putopisca, učestvovali i autori iz dijaspore Dragica Šreder iz Nemačke i Željko Knežević iz Švajcarske. Za razliku od Dragice Šreder koja je više puta bila gost u klubu “Đura Jakšić”, Knežević je prvi put u takvom ambijentu govorio svoje stihove. Ovaj magistar geologije, a po vokaciji pesnik, iznedrio je novu zbirku pesama “Vertikale”, na dva jezika, srpskom i nemačkom. Njegovi stihovi govore o ljubavi, rodoljublju, šalju jake i upečatljive poruke čitaocu, svaki stih je žilet i britka oštrica. Prevod na nemački je uradila Dragica Šreder.
– Ova promocija knjige bila je veliko iznenađenje za mene. Prvi put u Jagodini i puna sala u najstarijem književnom klubu u Srbiji, a na drugoj strani, u Švajcarskoj sve zatvoreno, sve zabranjeno. Mogu da kažem da je organizacija bila odlična. Na mene je veliki utisak ostavio dr Golub Jašović, profesor književnosti koji je bio u publ..