Foto: Privatna arhiva Tatjana je sarađivala sa RTS-om, Ilustrovanom politikom, časopisima za dizajn i modu Kuća Stil, Harper’s Bazar, hrvatskim portalom Novosti i drugim medijima u Srbiji i regionu. Trenutno piše za Al Džaziru i nedeljnik Vreme.
Od 2013. godine član je Udruženja stranih novinara u Milanu, koje okuplja strane novinare, dopisnike iz celog sveta.
Ona je 5. marta ove godine izabrana za predsednicu ovog udruženja, sa trajanjem mandata od dve godine.
Karijeru je počela na beogradskom Radio Indeksu, a posle završenih studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odselila se u Italiju.
Foto: Privatna arhiva„Posle završenih studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odlazim u Italiji, na letnji kurs jezika. Bila je to 2006. godina i tada sam u Milanu upoznala i svog sadašnjeg supruga. Posle tri meseca provedenih u Milanu, vraćam se u Srbiju kako bih spakovala kofere i krajem iste te godine, odlazim definitivno iz zemlje. Tako da, odluka da ost..
17.May.2018 20:00 JOHANEZBURG - Osam srpskih državljana, zaposlenih u nemačkoj kompaniji "IMR Hamburg GmbH" u Južnoafričkoj Republici, povređeno je kada su na njih metalnim štranglama nasrnule afroameričke kolege, piše Kurir.
Kako se navodi u tekstu, afroamerički radnici pobunili su se jer su dobili otkaz, pa su metalnim štanglama "lomili ruke i noge kolegama iz Srbije, Hrvatske i Nemačke".
Foto: Privatna arhiva „Kad sam odlazila, iskreno, nisam pomišljala da ću se ikad vratiti. Ali to nije bilo zbog nekog nezadovoljstva životom u Srbiji, nego zbog toga što sam jednostavno želela da živim u ‘belom svetu’. Sa dvadeset godina nisam ni mogla da osetim negativnu stranu života u Srbiji jer nisam radila, nisam plaćala račune“, priča Barbara.
Kaže da je u Srbiji poslednji put bila pre pandemije i da joj je ovdašnja stvarnost tada izgledala kao večita borba za nešto.
Foto: Privatna arhiva„Borba za posao, borba za platu, borba za penziju, borba za mesto u autobusu, borba za čist vazduh. Mislim da sva ta borba iscrpljuje ljude i da ne može biti tako doveka. Stvari u Srbiji moraju da se menjaju što pre. Mislim da ne bih mogla da se vratim u Srbiju osim ako se neke radikalne promene ne bi dogodile“, ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, Nemačka joj pruža izvesnost i predvidljivost razvoja događaja koje, realno, u Srbiji nikad nije osetila.
„Ovde se pravila znaju unapred i ne ..
Aleksandar Mihajlović (42) išao je putem većine: završio je fakultet, zaposlio se na jugu Srbije, doškolovavao da bi imao bolji posao, a rezultat svega bio je, kako kaže,“plata koja je omogućavala da se prehraniš, a za ostalo važi parola ‘Snađi se’”. Nije tada ni sanjao da će živeti i...
Foto: Iz lične arhiveRadomirka Petrović rođena je u Sarajevu i prve dve decenije života provela je upravo u gradu koji je bio sinonim za simbiozu različitih kultura. Odlazak iz Sarajeva je za nju, prvobitno, bio samo odlazak na odmor.
Kako kaže za list „Danas“, doživela je prve barikade u Sarajevu, a 27. marta 1992. godine odlučuje da kratko ode u Nemačku u posetu kod sestre, ni ne sluteći do kojih će razmera sukob u Bosni i Hercegovini eskalirati.
– Odlazak iz Sarajeva je za mene bio samo kratak odmor i poseta Nemačkoj. Bila sam mlada i nisam baš shvatala da će se takve stvari desiti u Sarajevu. Nadala sam se da neće biti rata, da se to ne može desiti kod nas – počela je priču Radomirka Petrović.
Roditelji i prijatelji su insistirali da otputuje u Nemačku, a put koji je trebalo da traje dve nedelje, postao je daleko duži.
– Prihvatila sam da odem na kratko na insistiranja i mojih roditelja i prijatelja, čak i mog šefa kod kog sam tada radila u Sarajevu. Mislila sam, ovde se svakako ..
Više od 80 srpske dece sa tri kontinenta učestvovalo je u svojevrsnom vremeplovu u kojem su se upoznali sa srpskim vladarkama – kraljicom Jelenom Anžujskom, kneginjom Milicom i kraljicom Simonidom, njihovim životima i karakternim osobinama. Zanimljiv pogled u prošlost omogućila im je interaktivna, edukativna radionica u organizaciji Sava onlajn škole srpskog jezika, kulture i tradicije.
Deca uzrasta od četiri do 12 godina iz Australije, Novog Zelanda, Holandije, Kanade, Nemačke, Norveške, Švedske, Velike Britanije, Južne Afrike, Irske, Italije, Danske i Švajcarske zajedno su se vratili u srednji vek. Zahvaljujući Aleksandri Mihajlović, autorki enciklopedije o srpskim princezama, upoznali su tri istaknute vladarke i dobročiniteljke: kraljicu Jelenu Anžujsku, kneginju Milicu i kraljicu Simonidu, vladarke koje su uspele da svojim bogougodnim delima pomognu srpskom narodu i ostave neizbrisiv trag. Pričala im je Aleksandra o njihovoj mudrosti, snazi u teškim vremenima, snalažljivosti i nepo..
Uz podršku srpske ambasade u Austriji, i pravoslavne crkvene zajednice na čelu Njegovim preosveštenstvom, episkopom Andrejem Ćilerdžićem, duo Arkord će nastupiti u Karl-Borromäus-Platz. Koncert počinje u 19.30 sati.
Zajedno sa uvaženim gostima, duo Arkord predstaviće inspirativni program, između ostalog, i majstorska dela srpske muzike.
Istorijska crkva Svetog Save u Njujorku skoro...
https://youtu.be/nKwKypxcOog
IZVESTAJ SA KONFERENCIJE 2009
Položaj Srba u globalnom kontekstu
Mostovi koje danas gradimo pripremaju buduće mlade lidere
Razmena znanja i ekonomska saradnja između Srbije i Dijaspore
Dvodnevna međunarodna konferencija mladih lidera dijaspore, pod nazivom "Mostovi koje gradimo danas pripremaju lidere sutrašnjice", koja je okupila preko 600 učesnika sa pet kontinenata, 20 izlagača na...
Posle jubilarne, 25. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu koja će krajem maja 2020. biti održana u Parizu, sve sledeće će biti organizovane isključivo u otadžbini, odnosno Srbiji i Republici Srpskoj, odlučeno je na sednici Saveta Evropske smotre u Beogradu.
Činjenica je da za nekoliko dana folklorna društva iz cele Evrope ostave u gradu domaćinu između 800.000 i milion evra. To nije mali novac i iako dijaspora zna da nas u matici i dalje ne cene dovoljno, mi ne prestajemo da brinemo o svojoj otadžbini, navodi se u obrazloženju. Dodaje se i da su mladi najponosniji kada u matici mogu da prezentuju sve ono što znaju i da bi deca na taj način još više zavolela svoj jezik i kulturu. Međutim, većina sagovornika „Vesti“ u Tribini čitalaca smatra da Smotru treba organizovati i u zemljama na Zapadu u kojima naši ljudi rade i žive i za to iznose svoje argumente.
Zorica Marković, Dransi, Francuska
– Ne treba da bude samo u matici, jer takmičenje treba da bude u svakoj zem..