Mesi kolače prijateljstva

Irena Jovanović je rođena u Krupnju, pored Loznice u trgovačkoj porodici u kojoj su uz nju i roditelje bile još dve sestre. Sve tri su sada u „belom svetu“, jedna sestra je u Austriji, druga u Italiji, a Irenu je ljubav prema suprugu Siniši dovela u Švajcarsku. Danas Irena živi sa suprugom u Oberglatu. Sa njima su njene tri ćerke iz ranijih brakova i četvrta devojčica koja je kruna ljubavi sa Sinišom. – Slučajno sam 2014. došla kao turista u Švajcarsku, upoznala Sinišu i odmah smo počeli da živimo zajedno. Kasnije su došle i moje ćerke iz ranijih brakova. Nekako sve je brzo išlo, a ja sam neko ko se vrlo lepo oseća ovde. U srcu nosim Srbiju i na sve načine je predstavljam ljudima ovde. Jezik sam solidno naučila i sve me zanima, od istorije, do kulture. Mislim da smo svi ovde odgovorni da kao ambasadori svoje zemlje napravimo mostove među narodima, svako na način koji to najbolje ume, neko na radnom mestu, neko putem umetnosti, a ja to trenutno činim slatkišima koje pravim – počinje Ire..
Beogradu obećano da će Otava promeniti zakon * Ne postoji "crna lista" iz 90-ih, već procena da se može uskratiti ulazak onima koji su donosili odluke tokom ratova Između Srbije i Kanade postoji asimetrični vizni režim, kojim je kanadskim državljanima omogućen ulazak u Srbiju bez vize, za boravak od 90 dana...

Pet godina popisuje srpske grobove

Na početku Drugog svetskog rata Nebojša Kujundžić student iz Lidsa, komandovao je bombarderom Kraljevskog vazduhoplovstva Britanije. Nije hteo da se vrati u Srbiju, a na poslednjem letu, iznad Joklija, u blizini Kembridža, avion se zapalio. Kujundžić naređuje ostaloj trojici da iskoče, a on usmerava avion van naselja. Pao je...
Foto: Privatna arhiva Nakon osnovnih studija Dušan se seli na Floridu gde završava master studije, a zatim se seli u Novi Meksiko gde je završio i doktorske studije. Danas sa suprugom živi i radi u predgrađu Dalasa. U početku je razmišljao o praksi u inostranstvu, ali se taj plan, u međuvremenu, promenio. Foto: Privatna arhiva„Negde u trećoj, četvrtoj godini osnovnih studija sam razmišljao da odem na praksu negde u Evropu. Raspitivao sam se kod tadasnjeg profesora o nekim programima jer nisam znao gde i kako da tražim. Bila je neka opcija za Španiju, međutim to je propalo. U tom trenutku sam mislio da od bilo kakve ideje inostranstva neće biti ništa. Međutim, kada sam diplomirao, pozvao me je profesor sa katedre i rekao da ima kontakt profesora na Floridi kome treba master student, ali za drumski saobraćaj. Pošto sam ja završio vodni, malo sam se kolebao, ali sam ipak stupio u kontakt sa profesorom. Tada sam odlučio da moram da probam, da odem i završim taj master jer ako ne probam ver..

Uspomena za ceo život (VIDEO)

Spot počinje pitanjem: Gde mi je dirigent Pavle? Isidora krećemo.” Pojavljuje se malena Isidora u narodnoj nošnji, koja izgovara: Ready? (spremni?), na to joj 562 drugara rasutih po belom svetu odgovara pucketanjem prstiju i udaranjem takta dlanovima. Instrumenti sviraju poznate taktove, a deca uglas da pevaju čuvenu Ršumovu pesmu “Deca su ukras sveta”… Ovo je ukratko opis novog video-projekta Srpskog edukativnog centra i Folkloraša širom sveta na čijem su čelu braća Miloš i Milan Mutapčić. Uz parolu “Snagom srpske tradicije, zajedno!”, snimak je objavljen 21. marta na Jutjubu i do srede u podne je odgledan više od 18.500 puta. U spotu su učestvovala deca od četiri do 15 godina iz 24 države i 94 udruženja. Jedna od najmlađih učesnica, koja je svima “zapala za oko” zbog godina i nošnje, pomenuta je Isidora Nikolić iz Brizbejna. U spotu se pojavljuje i njena vršnjakinja Mila Marković iz Redinga (Engleska), koja na samom kraju snimka pita “Nema više?”. Mnogima je “hit” devojčica, koja na..
Foto: Privatna arhiva Da napusti Srbiju, kaže nam, nije odlučila naprasno već je to došlo kao rezultat većih ambicija. „Odluku o napuštanju Srbije nisam donela preko noći kako je to mnogima iz mog okruženja izgledalo već posle brojnih pokušaja da u Beogradu kreiram život po svojoj meri. Iza mene je ostalo više od sedam godina volontiranja, brojnih praksi i studentskog aktivizma i trebalo je vremena da shvatim da ne želim da traćim dane na čekanje boljeg života već da mu krenem u susret“, priča nam Marija. Marija je prvo otišla u Švedsku da potraži svoju sreću. „U januaru 2019. godine otišla sam u Švedsku. Bilo je to pet meseci posle završetka osnovnih studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, tako da sam i ja postala deo „tužne pesme“, da ne kažem statistike, o odlasku visokoobrazovanih kadrova iz Srbije. Moja prva stanica na putu emigracije bio je Stokholm. U Švedskoj sam radila kao au pair, to je program kulturne razmene koji omogućava mladima do 30 godina da živ..
Putovanja su sastavni deo njenog života, putuje i pomaže ljudima. Od oktobra prošle godine bila je u Šri Lanki, Maleziji, Tajlandu, Hong Kongu, Japanu, Izraelu, Maroku i sada je u Keniji. U improvizovanoj školi za siromašnu decu, podučava 12 đaka. Škola je u malom selu na tromeđi Tanzanije, Ugande i...

Da li su vam u zavičaju tražili mito?

Prošle godine su građani Srbije za mito u proseku izdvajali 74 evra, pokazuju rezultati istraživanja u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije“ koje je finansirala Evropska unija. Građani lekare i policajce smatraju najkorumpiranijima, a prate ih službenici državne administracije i carinici. Pokazalo se i da su mišljenja da je korupcija ušla u sve pore života, kao i da je iskustvo sa korupcijom poraslo u odnosu na 2015. godinu. Sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana srpskog zdravstva, slaže se čak 70 odsto njih, a skoro dve trećine građana, odnosno 63 odsto, veruje da piće, kafa ili bombonjera za lekara i medicinsku sestru nisu mito. Broj onih koji su imali indirektno iskustvo sa korupcijom porastao je sa 20 odsto, koliko se izjasnilo potvrdno 2015, na 25 procenata prošle godine. Direktno iskustvo je ranije imalo osam odsto, a prošle godine za tri odsto više. Ipak, njih 28 odsto ne bi prijavilo korupciju, jer smatraju da se ništa ne bi promenilo, 21 odsto smatra tešk..
Foto: Privatna arhiva Nemanja nam priča kada je prvi put osetio da želi da ode iz Srbije i proba nešto novo. „Možda neke 2015. godine kada je dosta ljudi išlo/putovalo svuda, tek sam izlazio iz srednje škole ili sam bio prva godina fakulteta. Bilo je fantazija oprobati se negde drugo. Prvo leto u San Francisku bilo je neverovatno iskustvno, da je bilo neminovno vratiti se u Ameriku i nastaviti dalje“, objašnjava Nemanja za Danas.rs. On otkriva i kakve su mu želje i planovi o eventualnom povratku u Srbiju. Foto: Privatna arhiva„I dalje postoji namera kod svih naših da se eventualno vratimo. Svi koji probaju i okuse život u Americi, bilo gde, mogu videti koliko je lako sastaviti kraj s krajem lakim poslovima i to je veoma velika nada da se nastavi za bolje porodice kod kuće, sebe i drugih najbližih“, kaže Nemanja. Pitali smo Nemanju i šta mu je Amerika pružila u odnsou na Srbiju i obrnuto. „Težak odgovor. Srbija pruža porodicu, najbliže prijatelje, taj život gde je kafica i lagana prič..

Sećanje na hadžiluk

Hodočasnici iz parohija Svetog velikomučenika Georgija i Svetog velikomučenika Dimitrija iz Danske, koji su bili u poseti Hristovom grobu, u Jerusalimu, okupili su se u parohiji u Kopenhagenu kako bi se prisetili ovog velikog događaja koji je i najveći san svakog verujućeg hrišćanina. Poklonici iz pomenutih parohija su zajedno sa njihovim tadašnjim sveštenikom ocem Aleksandrom Samardžićem i arhimandritom Nektarijem iz Švedske posetili sveta mesta u dve grupe. U tu čast u crkvenoj sali u Kopenhagenu je priređena večera i prikazivanje jednočasovnog filma koji je realizovao Aleksandar Bulajić, iz materijala koji je snimio na putovanju. Posle tog lepog i nezaboravnog sećanja, pročitano je i nekoliko pesama koje su svojim perom ispisali hodočasnici Mira Nenadović i Petar Šekara. Stihove “Putem hodočašća” i “Parohijani iz Danske ocu Aleksandru” pročitala je hodočasnik Mira Nenadović, višedecenijski nastavnik srpskih dopunskih škola u Danskoj. ČITALA STIHOVE: Nastavnica Mira Nenadović – Put..