Početkom septembra širom Evrope u bioskope stiže film “Božiji čovek” u režiji Jelene Popović. Biografska drama o Svetom Nektariju Eginskom biće prikazivana u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Norveškoj, Švedskoj, Belgiji, Luksemburgu i Velikoj Britaniji od 3. septembra posredstvom distributera Helse Kulturverein.
Film koji nikog ne ostavlja ravnodušnim je priča od dobročinstvu, veri, istinskoj dobroti i nadanju. U 109 minuta, filmskim jezikom oslikan je jedan od najvećih grčkih svetaca, Nektarije Eginski, čiji je život obeležen velikim nepravdama, progonima i optužbama od strane tadašnjih čelnika Grčke pravoslavne crkve i Aleksandrijske patrijaršije.
Bio je sveštenik običnog naroda, njegova poniznost iritirala je podređeni krug sveštenstva. Oklevetan je, lišen crkve i prognan. Uprkos tome parohijani su ga voleli, a vera u Boga mu je celog života bila najbolja odbrana.
Za razliku od svojih nadređenih Nektarije je brinuo o siromašnima, učio seljane da čitaju i pišu, inspirisan primerima..
Jana Stanković Foto: privatna arhiva„Godinama sam maštala o tome da odem iz Srbije i kad mi se ukazala prilika to sam i uradila. Saznala sam da Vlada Rusije preko Ruskog doma u Srbiji daje stipendije za studiranje tamo. Aplicirala sam i upala na prvu želju, a to je Ruski ekonomski Univerzitet Plehanov“, kaže za Danas Jana Stanković koja u Moskvi studira ekonomiju.
Jana kaže da mnogo voli Srbiju, ali da ovde jednostavno ne postoji mogućnost za bolje sutra, ona je to bolje sutra našla u Rusiji.
„Još uvek razmišljam da postoji mogućnost da se vratim. Razmišljam stalno o tome da li će u Srbiji ikada biti bolje, ali me je situacija u aprilu uverila da još neko vreme sigurno neće. Volim moju zemlju, želim da se vratim nazad jednog dana, ali sada sam tamo gde je sreća za mene“, kaže Jana.
U Srbiji je od početka juna i uskoro se vraća u Moskvu, a u Srbiju, kako kaže, dolazi samo zbog porodice, prijatelja i njenih pasa.
„Da nema njih, ne bih se ni vraćala. Kad se vratim, to je posebna vrsta e..
Među mnogim Italijanima, koji su posetili Srbiju i o njoj pričaju sa entuzijazmom i poštovanjem, a koje su čitaoci “Vesti” upoznali proteklih godina je i Martino Anđolo Montanja, novinar po profesiji, nekadašnji gradonačelnik Korneda Vićentina, a trenutno portparol predsednika opštine Vićenca, Franćeska Ruka. Martino je 2010. sa privrednom novinarskom delegacijom italijanske regije Veneto posetio Srbiju. Njegova poseta je jako zanimljiva, jer je on predvodio između ostalih i grupu sportista fudbalera koji su išli u obilazak Srbije. Mostovi se grade i to je jedini način da se obezbedi sigurna budućnost mlađim naraštajima.
– Čuvam lepe uspomene iz Srbije na jun 2010. godine i srdačan i topao prijem tadašnjeg gradonačelnika Šapca Miloša Miloševića. Boravak u Srbiji za mene predstavlja predivno iskustvo, jer sam upoznao prijatne i sposobne ljude, a uspeo i da neposredno komuniciram sa Srbima. U desetodnevnoj poseti uspeli smo da obiđemo novosadsku fabriku Uljarice Bačka. Boravili smo u Rum..
U Kastelanu, nedaleko od Trenta, nedavno je održan čas iz istorije. Reč je o manifestaciji Od Balkana do Trenta. Uz intoniranje srpske i italijanske himne podigle su se zastave u znak početka gradnje novog mosta koji može premostiti prošlost i sadašnjosti i otvoriti put generacijama koji dolaze.
Na svečanosti su bile Ivana Stojiljković i Radmila Selaković, generalni konzuli Srbije u Trstu, odnosno Milanu, kao i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić. I italijanski domaćini, gradonačelnici Rovereta, Kastelana i Vile Lagarine prisustvovali su otvaranju izložbe fotografija ‘Civili, vojnici i zarobljenici u zamku Kastelano u Velikom ratu’. Prisutni su mogli da pogledaju i predmete koje su zarobljenici čuvali u svojim torbama, koji su ih podsećali na ognjište i zavičaj. Samo u ovom delu Italije svoje poslednje dane je te 1916. godine provelo više od 500 srpskih zarobljenika. Nakon komemoracije žrtvama ministarka Darija Kisić otkrila je spomen-ploču srpski..
Udruženje Srba Kruna, iz italijanskog grada Skio, ove godine slavi deceniju postojanja, a tokom proteklih 10 godina mnogo dobrog je uradilo za tamošnju Dopunsku školu na srpskom jeziku i čitavu srpsku dijasporu. Zbog toga zaslužuje da se sazna za nju.
Upravo u Udruženju se nalaze prostorije Dopunske škole na nastavnom mestu u Skiju. Osim što neumorno rade na animiranju đaka da se upišu u srpsku školu i na opremanju školskih prostorija, članovi Krune dve godine zaredom besplatno štampaju udžbenike i sav prateći materijal za sve učenike od prvog do osmog razreda.
Nabavili su mnoga nastavna pomagala (veliki plazma televizor, table, školski inventar), ali i opremili biblioteku za decu i odrasle, koja je dostupna svim Srbima u Venetu. Poslednja u nizu lepih stvari koje su uradili je organizacija putovanja za Srpske radoznalce iz Dopunske škole (četiri đaka, dva roditelja i učiteljicu Dragicu Doderović), koji su nedavno išli u Čačak na finale najmasovnijeg međunarodnog kviz – takmičenja Nem..
Poetski trio u “U tri reči” predstavlja se još jednom pesmom, iz dvojezične koautorske knjige stihova ,”Komad neba”, koja govori o osmehu.
Koautorke zbirke su Tatjana Dujović Pavlović i Rada Rajić Ristić. Pesma “Najlepša haljina” pesnikinje Rade Rajić Ristić interpretirana je na šest jezika: srpskom, vlaškom, ruskom, engleskom i nemačkom. Poetski trio koji čine Božica Boba Nedeljković, Tatjana Dujović Pavlović i Rada Rajić Ristić je već poznat čitaocima Vesti online. Pesme koje ove gracije predstavljaju publici govore o nostalgiji, slovenskoj duši, poljupcu… Ovog puta “glavni junak” je osmeh.
https://www.vesti-online.com/wp-content/uploads/2022/07/VID-20220721-WA0010.mp4
Tatjana i Rada su koleginice po profesiji i vokaciji, obe profesorke srpskog jezika i književnosti i pesnikinje, dok je Boba Nedeljković vrlo dobro poznata kao izvanredna interpretatorka narodnih vlaških pesama, a u poslednje vreme i srpskih. Ove tri umetnice ujedinjuje ljubav prema umetnosti, pa bi se, sasvim hrabro..
Ako vetrovi rata duvaju između Rusije i Ukrajine, narodi nastoje da brišu sve moguće granice, pa tako u Trstu postoji udruženje koje dve zajednice i dalje drži zajedno u potpunoj harmoniji.
Reč je o udruženju Rodnik (Izvor), osnovanom 2009. godine sa ciljem da članovi pevanjem, igrom i organizacijom tradicionalnih slavlja povodom svetovnih i religioznih praznika koje obeležavaju oba naroda, očuvaju rusku i ukrajinsku tradiciju. Ujedno pruža se prilika i ostalim narodima koji žive u Trstu i Italiji da upoznaju običaje oba naroda. Pored Rusa i Ukrajinaca članovi udruženja su i Italijani, Srbi, Slovenci, a dvoje je i latinoameričkog porekla.
Ujedinjeni: Članovi udruženja Rodnik
Pevaju se drevne narodne pesme
Ksenija Krivoručko, Ukrajinka i njen suprug Italijan Stefano Tomazini, jedni su od čelnika Rodnika.
– U našem udruženju smo do poslednjeg momenta bili sumnjičavi prema mogućnosti da će doći do rata. I kad je do njega došlo, mi smo i dalje ostali braća, kao što smo i do tada bili. Us..
Prof. Nada Filipović, Foto: Privatna arhiva /DanasZahaljujući prestižnoj Fulbrajtovoj stipendiji Vlade SAD, profesorka engleskog jezika Šabačke gimnazije, imala je priliku da upozna američki način života i njihov sistem obrazovanja, a stečeno iskustvo prenosi šabačkim učenicima.
Master profesor engleskog jezika i književnosti i pedagoški savetnik u Šabačkoj gimnaziji Nada Filipović, šest nedelja provela je na Univerzitetu Kent Stejt (Kent State University) koji se nalazi u istoimenom gradiću u američkoj saveznoj državi Ohajo.
„Zajedno sa 17 stipendista iz istočne Evrope i centralne Azije, pohađala sam predavanja na temu medijske pismenosti, koja su držali profesori sa tog univerziteta kao i gostujući stručnjaci, uključeni u Fulbrajtov program internacionalne razmene“, objašnjava naša sagovornica.
Foto: Privatana arhiva/DanasProgram je podrazumevao i posetu nekoj od američkih srednjih škola, gde je imala priliku da upozna učenike i njihov način školovanja.
„Imala sam sreću da mi pripa..
Učenici Srpske dopunske škole iz Stavangera uspešno su završili ovo školsku godinu, a poslednjeg dana nastave podeljene su đačke knjižice. Na kraju ove školske godine knjižice je dobilo skoro 50 učenika, što je duplo više u odnosu na prošlu. Uz pesmu i igru nastavnice Jelena Krneta i Sanja Hundhamer su čestitale učenicima uspešnu školsku godinu i poželele im lep raspust. Roditelji đaka su pripremili posluženje i tako upotpunili ovaj svečan dan za učenike.
Nastavnica Sanja Hundhamer kaže da je saradnja učenika Srpske dopunske škole iz Stavangera i đaka OŠ “Mito Igumanović” iz Kosjerića, koja traje dve godine u okviru projekta “Kvalitetno obrazovanje za sve”, nastavljena između ostalog i zajedničkim obeležavanjem Dana evropske kulture.
Pokazali šta znaju: Nastup na proslavi udruženja “Ivo Andrić”
– Marko Aleksić, poznati arheolog i najpriznatiji poznavalac srednjovekovnog oružja na prostoru Evrope, održao je predavanje učenicima iz Stavangera i Kosjerića o viteštvu. Aleksić je đacima u ..
Udruženje Kapija Šumadije iz Montekio Mađorea je i ove godine organizovalo izbor za najlepšu devojku i najlepšu damu. Ovogodišnji, četvrti po redu izbor za Mis Kapije Šumadije održan je u Vigonci, nedaleko od Padove. Učestvovalo je 16 prelepih kandidatkinja. Veče je imalo specijalnu namenu i poruku protiv nasilja nad ženama, a posvećeno je nedavno stradalim Lidiji Miljković, našoj sunarodnici i Gabrijeli Serano, Venecuelanki.
Veče je posvećeno ženi sa jasnom porukom: da samim tim što ona daje život, ne treba joj ga nikad oduzimati. Za momenat otvaranja večeri sve dame su na sebi imale crvene haljine, a kasnije su defilovale u elegantnim haljinama različitih boja i kupaćim kostimima. Program je vodila popularna italijanska voditeljka Monika Tonin iz Vićence, a žiri nije imao nimalo lak zadatak da izabere najlepšu, najelegantniju i najsimpatičniju učesnicu. U žiriju su bili advokat Marko Zar Bortolan, Gorica Stevanović, predsednica udruženja Kapija Šumadije, Ilario Ćeli, potpredsednik ud..