Naši

Ko god se poslednju deceniju, dve vozio u nekom od čuvenih sportskih automobila štutgartske fabrike Porše verovatno nije ni slutio, da su u brze lepotane te firme ugrađene ideje i patenti našeg Pančevca, doktora tehničkih nauka i diplomiranog inženjera Josipa Vlahovića. A patenata sa njegovim potpisom–dovoljno. Do danas ih je ukupno 143! Ali, počnimo redom priču o velikom stručnjaku, rodoljubu, tihom čoveku za koga mnogi kažu da ne pamte kada je Josip podigao glas. Nije čak ni na legendarnim demonstracijama u Štutgartu protiv NATO bombardovanja. Tiho je na grudima na svakoj od brojnih demonstracija nosio veliku sliku Avalskog tornja, namerno srušenog da se istina ne bi prenosila u svet. Ta slika je kazivala više od hiljadu reči! Josip Vlahović je rođen u Karlovcu. Sticajem prilika, zbog posla svoga oca, porodica se preselila u Priboj, nekadašnji grad kamiona koji su itekako pomogli brz razvoj ondašnje Jugoslavije. Sledeće preseljenje je vodilo u industrijski grad Pančevo gde je Josip završio gimnaziju. Kaže, bilo to najlepše doba njegovog života. Otac ga je često vodio u čuvenu “Utvu” gde je nastavio započeto “upoznavanje” sa automobilima. U Priboju, doduše sa kamionima, u Utvi je sledilo poznanstvo sa prvim civilnim terenskim vozilom tipa džip. Vozilo džip GRT je bilo preteča kasnije čuvenom engleskom Land Roveru. U Pančevu je bio začetak interesovanja malog Josipa za konstrukcije automobila. Pravio je modele automobila i malih čamaca u koje je ugrađivao mini elektromotore, demontirane iz nekada poznatih igračaka „Mehanotehnike“ iz slovenačke Izole. Iz Pančeva, za koji tvrdi da je imao svoju specifičnu, nažalost davno nestalu dušu koja je plenila istorijom, kulturom, sportom i umetnošću, krenuo je na studije u Beograd. Ne dizajna što mu je bila žarka mladalačka želja, nego mašinstva na u to vreme širom Evrope i tzv. „Trećeg sveta“ u koje su ubrajane mnoge nesvrstane zemlje, poznatom Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Fakultet je završio na vreme, a njegov diplomski rad je 1973.g. proglašen najboljim u ondašnjoj Jugoslaviji.Porše –proba aerodinamike Na poslediplomskim studijama na Mašinskom fakultetu, Josip Vlahović se isticao svojim radom na poboljšanju aerodinamičnosti motocikala, konstrukciji uređaja za razna ispitivanja materijala i gotovih proizvoda, radom u tzv. „vazdušnom tunelu“ itd. Posle magistrature, otišao je na rad u fabriku Tomos u Kopru gde je do izražaja došao njegov poseban talenat dizajnera i konstruktora. U saradnji sa kolegama, nastao je Josipov u ono vreme najbrži motocikl sa motorom od samo 50 sm³ u Evropi, pobednik mnogih takmičenja. Dostizao je, zahvaljujući izuzetnoj aerodinamici dvotočkaša, neverovatnu brzinu od preko 200 km/sat. Taj motocikl je bio uzor mnogim kasnijim proizvođačima čak i najjačih mašina velike kubikaže.Motorcikl Tomos 50 kubika Po završetku svog posla u Tomosu, 1984.g. se Josip vraća u Beograd u ondašnju čuvenu „Industriju motora Rakovica“ –IMR gde je radio na projektima konstrukcije terenskih vozila. Zadatak je bio proizvesti vozilo koje će biti u stanju da savlada mnoge prepreke čak i po nepristupačnim terenima gde pravih puteva uopšte nema. I uspelo je. Nastalo je vozilo „Tara“ za koje, kao ni za mladog inženjera Josipa, kao da nije bilo nikakve nesavladive prepreke. Kretalo se veoma stabilno i dovoljno brzo i po kamenjaru, i preko potoka i balvana, i po raskaljanim planinskim putevima, po vrletima i strminama. Uglavnom zahvaljujući genijalnoj konstrukciji vešanja pogonskih točkova i sklopa osovina-karoserija Josipa Vlahovića! Nažalost, zbog kasnijih događaja koji su se već naslućivali u ondašnjoj Jugoslaviji, nije došlo do serijske proizvodnje tog za ono vreme tehničkog čuda od terenskog vozila. Mnogi kažu da život, a ne ljudi, pišu romane. Tako je bilo i sa Josipom Vlahovićem. Na jednom stručnom simpozijumu o automobilima u Beogradu, upoznao je starijeg kolegu, takođe nekadašnjeg studenta Mašinskog fakulteta u Beogradu, potom profesora na fakultetu u Beču, Beograđanina dr Dušana Grudena koji je u Poršeu već bio stekao ugled odličnog stručnjaka za konstrukcije motora. Gruden je bio šef razvoja motora, kasnije direktor Razvojnog odeljenja za ekologiju i energiju u istraživačkom centru Poršea.Na sajmu automobila u Frankfurtu 1999.g. Na preporuku prof. Grudena 1989. g. se Josip obreo u pomenutom istraživačkom centru u kome danas radi preko 4000 najpoznatijih stručnjaka svih profila. Tu se pokazao izuzetan talenat našeg zemljaka. Radio je na iznalaženju rešenja na području tzv. pred konstrukcija, koje će kasnije ući u proizvodni proces. Jedan je od prvih stručnjaka koji je konstruisao tzv. “laku karoseriju”, osmislio posebne sisteme vešanja točkova i osovina itd. Ređali su se patent za patentom, kao što rekosmo do danas njih 143! -Kada sam došao u Porše, bila je to još mala fabrika a razvoj konstrukcija se crtao na table na zidovima sa hartijom dugoj oko 6 metara korišćenjem flomastera raznih boja. Danas je Porše fabrika svetskog glasa, robotizovana, konstrisanje se radi kompjuterom uz pomoć specijalno osmišljenih programa. Želim da pomenem, kaže dr Vlahović, da je zhvaljujući prof. Grudenu u našem istraživačkom centru urađen i razvoj motora za legendarni Jugo. Naš istraživački centar spada u najmodernije, ja sam u njemu radio sve do nedavnog odlaska u penziju- priča Josip Vlahović.Terensko vozilo „Tara“ Razvoj IM Rakovica I pored rada, Josip je doktorirao tehničke nauke u nemačkom gradu Ahenu. Jedan od prvih projekata dr Josipa Vlahovića je bio nov sistem povezivanja spiralne opruge i amortizera sa karoserijom koji je prikazan na Sajmu automobila u Frankfurtu 1999. g. A posle, iz godine u godinu, ređali su se brojni uspešni projekti koji su pomogli da Porše postane još bolji –Porše. Dr Vlahović je zajedno sa prof. Grudenom, patentirao i sistem brze izmene praznih akumulatora kod automobila na elektro pogon. Osmišljen je poseban tunel u vozilu, u koji bi se uguravali sa jedne strane puni akumulastori a izguravani su na drugu stranu prazni koji bi ostajali na servisnoj stanici da se napune. Primenom tog patentiranog sistema bi se zadržavanje na servisnim stanicama smanjilo na samo nekoliko minuta jer bi na njoj uvek bilo dovoljno punih akumulatora za zamenu i ne bi moralo da se čeka više sati da se baterije vozila napune.Josip Vlahović je često držao predavanja i srpskim stručnjacima i studentima o modernim konstrukcijama karoserija. On je jedan od suosnivača Društva inženjera tehničara u Štutgartu, prvog te vrste van matice. Za svoj pronalazački rad, prošle godine je u Idvoru dobio Pupinovu medalju. Oženjen je Ljiljanom, ona je arhitekta, njihova ćerka je doktor hemije a sin doktor tehničkih nauka. Od nedavno je u penziji ali je još uvek veoma aktivan, tako da će dr Vlahović sigurno još dugo biti proisutan u stručnoj javnosti verovatno i sa nekim novim patentima.

Foto: Instagram Ipak, Irina Đorđić, nekadašnje prepoznatljivo lice Jutarnjeg programa i Kulturnog dnevnika na RTS-u, nije ni sanjala da će Beograd zameniti Vankuverom. Kako kaže ovaj grad u Kanadi je postao njena nova adresa sasvim slučajno, a sama Kanada nikada nije bila na njenoj listi želja pa čak ni kao mesto koje bi volela da poseti kao turista. – Selidba iz Beograda, generalno, nikada nije bila moj plan. Beograd je grad u kom sam rođena i u kom su moji koreni duboki i vrlo čvrsti. Radila sam posao koji obožavam, imala veliki krug prijatelja i ljudi sa kojima sam sarađivala na nekim projektima koji su, mimo posla, ispunjavali moju dušu. Zato je, u početku, odluka o preseljenju bila privremeno rešenje. Foto: InstagramZbog posla kojim se moj suprug bavi, u određenom trenutku bilo je neophodno da budemo u Kanadi. Videla sam to kao priliku da se nakratko odmorim od ustajanja u 4 sata ujutru zbog Jutarnjeg programa i da razmislim o sledećim koracima u mojoj karijeri. Život je ubrz..

(VIDEO) SRBIN HEROJ U AMERICI! Barmen Darko SPASAO ŽIVOT gostu u restoranu! Barmen iz SAD Darko Stanković, poreklom iz Srbije, spasao je život posetiocu svog restorana i za to dobio lepu nagradu - zahvalnicu mušterije što je mogao da božićnu večeru provede sa porodicom Printscreen You Tube U restoranu "Oakville Grille and...

Pre desetak godina Beograd je uzdrmala predstava "Zapali me", a krajem avgusta će ga ponovo "zatresti" svetski hit "Diplomac", u kome će glavnu žensku ulogu takođe igrati Snežana Bogdanović. Ova glumica sa suprugom Uliksom Fehmiuom, sinom poznatih glumaca Bekima Fehmiua i Branke Petrić, već deceniju živi i radi u...

U svečanoj sali Ambasade Republike Srbije u Kopenhagenu proslavljen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Multimedijalni kulturno-obrazovni program sa radionicama i velikom izložbom narodnih nošnji i rukotvorina, priređen je u organizaciji Kulturnog foruma Prosveta iz Kopenhagena i uz asistenciju Ambasade Srbije i Kola srpskih sestara “Sveta Petka”. Posle uvodne reči Ljiljane Bulajić, moderatora i predsednice Prosvete, mnogobrojnim zvanicama obratile su se ambasadorka dr Jasmina Mitrović Marić i Jasmina Genčić, idejni pokretač ove izložbe narodnih nošnji. – Draga naša braćo i sestre, dobro došli u svoju kuću, u Ambasadu Srbije. Ovo je vaš dom! Koliko je samo značajno što imamo praznik srpskog jedinstva, slobode i naše lepe nacionalne zastave. Hvala ovim divnim ženama koje su napravile čarobnu izložbu kojom bi moglo da se podići svako mesto, svaki grad, svaki muzej u Srbiji. Tradicija je veoma važna. Tradicija je naša sudbina i naša nit koja nas povezuje sa precima i ..

Žena toplog osmeha i plemenitih reči koje greju i ohrabruju dušu umela je na skoro majčinski način da prihvati novopristiglog učenika iz Srbije, pomalo istraumiranog novom školom i sredinom. On je Nikola Ivkovića i iz Konjina kod Lebana došao je u Padovu. Ona se zove Franćeska Vian i predaje u osnovnoj školi Briosko u ovom gradu na severu Italije. Ovu nesvakidašnju priču život je ispisao u školi koja ima mnogo doseljeničke dece iz raznih krajeva sveta, ali ume da se nosi sa svim tim različitostima koje donose ti učenici. Prvi dani u novoj školi su veoma teški, ali tu je kulturni medijator koji đaku koji je tek došao predaje italijanski, koristeći i njegov maternji jezik. To mališanu i te kako olakšava i ublažava neprijatne situacije. Uprkos svemu tome, treba se izboriti sa svim izazovima koje život u tuđini nameće. Pogled pun straha Franćeska nikada neće zaboraviti dečakov preplašeni pogled kada ga je prozvala i predstavila čitavom odeljenju. On je ustao i zastrašeno gledao u nju. Za ..

Нико Французе овог 14. новембра 2015. године не разуме боље од Срба. Јер оно што су Французи од терориста доживели 13. новембра Срби од терориста доживљавају већ 25 година. Французи су с времена на време жртве исламских терориста. Срби су... Read more

Poznata i često spominjana latinska izreka "Preko trnja do zvezda" jezgrovito objašnjava životni put diplomiranog inženjera i doktora nauka Jasminke Starčević. Rođena pre 40 godina u selu Vranjak, kraj Doboja, ovih dana je doktorirala mašinstvo na Tehničkom univerzitetu u Berlinu. NJen mentor, ruski naučnik prof. dr Valentin Popov, dodelio...

Kao direktor čuvene nemačke Varte, Dejan Ilić u jednom trenutku odlučuje da proizvodnju iz Singapura vrati u Nemačku. Iako je menadžment bio nepoverljiv, ova odluka se, kao i mnoge druge koje je doneo, pokazala kao prava! U usponu Varte, Dejan pravi riskantan potez jer napušta firmu i prelazi u...

Sofija Ninković, foto: privatna arhivaNekadašnja Subotičanka, Sofija Ninković, ima 22. godine, živi u Velikoj Britaniji i studira političku ekonomiju. Iz Subotice je otišla kada je imala 17 godina, nakon završenog drugog razreda srednje škole. Ona kaže za Danas da ne želi da se vrati u svoj rodni grad, ali da joj ipak neke stvari baš nedostaju. Kako navodi, otišla je, jer je imala mogućnost da aplicira za stipendiju, za školu u Engleskoj, a ovakva prilika joj se pružila u isto vreme kada su njeni roditelji imali mogućnosti da joj priušte ostatak neophodnih troškova koje školovanje u inostranstvu nosi sa sobom. “Oduvek sam htela da se preselim u inostranstvo, makar samo tokom studija, i tada mi se pružila idealna prilika da tu želju i ostvarim“, priča Sofija. Prema njenim rečima, u to vreme su počeli da se formiraju i neki njeni politički stavovi koji su se dosta razlikovali od stavova njenih vršnjaka, jer je bila, kako kaže, mnogo liberalnija od ostalih. Kao i većini mladih, početak ..