Foto: Privatna arhiva Maja Živkov je sa mužem Zoranom napustila Srbiju i preselila se na Majorku.
Kako ona kaže, oni su mladi bračni par, koji je odlučio da ode iz Srbije jer nisu bili zadovoljni životom u našoj zemlji.
„Kad kažem životom, mislim na to da sa našim primanjima stvarno nismo uspevali ništa. Jedino da plaćamo kiriju i ponekad priuštimo odlazak u bioskop, pozorište i slično. Imali smo solidne poslove, ali to opet nije bilo dovoljno“, objašnjava Maja.
Foto: Privatna arhivaMomenat kada su odlučili da „okrenu novi list“, kako nam priča Maja, bio je kada su posetili Švedsku i videli da je tamo stvarno život drugačiji.
„Ja u to baš i nisam verovala, moj muž doduše jeste jer je pre toga već “okusio“ život van Srbije, jer je tri sezone radio u Americi. Ja sam počela intenzivno da učim mađarski jezik, a muž je dobio hrvatski pasoš. Nedugo posle toga Zoran je našao posao na Majorci, a ja sam naravno krenula sa njim“, priča nam Maja.
U momentu kada su odlučili da odu, kaže Maja, ..
Foto: Privatna arhiva Nemanja nam priča da im je ideja za odlazak došla nakon što je njegovu suprugu zainteresovao konkurs za program kulturne razmene 2017. godine.
„U pitanju je program koji podrazumeva regrutovanje nastavnika iz stranih zemalja za rad u školama u SAD. Pošto smo oboje bili između poslova i želeli smo da iskusimo nešto novo, odlučili smo da se supruga prijavi na konkurs, na kojem je dobila ponudu za rad u školi u Južnoj Karolini, u Čarlstonu. Kroz iskustvo koje se stiče kroz rad, saznaje se o američkoj kulturi, i to je bio jedan od razloga koji nam se činio dovoljnim da probamo. To je bila najveća odluka u našim dotadašnjim životima“, ističe Nemanja.
On nam priča i kakvi su im planovi bili za budućnost kada su odlazili u Ameriku.
„Kada smo odlazili, imali smo nameru da iskusimo i istražimo svet što je više moguće, tako da nam je pre u planu bilo da odemo u neku “treću” zemlju, nakon boravka u Americi. Pod utiskom smo da smo tek počeli da se uhodavamo u sistem koji f..
Foto: Privatna arhiva Una Mrvoš Bošković rođena je u Negotinu, a u Beogradu je završila grafički dizajn.
Početkom 2014. godine preselila se u Beč, gde je završila ugostiteljsku školu i danas već nekoliko godina radi u restoranu jednog hotela.
Una nam priča kako ranije nije previše razmišljala o odlasku iz Srbije, ali se to promenilo.
„U životu sam možda dva puta pomislila na to da odem iz Srbije, ali nije to bilo tako ozbiljno. Za vreme i posle studija uvek sam imala neki posao. Nisam se nikad plašila da li ću naći posao, iako je celokupna situacija bila loša. Međutim sve je to bilo ili van struke, ili na određeno, ili neprijavljeno, ali obavezno za minimalac ili ispod minimalca. Mislila sam ok je, meni je bilo dovoljno, nisam se žalila puno. U Beč sam otišla iz ljubavi, suprug je ovde dobio posao, pa smo došli zajedno i skućili se. Iako se sama verovatno ne bih odlučila za to, kada pokušam da sebe zamislim u Srbiji i šta bih radila danas, nemam baš jasnu sliku“, ističe Una.
Foto: Pr..
Bogojavljenje na Neri, jedinstven događaj u celokupnom srpskom rasejanju koji s velikim interesovanjem svake zime očekuju vernici sa leve i desne obale ove reke, pogotovo oni iz Vračevog Gaja u Srbiji i Sokolovca u Rumuniji, rodnom mestu čuvenog fudbalera bukureštanske Steaue i beogradske Crvene zvezde Miodraga Belodedića, održan je u nedelju 19. januara.
Prema rečima starijih Sokolovčana već tridesetak godina pripadnici jednog naroda iz dve države okupljaju se, bez obzira na vremenske prilike, ne samo da zajednički prisustvuju velikom osvećenju vode i plivaju za Časni Krst, nego i da svaki put ugrade po jedan novi kamen u najtrajniju građevinu – duhovni most.
Bogojavljenje u sokolovačkom hramu
Od novinara nedeljnika na srpskom jeziku „Naša reč“ iz Temišvara, mladog Predraga Despotovića, koji ovaj događaj prati godinama, saznajemo da je skupu na reci prethodila Sveta liturgija i Veliko vodoosvećenje u sokolovačkoj crkvi posvećenoj prazniku Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja. Služio j..
Ivan Dragičević je rodom iz Aleksinca, u Italiji živi dve godine, a nepunu godinu je član muzičkog ansambla udruženja Vidovdan. Osim što je angažovan u našem udruženju, Ivan nekoliko meseci svira gitaru u italijansko-srpskom bendu Ethereal Lus. Bend je je nedavno imao prvi koncert od kako je Ivan član. U prepunoj sali u Altavili, mestu nekoliko kilometara udaljenom od Vićence, Ivan je bio prava muzička ikona, a njegova muzika na gitarama svetkovina za prisutne, pa i Karla Dala Pocu, gradonačelnika Altavile, koji ga je javno pohvalio jer je jedini svirao bez nota.
U prvom redu su sedeli Ivanova majka Gorica i svi njegovi prijatelji iz udruženja Vidovdan, kao podrška na italijansko-srpskom koncertu.
Dejan Mitić, predsednik udruženja, ne krijući zadovoljstvo kaže da ima samo reči hvale za Ivana.
– On je izvanredan gitarista i zaslužio je svu publiku koja je bila prisutna i koja je dugim aplauzom pokazala da prepoznaje njegov kvalitet. Pola članova našeg udruženja je bilo u sali da ga sl..
Foto: Privatna arhiva Da napusti Srbiju, kaže nam, nije odlučila naprasno već je to došlo kao rezultat većih ambicija.
„Odluku o napuštanju Srbije nisam donela preko noći kako je to mnogima iz mog okruženja izgledalo već posle brojnih pokušaja da u Beogradu kreiram život po svojoj meri. Iza mene je ostalo više od sedam godina volontiranja, brojnih praksi i studentskog aktivizma i trebalo je vremena da shvatim da ne želim da traćim dane na čekanje boljeg života već da mu krenem u susret“, priča nam Marija.
Marija je prvo otišla u Švedsku da potraži svoju sreću.
„U januaru 2019. godine otišla sam u Švedsku. Bilo je to pet meseci posle završetka osnovnih studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, tako da sam i ja postala deo „tužne pesme“, da ne kažem statistike, o odlasku visokoobrazovanih kadrova iz Srbije. Moja prva stanica na putu emigracije bio je Stokholm. U Švedskoj sam radila kao au pair, to je program kulturne razmene koji omogućava mladima do 30 godina da živ..
Foto: Privatna arhiva Goran je već nekoliko puta radio u inostranstvu, ali sada ne razmišlja o povratku u Srbiju.
„Oduvek me je privlačilo inostranstvo, nekoliko puta sam već radio „preko“, ali sam se vraćao jer to nije bilo ono što sam očekivao“, priča nam Goran.
Foto: Goran PrijićKako nam kaže, otišao je iz Srbije prvenstveno zbog sporog finansijskog napretka.
„Srbiju odlučujem da napustim onog trenutka kada shvatam da stagniram i da ne mogu ništa konkretno da napravim. Ne žalim se na rad u Srbiji jer sam zarađivao više od prosečne plate, poslodavci su mi bili korektni, napredovao sam, ali sporo finansijski i u tome je ključ mog odlaska“, objašnjava Goran.
Goranove ambicije su, kako navodi, veće od onoga što u Srbiji trenutno može da postigne.
„Nije mi bila manja plata, bila je veća iz godine u godinu, ali i cene su svake godine veće, tako da je sve bilo kao i na početku. Trudiš se i radiš cele godine i na kraju nula. Moje abicije bile su veće od te nule i to je definitivno bilo pr..
Foto: Privatna arhiva Jovan je napustio Srbiju pre svega zbog nezadovoljstva društvom, ali i iz finansijskih razloga.
Otišao je u London, gde radi kao kurir, raznoseći poštu.
Kako kaže, Srbiju je napustio kada više nije mogao da izdrži jednoumlje koje vlada.
Foto: Jovan Stojsavljević„Odlučio sam da napustim Srbiju u trenutku kada je sve oko mene počelo da se raspada, presudno za tu odluku je bilo kad je u Srbiji počeo da se oseća veliki „smrad“ nemaštine i jednoumlja“, ističe Jovan.
Kada je odlazio, kaže, nije znao da li će se vratiti u Srbiju ili ne.
„Nisam imao predstavu da li ću se ikad vratiti, otišao sam za boljim životom jer u Srbiji nisam imao nikakav život u poslednje vreme“.
Ipak, kaže, vratio bi se u Srbiju kada bi se pojavili uslovi za to. „Vratio bih se naravno kada bi u Srbiji za običnog radnika postojala sigurnost i opcija da može od svoga rada da zaradi za „lebac“, pošto to danas malo ko može“, naglašava Jovan.
On kaže da mu se pružila prilika i da ju je on iskori..
Foto: Vanja Dubačkić/Privatna arhiva Vanja je rođena u Srbobranu, a kada je upisala fakultet preselila se u Novi Sad i živela tamo pet godina.
Vanja je strukovni ekonomista, a nakon što je diplomirala prošle godine, radila je u privatnoj firmi uvozne i finansijske poslove šest meseci.
Još tokom studiranja želela je da ode iz Srbije i da radi kao stjuardesa. Kada je videla oglas, aplicirala je za kompaniju Salam air koja se nalazi u Omanu i dobila posao. Danas živi u glavnom gradu Maskatu.
„Oduvek me je privlačila zamisao o životu na Bliskom istoku i ja sam se za to spremala. Ljubav prema putovanjima i želja za otkrivanjem novog su učinili svoje, a posao stjuardese mi baš to omogućava. Takođe, bitan razlog za odlazak bila je društvena atmosfera gde vladaju nasilje, bezakonje, haos, totalno neko bezumlje. Ja sam u Srbiji imala posao i lep život, mogu da kažem da sam otišla iz dostojanstvenih razloga“, priča Vanja.
Ona trenutno nema nameru da se vraća u Srbiju, ali ne isključuje tu mog..
Čovek vredi onoliko koliko ima prijatelja, kaže poslovica, a u KUD-u Sloga iz Vićence i Basano del Grapa u Italiji kažu da ih imaju mnogo, ali nikada previše. Žele da ih bude još više i to onih pravih, iskrenih kao što prijatelji iz KUD-a „Nikola Tesla“ iz Lucerna, koje su nedavno posetili. Prethodnih dana moglo se čuti: „Sloga u Lucernu“, „Sloga u Kraljevu“, „Sloga u Beču.“
– Nije lako odbiti poziv za gostovanje, niti izabrati ko je bolji, ko je važniji, to se ne može, moraju se ispoštovati svi jer su zaslužili i moramo da uzvratimo gostovanje. U jednom danu, osim redovnih aktivnosti kao što su Srpska liga malog fudbala u Italiji i nedeljna liturgija u hramu Sv. Luke, naši članovi su gostovanjem u tri različite države pokazali samo deo onoga čime se ovo udruženje bavi i koliko vredno radi, okupljajući preko 200 članova poreklom iz Srbije i Republike Srpske, sve u cilju očuvanja srpske vere, kulture i običaja – kaže za „Vesti“ Darko Gojković, potpredsednik KUD-a Sloga.
Dečji i priprem..