Čežnja za rodnom kućom, zavičajem i otadžbinom ne poznaje zabrane. Nema tog virusa koji će mi nametnuti svoju volju; i po cenu karantina, otišla sam da obiđem moje mirišljave ruže u cvatu, da ih odnesem roditeljima koji su našu dragu kuću zamenili drugim večnim počivalištem i konačištem. Otišla sam da ih obiđem, da im zapalim sveću. Može li to bilo kakva korona da mi zabrani i da mi to zadovoljstvo i moralnu dužnost uskrati?
Odnela sam im buket crvenih, belih i žutih ruža iz naše bašte. Ruže su imale boju života, kada smo ih posadili, one su sada vidarice mojih rana, jer vidaju sećanje na moje roditelje koji su me ostali željni. Sad očima kradem boje tih ruža, kao da je duga posle kiše prosula svoje boje po našem vrtu. Zapaljena sveća na njihovom grobu kao da je zahvaljivala titrajem plamena. Mi imamo i naše mrtve koji su nas zadužili. Mnogi se nisu „dočepali“ kućnog praga iz opravdanog straha, ne od virusa, nego od karantina i od odredbi od 16. jula 2020. Mnogo gorčine je uzburkalo u ..
Većina žitelja Mokranja, sela nadomak Negotina na privremenom je radu u inostranstvu, a godišnji odmor takođe uglavnom koriste u rodnom selu. Ovog leta mnogi od njih nisu došli zbog pandemije koronavirusa koja je zahvatila ceo svet. Najčešći razlog što se ovih vrelih meseci nisu zaputili u zavičaj je što bi po povratku u zemlje u kojima rade morali, u karantin, uglavnom dvonedeljni. Ipak, ima i onih koji su i pored svega stigli u Mokranje, oni nisu imali problem sa karantinom i radnim mestom. Oni koji su došli dobro su se organizovali i svake nedelje neko od njih je domaćin druženja u turističkom parku koji je napravljen kod zgrade seoskog vodovoda u podnožju Mokranjskih stena. Domaćin druženja obezbedi hranu i piće, neretko i muziku, nekad tihu na uvce, a ponekad i sa moćnim pojačalima. Sve to se radi uz poštovanje preventivnih mera, a stolovi su u razmaku od desetak metara.
JEDAN OD RETKIH KOJI JE DOŠAO IZ AUSTRIJE: Vojislav Mladenović iz Beča
Prošle nedelje domaćin druženja bio je Ž..
Foto: Privatna arhiva Francuski jezik Vojin Jagličić je učio u osnovnoj i srednjoj školi, a kasnije, tokom studija, prvi put je posetio Pariz, nakon čega se u njemu rodila želja da obnovi znanje ovog jezika. Spontano, učeći jezik, počeo je da razmišlja o odlasku u Francusku na studiranje.
„Raspitivao sam se i kada sam video uslove studiranja i da su školarine i više nego pristupačne iako je život u Parizu inače skup, to je presudilo. Nakon završene Muzičke akademije u Beogradu upisao sam master na Sorboni 2014. godine“, počinje Vojin svoju priču za Danas.
U Pariz je otišao nakon završenih osnovnih studija na Muzičkoj akademiji a, kako kaže, tada nije razmišljao o tome da li će posle završenog mastera ostajati u Parizu ili će se vratiti. U ovom trenutku, ipak, planira da još nekoliko godina ostane u Francuskoj.
Foto: Privatna arhiva„Završio sam dva mastera na Sorboni – jedan je opšta muzikologija, a drugi muzička medijacija, što je neka vrsta kulturne politike. Francuska ima nekoliko un..
Marko Vulić iz Starog Laništa kod Jagodine, koji sa suprugom Eminom Veljković živi i radi u Malmeu, već je kupio karte i 6. septembra stiže u Srbiju na 21 dan. Uželeo se, kaže, porodice, prijatelja, ali i svoje voljene Srbije, pa će doći da bi se video sa njima, obišao omiljena mesta i uživao u svom mini zoološkom vrtu u dvorištu, u kome planira da napravio volijere za fazane i za bele i šarene paunove.
– Jedva čekam da dođem, jer su otac Nebojša i brat Nikola kupili mnogo novih životinja, poput kaki kembel patki, crvenoramenih i žutoramenih patki i lastarki, ja sam nabavio emua, egzotične grlice i bele engleske prepelice, koji sada krase naš zoološki vrt. U Srbiji sam bio strastven lovac i ne postoji lovačko udruženje sa kojim nisam lovio, a u Švedskoj sam utehu našao u pecanju bakalara, skuše, haringe i ribe list, a imam i golubove, srpske visokoletače, koje čuvam kod prijatelja Jordana Krastanova iz Bugarske, a golubove uzgaja Makedonac Pece Georgijevski. Jedva čekam da obiđem svoje..
Evropsko udruženje prijatelja Urovice neprestano radi na uređenju i ulepšavanju sela Urovica, na teritoriji opštine Negotin, a ni korona virus ih nije omeo u realizaciji projekata.
Ovih dana je počelo uređenje velikog prostora u centru gde će biti izgrađena savremena natkrivena pijaca.
Meštani Urovice koji žive i rade u inostranstvu godinama pokazuju veliku zainteresovanost za sve što se događa u ovom lepom krajinskom selu, ali ih prati inventivnost onih koji su ostali u njemu.
Treba reći da je Urovica među većim selima negotinske opštine, iz kojeg je na rad u inostranstvo otišlo oko 700 žitelja.
Pre više godina, oni najzainteresovaniji osnovali su Evropsko udruženje prijatelja Urovice. Naziv evropsko nije slučajan, jer ljudi iz ovog sela ima po celoj Evropi. Najviše u Austriji i Francuskoj, ali i u Nemačkoj i Švajcarskoj.
Velika sloga onih koji su ostali i onih koji žive i rade u inostranstvu odavno je poznata. Uz pomoć lokalne samouprave urađeno je mnogo toga, što je podiglo kval..
Autor: Mateja Sela Pre nego što je odlučio da napusti Srbiju, Mateja je išao u Zemunsku gimnaziju. Slučajno je naišao na oglas za Koledž ujedninjenog sveta (UWC) i aplicirao za stipendiju.
Koledž ujedinjenog sveta je sistem nezavisnih škola i obrazovnih programa, čija je misija „stvaranje obrazovne snage koja će ujediniti ljude, nacije i kulture za mir i održivu budućnost“. Ova organizacija je osnovana na principima nemačkog pedagoga Kurta Hana, ona nudi dvogodišnje rezidencijalne programe i stipendije za ljude od 16 do 19 godina života, i ističe širinu nacionalnosti koje učestvuju u njenim programima.
Foto: Mateja Sela/Privatna arhivaPrema njegovim rečima, prvenstveno zbog bolje edukacije i želje da nađe obrazovanje koje će mu omogućiti da kritički misli i da ispuni svoj potencijal – što ovde nije moguće, odlučio je da napusti Srbiju. Njegov plan je bio da ode u Singapur ili Norvešku preko stipendije.
Komitet Srbije, koji čine đaci koji su završili ovu srednju školu, bira ko će gde ..
Nikola sa porodicom u Stavangeru na plaži Foto: Privatna arhiva Nikada, kako kaže, nije imao posebne planove za život u inostranstvu, poput današnjih studenata, za koje ima utisak da im je jedina misao da napuste Srbiju. Međutim, njegov put je promenio mlađi brat i odobrena stipendija norveške vlade.
„Po završetku studija na Rudarsko-geološkom fakultetu planirao sam da radim ono šta su mnoge prethodne generacije sa mog fakulteta radile. Ili da dobijem posao u domaćoj naftnoj kompaniji (u kojoj su mnoge moje kolege sa studija napravile uspešne karijere) ili u nekoj internacionalnoj kompaniji i da kao inženjer radim na rotacijama koje podrazumevaju terenski rad koji obično traje četiri nedelje, nakon kojih dolazi četiri nedelje odmora. Pri završetku studija, a po nagovoru mlađeg brata koji je tada studirao u Kristiansandu u Norveškoj, prijavio sam se za stipendiju norveške vlade, bez posebnih očekivanja da ću je i dobiti pošto je broj mesta bio ograničen, a konkurisali su studenti iz cel..
Foto: Instagram Ipak, Irina Đorđić, nekadašnje prepoznatljivo lice Jutarnjeg programa i Kulturnog dnevnika na RTS-u, nije ni sanjala da će Beograd zameniti Vankuverom.
Kako kaže ovaj grad u Kanadi je postao njena nova adresa sasvim slučajno, a sama Kanada nikada nije bila na njenoj listi želja pa čak ni kao mesto koje bi volela da poseti kao turista.
– Selidba iz Beograda, generalno, nikada nije bila moj plan. Beograd je grad u kom sam rođena i u kom su moji koreni duboki i vrlo čvrsti.
Radila sam posao koji obožavam, imala veliki krug prijatelja i ljudi sa kojima sam sarađivala na nekim projektima koji su, mimo posla, ispunjavali moju dušu.
Zato je, u početku, odluka o preseljenju bila privremeno rešenje.
Foto: InstagramZbog posla kojim se moj suprug bavi, u određenom trenutku bilo je neophodno da budemo u Kanadi.
Videla sam to kao priliku da se nakratko odmorim od ustajanja u 4 sata ujutru zbog Jutarnjeg programa i da razmislim o sledećim koracima u mojoj karijeri.
Život je ubrz..
Foto: Privatna arhiva Lazar Karapandža rođen je u Beogradu 1996. godine, a detinjstvo je proveo u Smederevu.
Nakon završene srednje škole odlučio je da školovanje nastavi u inostranstvu, a kao najbolju opciju za sebe odabrao je pariski Institut političkih nauka (Sciences Po), za koji se govori da je ulazna karta za politiku u Francuskoj.
Prve dve godine studija proveo je na Sciences Po-u, posle čega odlazi na razmenu studenata u Teksas u Sjedinjenim Američkim Državama gde je i zvanično završio osnovne studije.
U Pariz se vratio 2018. godine, kada je upisao master studije međunarodne energetike, takođe na Sciences Po-u, a pre nekoliko nedelja je odbranio master rad kao jedan od najboljih studenata u generaciji.
Zbog svojih postignuća, imao je i čast da bude izabran da se obrati diplomcima svog fakulteta, u društvu nekadašnjeg italijanskog premijera Enrika Lete, Irine Bokove i Stafana de Misture.
Iako je završio i master studije, kako kaže, ne razmišlja o povratku u Srbiju u narednom per..
Za pravni savet se obratilo 2.342 osobe, najviše Srba.
Sa više od 3.000 besplatnih pravnih saveta i skoro 2.000 uspešno rešenih slučaja, Udruženje građana Privileg sa sedištem u Beču obeležava godišnjicu.
Kako se navodi u saopštenju, Udruženje je pokrenuto sa ciljem da pruži pravnu pomoć na maternjem jeziku za oko pola...