Miško je preminuo danas od Covida.
Imao je suprugu i dvoje dece.
Svima je pomagao i bio poštovan kao stručnjak i ČOVEK .
Voleo je da se druži i okuplja svoje drugare.
Imao je šarmerski smisao za humor.
Uživao je u podsećanju na pesme i muziku svog detinjstva i mladosti.
Svesno je zadržao i često...
Foto: Privatna arhiva „Kao juče da se desilo… 2014. godina. Jednostavno sam ušao u kuću i rekao supruzi: ‘Selimo se na Maltu!’. Zvuči kao fraza, ali rešio sam da promenim nešto i pokušam da živim negde gde reč ‘normalno’ prosto normalno i zvuči i izgleda. Ne da se obogatim, što svi negde potajno želimo (priznali to sebi ili ne), već da priuštim sebi i porodici sve ono što se pod tim normalno podrazumeva kao što je školovanje, kupovina, putovanja i ostale životne potrepštine“, priča Slobodan.
On navodi da ga je Srbija umorila i iz njega izvukla mnogo energije.
„Prosto mi taj sistem ne odgovara. Fraze ‘nebeski narod’ i ‘da komšiji crkne krava’ su previše maha uzele u našoj prelepoj zemlji. Da sam imao mogućnosti, otišao bih možda i negde dalje do Malte“, navodi naš sagovornik, koji ipak priznaje da često dolazi u Srbiju – nekoliko puta godišnje.
„Poslednji put smo bili pred sam početak ove tkz. p(l)andemije. Retko kad ostajemo duže od 10 dana, zbog obaveza na poslu i školi, ali da budem ..
Ova godina bila je veoma turbulentna za ceo svet, a posebno za građane Italije koja je jedna od najpogođenijih zemalja kada je reč o virusu korona. Ipak, članovi Kulturno-umetničkog društva Sloga iz Vićence će 2020. godinu zapamtiti i po nečem lepom – 18. rođendanu svog društva.
Dušan Aleksić, direktor kluba i jedan od osnivača, i Vesna Vučković koja je u Slogi već 15 godina, kažu za „Vesti“ da su na Vidovdan 18. rođendan obeležili drugačije nego što su planirali. Izostalo je slavlje, nije održan ni veliki koncert za koji su se pripremali, već je samo nekoliko članova otišlo u crkvu i odnelo kolač na osveštanje. Ipak, svi članovi kluba u šali kažu da su konačno postali punoletni, a da će punoletstvo proslaviti kad prođe korona.
COVID-19 im je omeo mnoge planove, pa i taj da osvoje zlatnu medalju na Evropskoj smotri srpskog folklora koja je trebalo da se održi u Parizu i tako na najlepši mogući način proslave rođendan. U klubu se ipak nadaju da će sledeće godine moći da ostvare i taj s..
Ove godine četvrti put je realizovan projekat Obrazovni krug – susretanja, koji je utemeljila Dopunska srpska škola u Francuskoj povezivanjem sa školama iz pet gradova Srbije u kojima se uči francuski kao drugi strani jezik. Potom su obuhvaćena odeljenja u Italiji, a treće godine u Nemačkoj, Rumuniji i vlaški govor. Idejni tvorac ovog projekta je Stevan Kovačević, direktor i osnivač Krosa RTS-a, autor projekta je dr Gordana Stepić, a koautor Blaženka Trivunčić, nastavnica dopunske srpske škole u Francuskoj i koordinator nastave za Francusku, Sloveniju i Italiju.
Video-konferencije ove godine organizovao je i iz Matematičkog instituta u Beogradu vodio Stevan Kovačević, a učestvovali su učenici iz Pariza, Vićence, Štutgarta, Minhena, Hamburga, Beograda, Zaječara, Novog Pazara, Subotice i Stapara. Oni su imali priliku da međusobno razgovaraju, ali i da postavljaju pitanja slikarki Slobodanki Rakić Šefer, svetskom i olimpijskom šampionu u rvanju Davoru Štefaneku, filmskom reditelju Stefanu..
Foto: Privatna arhiva „Kad sam odlazila, iskreno, nisam pomišljala da ću se ikad vratiti. Ali to nije bilo zbog nekog nezadovoljstva životom u Srbiji, nego zbog toga što sam jednostavno želela da živim u ‘belom svetu’. Sa dvadeset godina nisam ni mogla da osetim negativnu stranu života u Srbiji jer nisam radila, nisam plaćala račune“, priča Barbara.
Kaže da je u Srbiji poslednji put bila pre pandemije i da joj je ovdašnja stvarnost tada izgledala kao večita borba za nešto.
Foto: Privatna arhiva„Borba za posao, borba za platu, borba za penziju, borba za mesto u autobusu, borba za čist vazduh. Mislim da sva ta borba iscrpljuje ljude i da ne može biti tako doveka. Stvari u Srbiji moraju da se menjaju što pre. Mislim da ne bih mogla da se vratim u Srbiju osim ako se neke radikalne promene ne bi dogodile“, ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, Nemačka joj pruža izvesnost i predvidljivost razvoja događaja koje, realno, u Srbiji nikad nije osetila.
„Ovde se pravila znaju unapred i ne ..
Stara opera, Frankfurt Dijana Avdić rođena je u Nemačkoj, ali je odrasla u Srbiji gde je završila osnovnu i srednju školu u Zrenjaninu. Od 16. godine živela je samo sa sestrom, a roditelji su bili u Frankfurtu.
Otišli su zbog posla i bolje perspektive. Frankfurt je finansijski i ekonomski centar Evrope. Dvoumila se gde da otpočne studiranje, ali na kraju je prelomila i otišla u Nemačku.
„Uvek me je zanimalo inostranstvo. Nakon što smo dve godine sestra i ja živele same u Srbiji, odlučila sam da upišem fakultet u Nemačkoj i odem kod roditelja. Otišla sam u Frankfurt i raspitala sam se šta mi je potrebno od dokumentacije i koji nivo poznavanja jezika je neophodan. Učila sam nemački u srednjoj, ali to nije bilo dovoljno. Nivo C1 je neophodan za studiranje, ali sa B1 nivoom moguće je upisati nultu godinu tokom koje se usavršava jezik. Germanistika i političke nauke su dva smera koja sam završila na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu“, kaže Dijana.
Foto: Privatna arhivaSada je up..
Božićni i novogodišnji praznici su za Srbe koji žive u Italji tradicionalno i najduži odmor, ali zbog Covid-19 ove godine najveći deo njih neće se zaputiti u otadžbinu, a oni koji uprkos svemu krenu put Srbije, moraće da računaju sa rizicima. Ne samo zbog epidemiološke situacije u Italiji i u Srbiji, već i zbog mera ograničenja koje su u dve države različite i zbog kojih bi se takav odmor mogao neželjeno produžiti.
U Italiji prema odluci vlade svi koji putuju u inostranstvo moraju po povratku da imaju PCR test i da provedu dve nedelje u karantinu.
Najviše Srba, oko 40 hiljada, živi i radi u severnim, razvijenim italijanskim pokrajinama Veneto i Friuli Venecija Đulija. Spajanjem praznika i nekoliko dana godišnjeg odmora, moglo se zaokružiti i do mesec dana kod kuće, počevši već od kraja decembra, pa sve do 20. januara.
„Deca su nam u Srbiji, ali previše je rizično“…
Ove godine zbog pandemije mnogi, kao Gordana Stanimirović odustaju od putovanja. Ona već 25 godina živi i radi u Italiji..
Vest da je Arno Gujon imenovan za v. d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, odjeknula je među našim ljudima u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj pre svega. Neki su imali priliku da ga sretnu, porazgovaraju sa njim, drugi godinama prate njegov humanitarni rad i listom ističu da je izabran pravi čovek.
Milorad Samardžija, predsednik bečkog udruženja A:Kultura, se još seća jednog gostovanja Gujona u Beču i ističe da je on osoba za divljenje.
– Kao osnivač nevladine organizacije Solidarnost za Kosovo Arno Gujon, vođen plemenitim osećanjima i srcem u veoma izazovnim vremenima punim rizika, zamki i svakojakih teškoća posvetio se pomoći pre svega srpskom narodu na Kosovu, ali i Srbima uopšte, posebno akcijama da što više ljudi ostane u Srbiji, kao i širenju istine. To je za posebno poštovanje ali i divljenje.
On dodaje da ga je obradovala vest da je ličnost takvog „kalibra“ i autoriteta, osećanja i volje, sposobnosti i profesionalnosti, predložena i stala..
Foto: Privatna arhiva „Studiram na ruskom jeziku norveški jezik, a maternji mi je srpski. To je pomalo neobična situacija“, kaže Zorana.
Odrasla je u Lazarevu, mestu u Banatu koje ima nešto manje od 3.000 stanovnika po popisu iz 2011. godine, a sada je u prestonici Rusije koja broji oko 12 miliona ljudi.
Priseća se dana kada je stigla u Moskvu i perioda privikavanja na novo okruženje. Kaže da joj nije bilo lako da sa 18 godina ode od kuće u drugu državu, ali je sada zadovoljna izborom koji je napravila.
„Išla sam u gimnaziju i bila sam društveno-jezički smer. Moj prvobitni plan je bio da studiram italijanski. Raspitala sam se i čula da su skandinavski jezici perspektivni pa sam počela i o tome da razmišljam. Mislila sam da ću da upišem Filološki fakultet u Beogradu, ali onda su u našu školu došli predstavnici Ruskog doma i predstavili su nam program stipendija za studiranje u Moskvi. Razgovarala sam sa tatom i rekla mu da bih želela da pokušam. Nismo rekli nikome, samo smo nas dvoje zn..
Dopunsku školu na srpskom jeziku u Trstu ove školske godine pohađa 97 učenika koji su podeljeni u šest grupa. Nastava se odvija prema planu i programu Ministarstva prosvete Srbije, u organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine iz Trsta, a đacima predaje nastavnica Slađana Marković, profesor srpskog jezika i književnosti.
U dogovoru sa predstavnicima Opštine i Ivanom Stojiljković, generalnim konzulom Srbije u Trstu, redovna nastava u Trstu počela je 16. septembra, istovremeno kad i školska godina u italijanskim školama.
– Za vreme nastave obavezni smo bili da poštujemo sve higijenske mere koje su italijanske institucije propisale u vezi s prevencijom i zaštitom od korona virusa. U okviru slobodnih aktivnosti učenici naše škole su posetili biblioteku Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu. Imali su priliku da se upoznaju s bogatim, raznovrsnim i veoma posebnim opusom ove biblioteke kao što su knjige štampane pre više od tri veka, od koji je jedna čak iz 1675. godine – navodi nas..