Sofija Kostić iz Vićence nedavno je najvećom ocenom – 100 (centoelode) diplomirala logopediju na Fakultetu za medicinu Univerziteta u Padovi.
Njenim uspehom, osim najbliže porodice, ponose se i svi članovi KUD-a Sloga iz Vićence čiji je član. Sofija je uz Slogu praktično odrasla jer je u Italiju došla s nepune tri godine i uporedo s prvim koracima u životu počela je da uči i prve korake naših folklornih igara.
Uvek nasmejana i pozitivna, s lakoćom je savladala italijanski jezik i čitav program školovanja u Italiji. Završila je osmi razred najvećom ocenom, a srednju školu „Boscardinbiologico“ kao đak generacije. Ni u jednom trenutku nije zaboravila odakle potiče, svoje korene i jezik.
– U diplomskom radu su mi mnogo pomogli deca i roditelji članovi Sloge i učenici Srpske dopunske škole „Sveti Sava“ iz Vićence. Rad se zasnivao na bilingvizmu (dva jezika), odnosno na ispitivanju verovanja, ponašanja, praktičnim i profesionalnim savetima, roditeljima i deci koji uporedo koriste i govore..
Foto: Privatna arhiva Aleksandar nam za početak kaže kako su mnogobrojni razlozi zbog kojih je on napustio Srbiju.
Foto: Aleksandar Obradović/Privatna arhiva„Iskreno, mislim da nije postojao jedan trenutak, već više faktora i niz događaja koji su raspirivali tu moju ideju koja se verovatno javila jos 1993. godine. Verujem da je svaki „običan čovek“ koji je 1993. godine živeo u Srbiji poželeo da ode odatle. Moja generacija je tada imala 18 godina, hteli smo sve, a nismo imali skoro ništa. Nisam bio neko ko više veruje propagandi nego svojim očima. Živelo se od jedne plate iz propale fabrike „Crvena Zastava“, inflacija, sankcije, ratovi itd. Moja majka se, kao i mnogi drugi, u to vreme mnogo mučila da bi nam obezbedila egzistenciju i to me je dosta pogađalo“, priča nam Aleksandar.
Posle odsluženog vojnog roka, kako kaže, započeo je studije, koje je vrlo brzo prekinuo jer je dobio posao na određeno vreme, kao anestetičar u operacionoj sali.
„Vrlo brzo sam shvatio da se tu neću dugo zadr..
Srpsko prosvetno društvo „Nikola Tesla“ iz Postojne u Sloveniji organizovalo je veče Nikole Tesle i ugostilo udruženje Vidovdan iz Vićence, SKPD „Sveti Sava“ iz Kranja, SKUD Vidovdan iz Ljubljane i članove Udruženja guslara iz Slovenije.
Pred oko 300 posetilaca u sali goste je pozdravio Miloš Demonjić, predsednik domaćina, a program su otvorili najmlađi članovi „Tesle“, recitacijama, pesmom i igrom. Potom su se na bini smenjivali dečji i omladinski ansambl i veterani Vidovdana iz Vićence, ženska i muška pevačka grupa SKPD „Sveti Sava“, veterani „Tesle“, guslari, folkloraši Vidovdana iz Ljubljane. Atrakcija je bio nastup trubačkog orkestra Pivo i ćevapi iz Postojne. Priredba je završena nastupom omladinske sekcije domaćina koja je premijerno izvela igre iz Šumadije.
Gojko Lazić, sekretar društva „Nikola Tesla“, posebno je zahvalio gostima iz Italije
– Bilo nam je zadovoljstvo da gledamo vaše nastupe. Vaše prisustvo je našu priredbu podiglo na viši nivo. Nadamo se i budućoj saradnji.
..
Vreme novogodišnjih i božićnih praznika, između ostalog obeležava i trka za poklonima. Na Zapadu je to vreme velikih sniženja i popusta, a u Srbiji se kaže da se u to vreme potroši i više nego što se ima. U Tribini čitalaca naši zemljaci koji rade van otadžbine govore koliko troše na poklone, šta najviše i kome kupuju. Oni ističu da to uglavnom nisu darovi velike materijalne vrednosti, ali su bitni kao znak pažnje, naročito prema najmilijima. Pojedini navode i da to nije u našem pravoslavnom duhu, ali da su se prilagodili okruženju.
Tanja Martić Beč, Austrija
Tanja Martić
– Pokušavam da izbegnem ove velike gužve koje kreću od prvog katoličkog adventa, kada svi Austrijanci kreću u trku za poklonima. Pokušavam da samo deci obezbedim neke poklone, a glavne dobijaju tek za naš Božić. Na taj način izbegnem gužve, a i mogu da kupim poklone po „pravom“ sniženju, a ne aktuelnom veštačkom.
Gordana Despotović Hanover, Nemačka
Gordana Despotović
– Kod nas Srba nije običaj da se za Božić i Novu..
Foto: Privatna arhiva Jelena je još kao student otišla iz Srbije, kako bi se posvetila svom obrazovanju, ali kako nam kaže, ponosna je na svoje poreklo.
Foto: Privatna arhiva„U inostranstvo sam otišla kao student razmene devedesetih godina, ne kao neko ko napušta svoju zemlju, naprotiv. Srbija je jedina zemlja koju smatram svojom. Ja sam veoma ponosna na svoje poreklo, ali cenim i poštujem druge, te nikad nisam osuđivala bilo čije odluke jer svako u srcu nosi svoju priču i vodi se svojim ciljevima“, počinje Jelena priču za sajt Danasa.
„Što se tiče boravka u inostranstvu, moji roditelji su uvek ulagali u naše obrazovanje, i činili sve da moj brat i ja u životu cenimo to kao najveće bogatstvo koje čovek može da stekne. Tako da je moja želja za novim saznanjima najviše uticala na moje odluke“, nastavlja ona.
Kako nam kaže, planirala je da se vrati u Srbiju nakon studija.
„Naš porodični plan bio je da se, kada zavrsim program, vratim u zemlju. Godinu dana nakon što sam se vrati..
Da fudbaleri udruženja Vidovdan umeju da igraju i kolo pokazali su nedavno u parohijskoj sali u Tavernelama nedaleko od Vićence.
Fudbaleri ovog udruženja organizovali su veče uz muziku, a svrha skupa bila je da se uz druženje prikupi novac za opremu i njihove sportske aktivnosti.
Svi prijatelji, simpatizeri i članovi Vidovdana došli su da podrže ovu inicijativu.
Milan Martinović, jedan od članova fudbalskog tima za „Vesti“ kaže da je ovo drugo sportsko veče po redu.
– Jedno smo organizovali u februaru i evo ovo sada. Sala je puna veselih zemljaka, pesma se ori. Namera je da na ovako prijatan način uz muziku, druženje i dobru trpezu dođemo do finansijskih sredstava za naše igrače. Lepo je provesti veče u dobrom društvu i opustiti se od obaveza koje imamo tokom radne nedelje.
Prema njegovim rečima za dobro pečenje bili su zaduženi Velimir Milošević i Zoran Nikolov.
– Zoran je naš verni prijatelj, Makedonac. On je uz Vidovdan svuda i uvek. Za slatku tajnu, tu mislim na torte pobrinul..
Na Zapadu se na trgovima i ulicama već oseća predbožićna atmosfera, a mnogi su već isplanirali kako će i gde da provedu božićne i novogodišnje praznike. Period od katoličkog Božića do srpske Nove godine brojni zemljaci koji žive u rasejanju koriste da bar nakratko skoknu do rodnog kraja, naročito oni koji su bliže Srbiji i Republici Srpskoj. Neki spoje slobodne dane, pa i malo duže ostanu u zavičaju.
Neki ostanu u mestima gde rade i tamo odmaraju. Ima naravno i onih koji iskoriste priliku da u ove hladne dane odu na odmor u toplije i egzotičnije krajeve. O tome kako će i gde provesti predstojeće praznike u Tribini čitalaca govore zemljaci koji žive i rade širom Evrope. Većina ističe da im je najvažnije da to vreme provedu sa najrođenijima.
Slavica Hagen Radovanović
Slavica Hagen Radovanović
Oberucvil, Švajcarska
– Pošto je moj suprug Švajcarac i sve duplo slavimo, za njegov katolički Božić smo obično u Švajcarskoj, ali između kao i svake godine želimo iskoristimo slobodne dane, da b..
Foto: Privatna arhiva Nikolina kaže da iako su putovanja i upoznavanje sa kulturama različitih naroda njena velika strast, nikada nije planirala da se seli u inostranstvo.
Foto: Privatna arhiva„Rođena sam i odrasla u Beogradu i mogu da kažem da sam koliko toliko živela ušuškano u komforu svog doma u kom sam odrasla. Mama se postarala da se u kući uvek jede kuvano, da je veš uvek čist i ispeglan, da su sudovi oprani, prašina obrisana, pas prošetan. Sad kada bolje razmislim ni sama ne znam kada je sve to stizala radeći puno radno vreme. Na meni i bratu bilo je samo da učimo i donosimo dobre ocene kući, a kada „zaškripi“ uvek smo mogli da se obratimo tati za pomoć oko matematike, fizike, hemije, te smo tako imali časove do kasno u noć, sve dok se tata ne iznervira i ne ode da spava jer ujutru i on mora na posao“, priča Nikolina.
Nikolina je želela da upiše baletsku akademiju, međutim predomislila se u srednjoškolskim danima.
„Pošto sam pohađala srednju baletsku školu „Lujo Davičo“ imala..
U organizaciji SKUD Pontes-Mostovi iz Trsta održano je novo, sada već tradicionalno Srpsko etno-veče kome su uz velik broj naših zemljaka nenadano prisustvovali i italijanski turisti koji su obilazili ovaj deo zemlje.
– Za temu srpske etno-večeri bilo je Kosovo i Metohija. Organizovali smo malo predavanje o važnosti ovog dela Srbije za identitet našeg naroda, koje je bilo praćeno snimcima manastira i drugih znamenitosti. Naravno, ovaj deo naše otadžbine smo predstavili i pesmom i igrom, a zatim i bogatom trpezom za koju su zaslužene sve žene iz našeg društva – kaže Dragana Antonijević, potpredsednica SKUD Pontes-Mostovi.
Među gostima su bili paroh Raško Radović, koji je i otvorio svečanu večeru, Nemanja Sekicki, konzul Srbije u Trstu, predstavnici UO Crkvene opštine na čelu sa Radetom Milivojevićem i Zlatimirom Selakovićemi dugogodišnji prijatelj društva, Emiliano Eder.
– Specifičnost ovih manifestacija je što su 99 odsto gostiju zapravo Italijani, jer je i cilj cele manifestacije da..
Snimak na kome ruski obaveštajac predaje novac penzionisanom potpukovniku Vojske Srbije uzburkao je javnost. Špijunska afera je prema nekim ocenama podmetnuta kako bi narušila odnose Srbije i Rusije.
Prema navodima Kremlja i Beograda, to se neće desiti. Politiku prema Rusiji nećemo da menjamo, doživljavamo je kao bratsku zemlju, rekao je predsednik Vučić i dodao da je ruskog ambasadora Bocan-Harčenka povodom afere upitao samo: „Zašto?“ Vučić je siguran da Vladimir Putin nije bio obavešten o delovanju Georgija Klebana. U Kremlju se raduju predstojećoj poseti predsednika Srbije i nadaju se da ništa neće baciti senku na nju, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Da li će odnosi ostati isti kao pre, kome je bilo u interesu da se snimak objavi, koliko su u sve upletene druge zemlje, u Tribini čitalaca ocenjuju sagovornici „Vesti“.
Miroslav Nikolić – Frankfurt, Nemačka
– Prvo, tu nema nikakve špijunske afere. Da je bilo nečega, to bi BIA osujetila na vreme i ne bi došlo n..