Foto: Privatna arhiva Ivana je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu, ali se za master studije, ipak, odlučila za inostranstvo.
Foto: Ivana SavićOno što je zanima pronašla je u Veneciji, gde je otišla sa željom da se, po završetku, vrati u Srbiju, ali sada nije sigurna da li će se vratiti.
„Nakon što sam diplomirala na Fakultetu političkih nauka, u jeku je bila afera sa plagijatom doktorata našeg političara. Zapitala sam se koliko je moja diploma vredna, da li bi neko u svetu sumnjao u validnost iste ukoliko bih poželela da odem na neko vreme u inostranstvo i prijavila sam se za master u Veneciji. Papire za vizu predajem nakon svakodnevnog osvrtanja na situaciju u kojoj je naša jadna zemlja. Želela sam i želim prvo da unapredim sebe da bih imala bolju budućnost, nadam se u Srbiji, kako ja tako i moja porodica. Za svaki napredak, uvek mora da se počne od sebe“, istakla je Ivana.
Kada je odlazila, planirala je povratak u Srbiju, međutim sada je taj plan pod znakom pitanja.
„Ot..
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2018. godini zabeležen negativan prirodni priraštaj jer je rođeno 63.975 dece, a umrlo 101.655 ljudi. Od 2009. do 2018. godine broj stanovnika u Srbiji je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 360.000, a predsednik Vučić je, uz upozorenje da bela kuga odnese grad veličine Kikinde, poručio da će država dati novac iz Nacionalnog investicionog programa za podršku politici povećanja nataliteta.
Plan je da se u borbu za potomstvo uloži 200 miliona evra, najavila je Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije. Za prvo dete dobijaće se od 300.000 do 350.000 dinara (oko 3.000 evra), umesto sadašnjih 100.000 (850 evra) jednokratne pomoći.
Da li je to dovoljno da se parovi odluče na rađanje potomstva, ili samo dobar prvi korak u borbi protiv bele kuge? Treba li učiniti još nešto da se bar zaustavi negativan prirodni priraštaj?
Živko Jovanić – Frankfurt, Nemačka
Srbija mora prvo da ima dobro promišljen plan kako da pomo..
Foto: Pixabay/MasashiWakui Ivana je napustila Srbiju 2015. godine, kada je, tokom studiranja na Filološkom fakultetu u Beogradu, dobila stipedniju vlade Japana da studira godinu dana u toj zemlji.
Nakon što je završila studije, ostala je u Tokiju i započela karijeru u modnoj fotografiji, a kako nam kaže – fotografijom se bavi od srednje škole.
„Imala sam nameru da se vratim u Srbiju da bih upisala master studije vezane za proučavanje japanskog jezika ili kulture, međutim to se promenilo dok sam studirala ovde u Tokiju. U Srbiju bih se vratila kada bi kod nas ojačala modna industrija i kada bi mediji u modnoj industriji postali malo originalniji i možda pružili nama, modnim fotografima, priliku da se uključimo. Ne može postojati modna fotografija ako ne postoji ciljno tržište, a ja smatram da je ono u Srbiji trenutno manje razvijeno od ovog u Tokiju“, ističe Ivana.
Ona kaže da joj Japan pruža mnogo veće mogućnosti od Srbije, u brnaši kojom želi da se bavi.
„Japan mi trenutno pruža p..
Već od 27. oktobra i Svete Petke može da se kaže da počinje sezona slava. Slava, poznata još i kao krsno ime, krsna slava, jedinstven je narodno-crkveni običaj i posle Božića je najvažniji porodični praznik kod Srba. Slava je još od primanja hrišćanstva ostala jedini netaknuti i neprekinuti običaj kod Srba.
Od sveg pravoslavnog sveta i od sveg sveta uopšte, kako se u narodu kaže, samo Srbin slavu slavi. Ona je toliko karakteristična za Srbe da je 2014. upisana u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska. Ova jedinstvena forma porodične tradicije kod Srba je sve više prisutna i u dijaspori.
Nekada su naši ljudi slavili samo kad dođu u zavičaj, sada sve više to čine i u zemljama u kojima žive. Koliko se i kako pripremaju, ko im sve dolazi na slavu, kome idu u goste, govore čitaoci „Vesti“ u Evropi i Australiji.
Savo Pejović – Braunšvajg, Nemačka
– Volim krsne slave jer su naše duhovno bogatstvo. Na slavu pre svega dolaze kumovi pa onda svi ostali – rođaci i prijatelji. Uvek sam ..
Foto: Privatna arhiva Aleksandar je rođen u Sremskoj Mitrovici, a nakon srednje škole dobio je priliku da studira u inostranstvu i tu priliku je i iskoristio.
Kako nam kaže, trenutno nema u planu povratak u Srbiju.
Foto: Privatna arhiva„Ne isključujem opciju povratka u Srbiju, ali mi u ovom trenutku nije namera. Razlozi za boravak u bilo kojoj zemlji su raznoliki – poslovni, privatni, kulturološki, tako da balans između tih stvari uslovljava promenu mesta. Međutim, budući da se bavim arhitekturom, što je prilično univerzalna profesija, rado bih poslovao i u Srbiji jer verujem da ima dosta potencijala“, objašnjava Aleksandar.
On nam priča i šta je to što mu je inostranstvo pružilo, a što ovde nije mogao da dobije.
„Pre svega jedan veoma savremen i eksperimentalan način obrazovanja, koji je znatno više fokusiran na izgradnju stavova i ličnosti pojedinca. Uz to, sistemski ustanovljena industrija koja omogućava efikasnije zapošljenje studenata po završetku fakulteta. S druge strane, kolek..
Kraj evropske perspektive za Balkan i pokopane nade Srbije za skori ulazak u Evropsku uniju. Ovako se u regionu tumači odluka Evropskog saveta da ne počne pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Evropsko „ne“ je već izazvalo zemljotres u regionu, sa epicentrom u Skoplju, jer je premijer Zoran Zaev, koji je naciji obećao početak pregovora, zatražio hitne vanredne izbore. Neki mediji objavljuju crni scenario „reprize 90-ih“ na Balkanu.
Srbija će uprkos stavu Brisela da zakoči prijem zemalja Zapadnog Balkana u svoje redove ostati pri svom strateškom opredeljenju priključenja EU, tvrdi Aleksandar Vučić i najavljuje da će naša zemlja nastaviti ekonomske reforme. Posle večere u Briselu, na kojoj su se šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker oprostili od lidera zemalja Zapadnog Balkana, Vučić je rekao da će Srbija nastaviti da sarađuje sa svima u svetu, uključujući Kinu i Rusiju bez obzira na pritužbe Evropljana .
Da li će..
Praznik Prepodobne matere Paraskeve svečano je proslavljen i u parohiji Sv. Petke u švedskom Halmstadu. Liturgiju u čast ove svetiteljke koja se u našem narodu posebno slavi služio je episkop britansko-skandinavski Dositej, a sasluživalo mu je sveštenstvo iz Švedske, Danske, Srbije, Makedonije i Rumunije.
Bogosluženje i parohijska slava su prvi put održani u novosagrađenom, ali još nedovršenom parohijskom duhovnom i kulturnom centru, a vernici su, bez obzira na hladno i kišovito vreme, pristigli iz mnogih gradova Švedske, ali i Danske, odakle su organizovano stigli autobusom. Mnogi od njih su prvi put videli novosagrađeni objekat, koji je nikao nesebičnim trudom i radom našeg naroda na prostorima Skandinavije, crkve i Srpskog saveza.
Posle liturgije, pričešća i besede vladike Dositej, sečen je slavski kolač ovogodišnjih domaćina Branka Solara i Živka i Radice Vasiljević.
Potom je u svečanoj sali priređen slavski ručak i kratak kulturno-umetnički program. Episkopu Dositeju i parohiji,..
Foto: Privatna arhiva Ivan odlazi iz Srbije u Sloveniju, prvi put 1999. godine, zatim se 2002. godine vraća sa mišlju da je Srbija sada bolje mesto za život.
Ipak, razočaran nepromenjenim stanjem u državi, on je ponovo napušta 2006. godine. Danas je Ivan već 13 godina na Karibima, odnosno na ostrvu Sveti Martin.
Ivan nam kaže da su pre svega devedesete godine doprinele njegovom odlasku iz Srbije.
Foto: Privatna arhiva„Politika koju je tada vodila moja država kosila se sa nekim mojim ubeđenjima. Posle prvog odlaska i vraćanja u Srbiju shvatam da se vlast možda promenila, ali da je sve ostalo isto. Samo sada sa nekim drugim ljudima na vlasti, potpomognutim ljudima koji su prethodno „vedrili i mračili“ za vreme Miloševića. Nekako nisam mogao da shvatim da ljudi koji su direktno odgovorni za bombardovanje i ratove, opet sede u ministarskim foteljama kao da se nikada ništa nije desilo. Plus da je tadašnji vladajući establišment toliko ogrezao u raznim korupciskim aferama i skandalima, to..
Milkica Miletić (55) je u Italiji skoro tridesetak godina. Iz rodnog Petrovca na Mlavi je, kao i većina naših državljana, na „bogati“ Zapad krenula privremeno u potragu za boljim životom, a ostala tri decenije. Sada pomaže mlađoj kćerki Jeleni Cicović time što pričuva unuke Filipa (8) i Nina (2).
– Moji unuci su moja radost i smisao života. Koliko energije i poleta mi daju to samo ja znam. Svaki dan, iako zahtevan sa njima je prava radost. Pratim ih u školu kad zatreba, čekam ih kada se vraćaju iz škole i svaki put sam pri ruci kad zatreba. Zajedno radimo domaće zadatke, spremamo razne poslastice i sa zadovoljstvom ih pojedemo. Vodim Filipa na treninge, pošto trenira košarku. Idem sa njima u park, vozimo bicikl, igramo fudbal, uvek sam sa njima i uz njih. Na Zapadu ko ima baku i deku, taj je veliki srećnik. I obrnuto. Baka i deka koji provode vreme s unucima su uvek ispunjeni radošću koju njihov osmeh donosi – kaže Milkica.
Prema njenim rečima najveća nadoknada za uloženo vreme je bez..
Plan da se u Medenom Polju kod Bosanskog Petrovca uskoro izmesti između 6.000 i 7.000 migranata iz prihvatnog kampa Vučjak kod Bihaća naišao je na opštu osudu u Republici Srpskoj, a meštani ovog dela BiH u kome se graniče Republika Srpska i Federacija BiH, tvrde da će po svaku cenu to sprečiti.
U Medenom Polju su do rata živeli isključivo Srbi, a mesto je okruženo srpskim selima. Da je dolazak migranata na tu teritoriju neprihvatljiv za Republiku Srpsku poručio je i Milorad Dodik koji smatra da je glavni cilj ovog plana zapravo proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta. Ističe da deo bošnjačke političke elite blagonaklono gleda na migrante, koji bi u perspektivi mogli da vrše pritisak na one koji nisu Bošnjaci. Čitaoci „Vesti“ govore o tome da li je premeštanje migranata novi pritisak na Republiku Srpsku, s namerom da se neki veći kamp formira i na njenoj teritoriji.
Boris Pavković, Beč, Austrija
– Izbeglice predstavljaju veliki problem po Zapadni Balkan, posebno BiH. U nefunkcionalnoj d..