Foto: Instagram/ lost.child.in.spaceAngela je poreklom iz Srbije, a ceo svoj život provela je na relaciji Srbija-Makedonija, odakle joj je majka. Destinacija ka kojoj će se sledeće godine češće kretati je Slovenija. Kaže da često letuje u Grčkoj i Albaniji, svaki odmor provodi u Leskovcu, a ostatak godine u Štipu.
„Srbiju sam napustila ne svojom voljom, u suštini moji roditelji su to odlučili umesto mene. Kad bi sad trebalo odlučiti, verovatno bih donela istu odluku“, navodi Angela Radmanovik za Danas.
Na pitanje zašto ne živi u Srbiji, dala je prost odgovor: „Živeli smo u malom mestu, veći je grad u kome sada živim. Postavlja se pitanje zašto se nismo preselili u veći grad u Srbiji, a odgovor je da nigde nismo imali svoju imovinu, osim u zemlji u kojoj živim trenutno.“
Put ju je pre dve godine doveo u Beograd, zbog srednjoškolske prakse, i kako navodi „to je jednostavno bila ljubav na prvi pogled“.
Prvo što je kupila u Beogradu bila je beletristika na jednom štandu na Zelenom vencu...
Rođena je u Prijedoru u Republici Srpskoj 1976.godine. Otac Milovan joj je umro dok je imala samo 5 godina. Jovanka Šopalović odrasta u Inzbruku (Austrija) gde su se njeni roditelji sreli i voleli. Poseduje i austrijsko državljanstvo.
U Pariz je stigla daleke 1993.godine gde je pohađala školu za modne kreatore, gde je i osvojila prvu nagradu za kreaciju donjeg veša pod nazivom „od gaćica do spavaćice“. 1996.godine je potpisala prvi veliki ugovor sa svetski poznatom kozmetičarskom firmom Lancome. Tu će biti primećena i postaće zaštitno lice 1997.godine velike firme za donji veš – Aubade.
Jovanka Šopalović je radila za Aubade pune tri godine. U to vreme zajedno sa Leticijom Kastom.
1998. i njeno prvo pojavljivanje na filmskom platnu sa filmom „Kineski portret“. Uslediće i uloge u „The Conspiracy Theory“- Richard Donner, zatim „Jet-Set“ – Fabien Onteniente iz 1999, „Confessions d’un Dragueur“ – Alain Soral iz 2000, „Entre Chiens et Loups“ – Alexandre Arcady iz 2001, i ostali…
Onda ..
Beogradu obećano da će Otava promeniti zakon
* Ne postoji "crna lista" iz 90-ih, već procena da se može uskratiti ulazak onima koji su donosili odluke tokom ratova
Između Srbije i Kanade postoji asimetrični vizni režim, kojim je kanadskim državljanima omogućen ulazak u Srbiju bez vize, za boravak od 90 dana...
Foto: Lična arhivaPresudna je bila filmska ljubavna priča mene i mog bivšeg dečka, a sadašnjeg muža.
Prvih godinu dana smo putovali svakog vikenda, ili on u Beograd ili ja u Ljubljanu. U međuvremenu sam napustila posao projektnog vođe u jednoj internacionalnoj kompaniji i pokrenula svoj biznis. Postala sam fleksibilnija, naš odnos sve ozbiljniji, pa sam posledično provodila više vremena u Ljubljani. Kako je njegova firma tada većinu klijenata imala u Sloveniji, nije bilo zgodno da se on preseli pa smo se dogovorili da ja pokušam da živim u Ljubljani. Živeli smo malo duže od dve godine u Ljubljani, prošle godine smo se preselili u Maribor. U Ljubljani sam bila očajna, zaista mi nije prijala. U Mariboru mi je napokon lepo. Maribor ima dušu, reku, i mislim da nikada nisam srela toliko predivnih ljudi na jednom mestu za tako kratko vreme. Ali bez obzira na to koliko volim Štajerce, svakog dana se budim sa željom da se vratim u Beograd. Kuća je kuća – tako svoj životni put opisuje Jelena D..
Čežnja za rodnom kućom, zavičajem i otadžbinom ne poznaje zabrane. Nema tog virusa koji će mi nametnuti svoju volju; i po cenu karantina, otišla sam da obiđem moje mirišljave ruže u cvatu, da ih odnesem roditeljima koji su našu dragu kuću zamenili drugim večnim počivalištem i konačištem. Otišla sam da ih obiđem, da im zapalim sveću. Može li to bilo kakva korona da mi zabrani i da mi to zadovoljstvo i moralnu dužnost uskrati?
Odnela sam im buket crvenih, belih i žutih ruža iz naše bašte. Ruže su imale boju života, kada smo ih posadili, one su sada vidarice mojih rana, jer vidaju sećanje na moje roditelje koji su me ostali željni. Sad očima kradem boje tih ruža, kao da je duga posle kiše prosula svoje boje po našem vrtu. Zapaljena sveća na njihovom grobu kao da je zahvaljivala titrajem plamena. Mi imamo i naše mrtve koji su nas zadužili. Mnogi se nisu „dočepali“ kućnog praga iz opravdanog straha, ne od virusa, nego od karantina i od odredbi od 16. jula 2020. Mnogo gorčine je uzburkalo u ..
SUSRETI FIRMA "PORŠE" PRIREDILA NAŠEM STRUčNJAKU NESVAKIDAŠNJI ISPRAćAJ U PENZIJU
POčASNI KRUG ZA DUŠANOVU FAMILIJU
• Osmoro braće i sestara prof. dr Dušana Grudena bili gosti "Poršea" na svečanosti u njegovu čast • Posle posete fabrici i ručka, omogućeno im je da se provozaju u moćnim modelima "911 karera 42" i...
"Moraću da napišem jedan dobar tekst o svemu ovome kada se vratim kući. Ta rečenica mi je prolazila kroz glavu više puta tokom ovog leta. Uglavnom u situacijama kada ne bi sve išlo tako idealno, ali i onda kada bi naleteli neki lepi, upečatljivi momenti. Jedno ovakvo iskustvo mora...
Ove godine se navršava 75 godina od kako je 4200 srpskih i jugoslovenskih zarobljenika deportovano u Norvešku od strane nacističkih okupacionih sila u Jugoslaviji. Oni su poslati u Norvešku na prinudni rad i internirani u različite logore. Više od 2300 srpskih i jugoslovenskih zarobljenika je preminulo, ili je bilo...
Foto: Privatna arhiva Želja da napusti Srbiju nije bila ishitrena reakcija, kako nam priča, već plod višegodišnjih sistematskih priprema. Oduvek je, kaže, imala želju da radi u inostranstvu i na engleskom jeziku.
Foto: Privatna arhiva„Odgajana sam tako da svaki trenutak koristim za učenje nečeg novog i godinu u kojoj nisam napredovala smatram izgubljenom. U Srbiji sam završila fakultet i odmah počela da radim kao psiholog i profesor psihologije i građanskog vaspitanja u srednjoj stručnoj školi. U međuvremenu postala psihoterapeut i imala svoju privatnu praksu, član više NVO i direktor Centra za socijalni rad. Takođe učila sam nemački i nostrifikovala diplomu u Austriji“, ističe Slađana.
Kako kaže, život joj se iznenada okrenuo i krenuo u drugom pravcu.
„Poziv da idem u Kinu i radim kao psiholog u Kandaskoj internacionalnoj školi došao je od strane mog prijatelja sasvim iznenada u trenutku kad sam uveliko spremala B2 ispit iz nemačkog. Ponudu sam prihvatila istog trenutka iako je podra..
Stara opera, Frankfurt Dijana Avdić rođena je u Nemačkoj, ali je odrasla u Srbiji gde je završila osnovnu i srednju školu u Zrenjaninu. Od 16. godine živela je samo sa sestrom, a roditelji su bili u Frankfurtu.
Otišli su zbog posla i bolje perspektive. Frankfurt je finansijski i ekonomski centar Evrope. Dvoumila se gde da otpočne studiranje, ali na kraju je prelomila i otišla u Nemačku.
„Uvek me je zanimalo inostranstvo. Nakon što smo dve godine sestra i ja živele same u Srbiji, odlučila sam da upišem fakultet u Nemačkoj i odem kod roditelja. Otišla sam u Frankfurt i raspitala sam se šta mi je potrebno od dokumentacije i koji nivo poznavanja jezika je neophodan. Učila sam nemački u srednjoj, ali to nije bilo dovoljno. Nivo C1 je neophodan za studiranje, ali sa B1 nivoom moguće je upisati nultu godinu tokom koje se usavršava jezik. Germanistika i političke nauke su dva smera koja sam završila na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu“, kaže Dijana.
Foto: Privatna arhivaSada je up..