Rođena je u Prijedoru u Republici Srpskoj 1976.godine. Otac Milovan joj je umro dok je imala samo 5 godina. Jovanka Šopalović odrasta u Inzbruku (Austrija) gde su se njeni roditelji sreli i voleli. Poseduje i austrijsko državljanstvo.
U Pariz je stigla daleke 1993.godine gde je pohađala školu za modne kreatore, gde je i osvojila prvu nagradu za kreaciju donjeg veša pod nazivom „od gaćica do spavaćice“. 1996.godine je potpisala prvi veliki ugovor sa svetski poznatom kozmetičarskom firmom Lancome. Tu će biti primećena i postaće zaštitno lice 1997.godine velike firme za donji veš – Aubade.
Jovanka Šopalović je radila za Aubade pune tri godine. U to vreme zajedno sa Leticijom Kastom.
1998. i njeno prvo pojavljivanje na filmskom platnu sa filmom „Kineski portret“. Uslediće i uloge u „The Conspiracy Theory“- Richard Donner, zatim „Jet-Set“ – Fabien Onteniente iz 1999, „Confessions d’un Dragueur“ – Alain Soral iz 2000, „Entre Chiens et Loups“ – Alexandre Arcady iz 2001, i ostali…
Onda ..
Srbi i Meksikanci su sličniji nego što misle. Volite da jedete kao i mi, hrana vam je jaka, veselite se kao i mi, vaši su trubači, naši marijači... Razlikujemo se ne po mentalitetu, već po religiji, jeziku i kulturi.
Ovako, na vrlo dobrom srpskom, priča Eduardo Moguel Flores, doskorašnji otpravnik...
Sara Stojanović iz Barbarana kod Vićence strpljivo je čekala da u otadžbini proslavi punoletstvo. I, dočekala je da svoj 18. rođendan slavi sa najmilijima, onako kako joj je duša sanjala. U svet odraslih ušla je 11. septembra 2020. godine i taj datum je obeležila u Italiji, uz snažnu čežnju da organizuje svetkovinu u Srbiji. Ta njena radost je već dva puta, od septembra do decembra 2020, bila odložena zbog virusa. Konačno, korona se “smilovala” i 13. avgusta u restoranu Šumadija u Kučevu njeni snovi su se pretvorili u javu.
– Strepela sam od decembra do avgusta šta će biti. Bojažljivo smo mama Biljana, sestra Elena i ja pratile kakva će biti situacija u Srbiji i hoćemo li uspeti da ispunimo naše želje, jer se bliži i moj 19. rođendan. Presrećna sam što sam okupila rodbinu iz Srbije i sve prijatelje oko sebe i dosanjala započeti san. Srce puno, želja je ispunjena i ne tražim ništa više od više sile koja ne menja samo zakon, nego i snove! – otkriva za “Vesti” slavljenica Sara Stojanović,..
AMBASADOR PIJAN K'O LETVA
Milorad Jovanović, ambasador SCG u Tunisu, na mečeve rukometaša dolazio toliko "nakresan", da su ga organizatori izbacili iz VIP lože
Milorad Jovanović, ambasador Srbije i Crne Gore u Tunisu, dolazio je mrtav pijan na utakmice naše rukometne reprezentacije na Svetskom prvenstvu u ovoj afričkoj zemlji. On je...
Osojane je selo zabačeno u Metohiji udaljeno sat i po vremena vožnje od Kosovske Mitrovice gde se nalazi jedina bolnica u koju Srbi iz ovog kraja smeju da idu. Osojane je, nažalost, poznato po tome što je često na meti napada ekstremista iz obližnjih albanskih sela. Poslednji napad se...
Učenike sa Balkana je prihvatila kao rođenu decu, a osim što im je predavala italijanski jezik i književnost, kao psiholog je ublažavala njihove traume i tugu
U Donatu Spilare (68), koja je do juna 2020. godine radila kao profesorka italijanskog jezika i književnosti u srednjoj školi “Fedele Lampertiko” u Vićenci, đaci su gledali kao u ikonu. Za to ima mnogo razloga. Osim što im je nesebično prenosila znanje, bila je istovremeno i “čuvarka tajni” jer je držala “šalter” pedagoškog psihologa u istoj školi. Uvek je bila naoružana razumevanjem, dobrotom i ljubavlju kojim je obasipala sve učenike, a ponajviše đake iz bivših jugoslovenskih republika.
U razgovoru za “Vesti” ova plemenita dama ističe da joj je ime predodredilo životni put, odnosno sudbinu. Naime, u prevodu sa italijanskog na srpski jezik, Donata je Darica. I zaista, kažu učenici i svi koji je poznaju, ona je takva. Svima se daje i daruje bez zadrške. Brigu o bližnjem doživljava kao najviši čin ljubavi. Altruista je u pravom z..
Foto: Iz lične arhive Prirodno je bilo priču početi o mestu koje nas obe povezuje, iako sa decenijama razmaka, ali suštinski celovito i idejno gotovo u potpunosti očuvano i do danas – o Šapcu.
„U ono doba, za vreme Jugoslavije, Šabac je bio prestonica za mene. Ni Beograd, ni Novi Sad, već Šabac. Druženje, posao, rodbina, prijatelji, komšiluk, sve je to funkcionisalo onako kako bi trebalo da funkcioniše. Međutim, na neki način, nisam pronašla sebe. Težila sam da nađem sebe. Nisam znala šta bih želela da promenim. Pre toga sam bila u insotranstvu, ali nisam težila da odem tamo kako bih zaradila neki novac ili bilo šta drugo. Jednostavno, sticajem okolnosti, udaja je bila razlog zbog kog sam se preselila u Englesku.“
Engleska joj nije bila prva opcija, ali je na kraju ipak pobedila. U maju 1986. godine došla je u London. Prva dva meseca i nisu bila potpuno idilična, budući da je, kako kaže, strašno patila.
„Patila sam za Šapcem pre svega, mnogo mi je sve nedostajalo, ne samo ta dva meseca..
Čovek vredi onoliko koliko ima prijatelja, kaže poslovica, a u KUD-u Sloga iz Vićence i Basano del Grapa u Italiji kažu da ih imaju mnogo, ali nikada previše. Žele da ih bude još više i to onih pravih, iskrenih kao što prijatelji iz KUD-a „Nikola Tesla“ iz Lucerna, koje su nedavno posetili. Prethodnih dana moglo se čuti: „Sloga u Lucernu“, „Sloga u Kraljevu“, „Sloga u Beču.“
– Nije lako odbiti poziv za gostovanje, niti izabrati ko je bolji, ko je važniji, to se ne može, moraju se ispoštovati svi jer su zaslužili i moramo da uzvratimo gostovanje. U jednom danu, osim redovnih aktivnosti kao što su Srpska liga malog fudbala u Italiji i nedeljna liturgija u hramu Sv. Luke, naši članovi su gostovanjem u tri različite države pokazali samo deo onoga čime se ovo udruženje bavi i koliko vredno radi, okupljajući preko 200 članova poreklom iz Srbije i Republike Srpske, sve u cilju očuvanja srpske vere, kulture i običaja – kaže za „Vesti“ Darko Gojković, potpredsednik KUD-a Sloga.
Dečji i priprem..
Sretko Blagojević (31), Srbin iz Bele Crkve koji radi kao konobar na velikom kruzeru koji plovi pod zastavom Malte, u razmaku od samo nekoliko dana spasio je dva života, i postao apsolutni heroj.
Sve je ličilo na jedan od mnogobrojnih sličnih dana na kruzeru: mnogo ljudi i još više posla. Brod je plovio ka Dubaiju kada je jedna gošća iz Engleske inenada počela da se guši.– Izašao sam iz kuhinje sa punom tacnom hrane. Išao sam ka stolu, kada sam odjednom čuo zvuk gušenja, kao da neko pokušaa da dođe do vazduha. Okrenuo sam se i video ljude koji skamenjeno gledaju u pravcu žene koja se gušila. Momentalno sam bacio tacnu s hranom i potrčao ka njoj. Lice joj je već promJenilo boju. Ni sam ne znam šta mi je prošlo kroz glavu u tom momentu, jednostavno sam reagovao instinktivno i primenio Hajmlihov zahvat koji me je naučila jedna lekarka, dok sam još bio u Crnoj Gori gde sam završio obuku za spasioca. Nakon nekoliko sekundi, žena je ponovo počela da diše. Ostatak hrane sam izvadio prstom, a ..
Kada se kaže „zlatni grad”, „magični grad”, „grad stotinu tornjeva”, pomisli se na Prag, jednu od najlepših evropskih prestonica. Priliku da posete ovaj divan turistički grad imali su studenti iz Beča, u okviru trodnevnog putovanja koje je realizovao bečki ogranak Organizacije srpskih studenata u inostranstvu u saradnji sa OSSI...