Slavska se sveća ne gasi

Nikakvi zeleni pasoši koji su na snazi u Italiji ne mogu da spreče želju i volju naših zemljaka da se druže, proslavljaju rođendane i slave slavu. Ko nije primio vakcinu, mora da napravi brzi test, ali pravila i mere predostrožnosti koje je Vlada Italije propisala u vezi s pandemijom korona virusa se striktno poštuju i besprekorno slede. Tako su i članovi Kulturnog udruženja Srba Duga iz Montekio Mađorea, gradića nadomak Vićence, proslavili slavu onako kako su to činili i godinu pre pendemije korona virusa. U prisustvu protoprezvitera Dalibora Đukića, Mitrovdan je proslavljen kako dolikuje i kako pravoslavna pravila obreda nalažu. Uz domaćine okupilo se oko osamdesetak gostiju, predstavnika više srpskih udruženja iz italijanske regije Veneto. A da je slava protekla baš onako kako su domaćini očekivali, da se slavska sveća nije ugasila, već da se redovno pali svake godine, što je najjači motiv i najveći razlog zašto se ljudi okupljaju, potvrđuje nam Dušica Lalić, predsednica KUS Duga..

Sloga gradi duhovni centar

Praznik Prepodobne matere Paraskeve svečano je proslavljen i u parohiji Sv. Petke u švedskom Halmstadu. Liturgiju u čast ove svetiteljke koja se u našem narodu posebno slavi služio je episkop britansko-skandinavski Dositej, a sasluživalo mu je sveštenstvo iz Švedske, Danske, Srbije, Makedonije i Rumunije. Bogosluženje i parohijska slava su prvi put održani u novosagrađenom, ali još nedovršenom parohijskom duhovnom i kulturnom centru, a vernici su, bez obzira na hladno i kišovito vreme, pristigli iz mnogih gradova Švedske, ali i Danske, odakle su organizovano stigli autobusom. Mnogi od njih su prvi put videli novosagrađeni objekat, koji je nikao nesebičnim trudom i radom našeg naroda na prostorima Skandinavije, crkve i Srpskog saveza. Posle liturgije, pričešća i besede vladike Dositej, sečen je slavski kolač ovogodišnjih domaćina Branka Solara i Živka i Radice Vasiljević. Potom je u svečanoj sali priređen slavski ručak i kratak kulturno-umetnički program. Episkopu Dositeju i parohiji,..

Urovicu grade po evropskom modelu

Evropsko udruženje prijatelja Urovice neprestano radi na uređenju i ulepšavanju sela Urovica, na teritoriji opštine Negotin, a ni korona virus ih nije omeo u realizaciji projekata. Ovih dana je počelo uređenje velikog prostora u centru gde će biti izgrađena savremena natkrivena pijaca. Meštani Urovice koji žive i rade u inostranstvu godinama pokazuju veliku zainteresovanost za sve što se događa u ovom lepom krajinskom selu, ali ih prati inventivnost onih koji su ostali u njemu. Treba reći da je Urovica među većim selima negotinske opštine, iz kojeg je na rad u inostranstvo otišlo oko 700 žitelja. Pre više godina, oni najzainteresovaniji osnovali su Evropsko udruženje prijatelja Urovice. Naziv evropsko nije slučajan, jer ljudi iz ovog sela ima po celoj Evropi. Najviše u Austriji i Francuskoj, ali i u Nemačkoj i Švajcarskoj. Velika sloga onih koji su ostali i onih koji žive i rade u inostranstvu odavno je poznata. Uz pomoć lokalne samouprave urađeno je mnogo toga, što je podiglo kval..

Nema granice za prijateljstvo

Čovek vredi onoliko koliko ima prijatelja, kaže poslovica, a u KUD-u Sloga iz Vićence i Basano del Grapa u Italiji kažu da ih imaju mnogo, ali nikada previše. Žele da ih bude još više i to onih pravih, iskrenih kao što prijatelji iz KUD-a „Nikola Tesla“ iz Lucerna, koje su nedavno posetili. Prethodnih dana moglo se čuti: „Sloga u Lucernu“, „Sloga u Kraljevu“, „Sloga u Beču.“ – Nije lako odbiti poziv za gostovanje, niti izabrati ko je bolji, ko je važniji, to se ne može, moraju se ispoštovati svi jer su zaslužili i moramo da uzvratimo gostovanje. U jednom danu, osim redovnih aktivnosti kao što su Srpska liga malog fudbala u Italiji i nedeljna liturgija u hramu Sv. Luke, naši članovi su gostovanjem u tri različite države pokazali samo deo onoga čime se ovo udruženje bavi i koliko vredno radi, okupljajući preko 200 članova poreklom iz Srbije i Republike Srpske, sve u cilju očuvanja srpske vere, kulture i običaja – kaže za „Vesti“ Darko Gojković, potpredsednik KUD-a Sloga. Dečji i priprem..

“Svadba” i sa Srbima

Italijan Luka Krako, član udruženja Vidovdan iz Vićence i Meleda prošlog septembra se venčao sa izabranicom svog srca, Valentinom dal Grande, koja je pored Luke zavolela Srbe istim žarom. Zbog restriktivnih mera pandemije, Luka i Valentina tada radost nisu mogli da podele sa članovima Vidovdana, jer su na svadbu mogli da pozovu samo članove svojih porodica. Zato su njih dvoje, ovih dana kada su mere popustile, organizovali druženje sa srpskim prijateljima u prostorijama udruženja u Meledu. – Presrećan sam što sam mogao sada da proslavim krunisanje moje ljubavi sa Valentinom i sa prijateljima iz Vidovdana. Iako skoro godinu dana kasnije, bolje ikad nego nikada. Prisetio sam se ovde mojih obilazaka Srbije i ono što mogu da kažem da je tamo gostoprimstvo sveto. Narod je topao i nesebično podeli sa strancem sve što ima. Ja se u Srbiji osećam lepše nego kod kuće. Neko bi rekao da preterujem, ali to su moje impresije i osećanja – priča Luka. Otkriva nam da želi i suprugu da odvede u našu ze..

Prijateljske igre bez granica

Nedavno su u Vićenci održane tradicionalne Igre bez granica za decu u organizaciji udruženja Sloga i Srpske dopunske škole „Sveti Sava“, a pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Ovo je četvrti put da se igre organizuju, a učestvovalo je 26 ekipa, od kojih su 12 činila deca mlađeg, a 16 starijeg uzrasta. Takmičilo se na šest terena u različitim igrama. Svaku ekipu činilo je pet igrača i kapiten koji je pravio strategiju i vodio ekipu do različitih terena. Učestvovali su đaci Srpske dopunske škole iz Vićence, Basana del Grape, Torija, Skija i Alontea, deca članovi srpskih udruženja, a prvi put i ekipe iz Srbije, Republike Srpske i Slovenije. Igre je svečano otvorila Dragica Doderović, nova učiteljica Srpske dopunske škole „Sveti Sava“. Deca su se, osim na terenu, takmičila i u igri znanja koje su realizovale učiteljice Jelena Jovanović i Dragica Doderović. Teme mini-kviza bile su „Velikani dečje srpske književnosti“ i igra „Na slovo B“. Svim ekipama koj..
Foto: Privatna arhiva Želja da napusti Srbiju nije bila ishitrena reakcija, kako nam priča, već plod višegodišnjih sistematskih priprema. Oduvek je, kaže, imala želju da radi u inostranstvu i na engleskom jeziku. Foto: Privatna arhiva„Odgajana sam tako da svaki trenutak koristim za učenje nečeg novog i godinu u kojoj nisam napredovala smatram izgubljenom. U Srbiji sam završila fakultet i odmah počela da radim kao psiholog i profesor psihologije i građanskog vaspitanja u srednjoj stručnoj školi. U međuvremenu postala psihoterapeut i imala svoju privatnu praksu, član više NVO i direktor Centra za socijalni rad. Takođe učila sam nemački i nostrifikovala diplomu u Austriji“, ističe Slađana. Kako kaže, život joj se iznenada okrenuo i krenuo u drugom pravcu. „Poziv da idem u Kinu i radim kao psiholog u Kandaskoj internacionalnoj školi došao je od strane mog prijatelja sasvim iznenada u trenutku kad sam uveliko spremala B2 ispit iz nemačkog. Ponudu sam prihvatila istog trenutka iako je podra..
Foto: Privatna arhiva/Jelena KrzanickiJelena Krzanicki Srbiju je napustila posle prve godine gimnazije, pre 27 godina. Uvek je, kaže, imala želju da živi u inostranstvu i da iskusi život na raznim mestima i u drugačijim kulturama od naše te je i otišla „sa željom da osvoji svet i zvezdama u očima“. Iako je kasnije pokušala da se vrati kako bi pomogla svojoj zemlji, zaustavio je, kaže, potpuni javašluk i farsa nepotizma. Jedna je od onih kojima se ukazala prilika da odu na razmenu studenata u Ameriku, što je oberučke prihvatila. „Moj stariji brat je već tad takođe bio u Americi preko košarkaške stipendije, a kako mi je on bio uzor i primer za sve u životu, jedva sam čekala da pođem i ja njegovim stopama. Iskoristila sam prvu priliku da odem na razmenu studenata u srednjoj školi, ta razmena se prirodno produžila jer su i moji roditelji bili van Srbije (na drugom kraju sveta od mog brata i mene). Kada sam bila primljena na isti Univerzitet odakle je par godina ranije diplomirao i moj st..

Da li će Srbija ikada ući u EU?

Kraj evropske perspektive za Balkan i pokopane nade Srbije za skori ulazak u Evropsku uniju. Ovako se u regionu tumači odluka Evropskog saveta da ne počne pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Evropsko „ne“ je već izazvalo zemljotres u regionu, sa epicentrom u Skoplju, jer je premijer Zoran Zaev, koji je naciji obećao početak pregovora, zatražio hitne vanredne izbore. Neki mediji objavljuju crni scenario „reprize 90-ih“ na Balkanu. Srbija će uprkos stavu Brisela da zakoči prijem zemalja Zapadnog Balkana u svoje redove ostati pri svom strateškom opredeljenju priključenja EU, tvrdi Aleksandar Vučić i najavljuje da će naša zemlja nastaviti ekonomske reforme. Posle večere u Briselu, na kojoj su se šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker oprostili od lidera zemalja Zapadnog Balkana, Vučić je rekao da će Srbija nastaviti da sarađuje sa svima u svetu, uključujući Kinu i Rusiju bez obzira na pritužbe Evropljana . Da li će..
Staša sa suprugom i decom Foto: Privatna arhiva U oktobru 2010. godine preselila sam se iz Srbije u jedno malo mesto u okolini Barselone. Mesto se zove Kornelja de Ljobregat (na katalonskom, Cornellà de Llobregat). Do mog preseljenja u Španiju došlo je nakon završetka osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Naime, obrazovanje sam nastavila na poslediplomskim studijama na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni. Međutim, posledisplomske studije nisu predstavljale jedini razlog zbog koga sam se odlučila na preseljenje. Preselila sam se i zbog svog tadašnjeg dečka, a sadašnjeg supruga. U poslednje vreme, kada razgovaram sa poznanicima o svom dolasku u Španiju, rado se pozivam na priču o Alisi u zemlji čuda. Tada poredim moj život u Srbiji sa vremenom koje je Alisa provela kraj reke, u poznatom okruženju i u društvu svoje sestre. S druge strane, odluka da nastavim studije u inostranstvu bila je nalik na Alisinu odluku da prati belog zeca koji je nosio starinsk..