Ratko Marinković, nekad čovek s domom i otadžbinom, sad je beskućnik i žrtva raspada Jugoslavije.
Njegov život se odvija na prometnoj glavnoj železničkoj stanici Venecija Santa Lucija, u senci lijandera, na hladnoj mermernoj klupi. Okružen je galebovima koji su mu jedini iskreni prijatelji u iščekivanju, a ni sam ne zna čega. Nema nikog svog, kaže izgubio je sve u ratu. Službenici Fondacije Casa dell ospitalita( Kuća gostoprimstva) u saradnji s Centrom za socijalni rad Opštine Venecija obilazi ga u želji da mu se pomogne.
Nikola Mikjeleto objašnjava da fondacija deluje u Veneciji i njenom kopnenom delu Mestre s ciljem da čoveku pruži dostojanstvo, počevši od krova i kreveta, i pomogne da ponovo počne pristojan život, jer niko ne može biti osuđen na beskorisnost.
– Ratka smo počeli da obilazimo 6. juna, dva puta sedmično, ali je nepoverljiv i ne sarađuje s nama. Jednostavno ne želi da se premesti sa klupe ispred železničke stanice. Obilazimo ga ja i kolega Lućano Spasenije – kaže Niko..
Foto: Privatna arhiva/ Sara u sredini„Neposredno po dolasku u Francusku osećala sam se kao turista. Sve mi je bilo novo i zanimljivo, ali sam iščekivala povratak kući“, kaže za Danas Sara Knežević, doktorantkinja fizičke hemije na Univerzitetu u Bordou.
Do Sarine selidbe u Francusku došlo je u peridu kada je završavala master studije, jer joj se, kako kaže, ukazalo nekoliko prilika za doktorat u inostranstvu.
„Nije bilo lako doneti odluku da li da napustim zemlju, porodicu, prijatelje, momka… Nakon razmatranja svih mogućnosti i savetovanja sa najbližim ljudima odlučila sam da nastavim školovanje na Univerzitetu u Bordou“, priseća se naša sagovornica.
Sara je završila osnovne i master studije na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomski i master rad pisala je iz elektrohemije na katedri za analitičku hemiju, u oblasti elektrohemijskih senzora i biosenzora.
Trenutno je na doktoratu iz fizičke hemije na Univerzitetu u Bordou, a svoj doktorat radi na ISM instutu (Bordo). Što..
Godinama je Udruženje Srba “Vuk Karadžić” iz Trsta poznato po organizaciji Spasovdanskog turnira, koji je uvek okupljao hiljade zemljaka, zaljubljenika u fudbal i naše običaje. Ove godine su članovi ovog udruženja otišli i korak dalje pa je Spasovdanski kup koji je ranije bio internacionalni, postao interkontinentalni. U fudbalu su se nadmetale ekipe iz Slovenije, Srbije, Austrije, Republike Srpske, Italije i iz SAD. Ekipa sa 12 igrača tima Beli orlovi stigla je čak iz Nju Džersija.
Narodnim igrama brojnu publiku su zabavljali folkloraši SKUD Pontes-Mostovi iz Trsta i KUD “Vojvoda Milenko” iz Kličevca kod Požarevca. Gosti iz Srbije su bili prvi put u Trstu, a drugog dana turnira u Trstu je bilo najveće kolo u Evropi sa više hiljada onih koji su zaigrali.
Dejan Nika Nikodijević, predsednik udruženja “Vuk Karadžić”, ne krije zadovoljstvo posle dvodnevne manifestacije koja je održana na sportskom terenu Domio, u mestu San Dorligo dela Vale.
– Učesnici i više hiljada posetilaca, u jednom..
U Trstu je nedavno organizovano veče posvećeno stradanju Srba na Kosovu i Metohiji. Prvo je predstavljena zbirka “ZLOČINI – Kosovo, tišina i sećanje” koju čine tri knjige, dve su delo rimske novinarke i književnice Marije Line Veke, a treća srpskog pisca i pesnika Veselina Dželetovića. Ova zbirka na italijanskom i srpskom jeziku govori o zločinima koji su počinjeni nad Srbima na Kosmetu.
U knjižari Kafe “San Marko” prikazan je i dokumentarni film “Katastrofa, pogled na Kosovo i Metohiju” koji je Marija Lina Veka snimila sa rediteljem Alesandrom Antonarolijem u februaru 2008. godine. Taj 25-minutni film sa posebnom pažnjom prati dramu Srba u enklavama na Kosovu.
Uvodnu reč održala je Ivana Stojiljković, generalna konzulka Srbije u Trstu, zahvalivši Mariji Lini Veka na zalaganju i hrabrosti koju je iskazala u prethodnih 23 godine, koliko već priča o onome što je proživela i otkrila suočavajući se sa tragičnim događajima koji su pogodili srpski narod na Kosovu i Metohiji, počev od NATO b..
I ove godine, uprkos velikoj vrućini, a živa se popela do 38. podeljka u termometru, članovi udruženja Vidovdan nisu mogli, a nisu ni smeli, da preskoče slavu udruženja.
Iako je vrućina bila nesnosna, oni najhrabriji, koje žega nije uplašila, gostili su se, šalili, družili i nazdravljali uz pivo, koje je specijalno za ovu priliku stiglo iz rodnog kraja većine članova. U prostorijama udruženja u Meledu, nedaleko od Vićence, okupili su se članovi, simpatizeri, prijatelji i predstavnici tri druga naša udruženja. Kako tradicija i vera nalažu, lomljen je slavski kolač, a to su učinili najstariji član udruženja Velimir Milošević zvani Deda, Vladiša Buzejić, predsednik Vidovdana, Srđan Antonijević i Aca Milosavljević.
– I ove godine (šesti put) smo uspeli da se okupimo oko slavskog kolača, upaljene sveće i slavskog žita. Slavimo duplo: slavu i imendan, ali ne krijem, ovog puta sam se bojao kako ćemo izdržati jer trebalo je pripremiti hranu za više od pedeset ljudi.Kuvati i spremati na temper..
Poetski trio “U tri reči”, koji se već nekoliko puta predstavio na portalu Vesti online, kao i na društvenim mrežama, a koji čine Božica Boba Nedeljković, Tatjana Dujović Pavlović i Rada Rajić Ristić, ovom prilikom odlučio je da ljubitelje stihova obraduje još jednom pesmom na šest jezika – srpskom, vlaškom, ruskom, italijanskom, nemačkom i engleskom.
Radina pesma “Za jedan poljubac” je iz zbirke stihova “Komad neba”, koautorske knjige dveju pesnikinja, Tatjane Dujović Pavlović i Rade Rajić Ristić. Recenzije za ovu zbirku izašle su iz pera Blagice Mandić i Todore Škoro. Tatjana i Rada su koleginice po profesiji i vokaciji, obe profesorke srpskog jezika i književnosti i poetese, dok je Boba Nedeljković vrlo dobro poznata kao izvanredna interpretatorka narodnih vlaških pesama, a u poslednje vreme i srpskih. Ove tri umetnice ujedinjuje ljubav prema umetnosti, pa bi se, sasvim hrabro, moglo reći da su one saveznice pisane i pevane reči. Sve tri imaju čvrst stav da umetnost spaja, a granice..
Foto: Iz privatne arhive„Danas je život brz i uglavnom jurimo da izađemo iz komfort zone, koja je, po meni, potcenjena, naročito u slučaju karijera koje su i u komfort zoni već stresne“, kaže Emilija Petronijević, inženjerka, fizičarka i solo pevačica koja je svoje školovanje i život iz Srbije preselila u Rim.
Prvobitno je odabrala dve profesije – postala je inženjer sa diplomom Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ali je uporedo pohađala i Fakultet muzičke umetnosti, smer solo pevanje.
„Ne sećam se konkretno izbora jer su mi muzička umetnost i nauka uvek bile neodvojive. Kroz celo školovanje (Jagodina – Niš – Beograd – Rim) radila sam obe stvari jer mi je jedna upotpunjivala drugu“, počinje priču Petronijević.
Pred sam kraj master studija odlučuje da napustiti Srbiju, a u tu odluku umešala se ljubav – prema muzici i nauci.
„Pred kraj master studija sam se zaljubila u Rim, iako sam imala sigurnije opcije za druge evropske zemlje koje su češći izbor inženjera. Presudna je bila ta za..
Foto: Privatna arhiva„Dosta sportista je odlazilo sa snom da studira u Americi i proširi životne mogućnosti i iskustva. Ja sam bila jedna od njih“, započinje svoju priču Violeta Petijević Luković, bivša teniserka i dugogodišnja biznis menadžerka.
Otišla je nakon gimnazije 1999. godine, odmah posle bombardovanja. Osvrćući se na taj deo života, kaže, „jednostavno je bilo suđeno“.
„Bilo je teže dobiti detalje kako aplicirati i za koje univerzitete ali smo tata i ja odlučili da odemo u američku ambasadu i da vidimo da li imaju listu univerziteta u Americi. Otišli smo za vreme bomardovanja i dali su nam knjigu sa hiljadu univerziteta. Ne znajući dovoljno pomislili smo da ne pucamo visoko i apliciramo samo za univerzitet Divizije broj 2. Za par meseci dobili smo dva odgovora za polu stipendije, ali novca nije bilo za hranu a kamoli da se dopuni još 10.000 dolara godišnje“, priseća se Violeta Petijević Luković.
Odugovlačilo se sve do 5. avgusta i nije bilo nijednog univerziteta kao finalnog..
Udruženje Srpsko omladinsko prijateljstvo (SOP) Roterdam organizovalo je Kros RTS-a, a više desetina dece od četiri do 14 godina, između ostalih i deca koja pohađaju Srpsku dopunsku školu u Roterdamu, trčalo je na terenima Atletskog kluba Fortijus u Dordrehtu. Kros je i ove, kao i prošle godine bio humanitarnog karaktera, a sakupljena sredstva namenjena su atletskim klubovima Atletik i Akademac iz Bijeljine iz Republike Srpske.
Uz prisustvo brojnih zvanica, dece i roditelja, prisutnima su se prigodnim rečima obratili Ksenija Milenković, ambasadorka Republike Srbije, i otac Milan, ispred SPC, a nadmetanje je svečano otvorio Milan Vukas, predsednik Udruženja SOP.
Devojčice na startu
Posle svečanog otvaranja, deca su trčala za svoje drugare iz Bijeljine. Bučnim navijanjem i aplauzima su ih bodrili roditelji i okupljeni gosti. Posle toga su deca imala priliku da navijaju za mame i tate koji su takođe trčali.
Po završetku trka, najboljima je ambasadorka Milenković uručila medalje, a svi u..
Karavan kulture – Dani Srbije i srpske kulture i ove godine putuje Evropom, a posle Slovenije druga stanica bio je Frankfurt. U metropoli na Majni doček su priredili Generalni konzulat Srbije, Udruženje pisaca Sedmica i poštovaoci srpske kulture iz ovog grada. Učesnici karavana su uzvratili bogatim i raznovrsnim kulturnim sadržajem.
Posle pozdravnog govora Branka Radovanovića, generalnog konzula Srbije u Frankfurtu, učesnike karavana i publiku je pozdravio i Ljubiša Simić, predsednik UP Sedmica. Program su otvorili članovi KUD “Dimitrije Koturović” iz Beograda, nastavio je kvartet Petra Gojkovića tradicionalnim etno-pesama, zatim su se publici predstavili pesnici, Miladin Berić aforizmima, njegova ćerka Selena svojim pesmama od kojih su neke već bile nagrađivane u Frankfurtu, Gordana Srećković iz Holandije, Tatjana Vujović Kostić iz Nikšića i Slavica Mastikosa, književnica iz Frankfurta, koja kao učesnik Karavana promoviše svoj najnoviji roman “Preludijum”. Madam Pijano je izvođenjem s..