Naši

Plan da se u Medenom Polju kod Bosanskog Petrovca uskoro izmesti između 6.000 i 7.000 migranata iz prihvatnog kampa Vučjak kod Bihaća naišao je na opštu osudu u Republici Srpskoj, a meštani ovog dela BiH u kome se graniče Republika Srpska i Federacija BiH, tvrde da će po svaku cenu to sprečiti. U Medenom Polju su do rata živeli isključivo Srbi, a mesto je okruženo srpskim selima. Da je dolazak migranata na tu teritoriju neprihvatljiv za Republiku Srpsku poručio je i Milorad Dodik koji smatra da je glavni cilj ovog plana zapravo proterivanje Srba sa vekovnih ognjišta. Ističe da deo bošnjačke političke elite blagonaklono gleda na migrante, koji bi u perspektivi mogli da vrše pritisak na one koji nisu Bošnjaci. Čitaoci „Vesti“ govore o tome da li je premeštanje migranata novi pritisak na Republiku Srpsku, s namerom da se neki veći kamp formira i na njenoj teritoriji. Vasilije Maksić, Beč, Austrija – Izbeglice su veliki problem za Bosnu i Hercegovinu i kamp nije samo pritisak na Republiku..

Na slavi parohije Svete Petke u belgijskom Liježu, već nekoliko godina okupe se zemljaci koji rade u tri države zapadne Evrope – Belgiji, Holandiji i Francuskoj. Nema Srba puno u Liježu, ali ih priličan broj dođe, pre svega iz Francuske, pa nastane prava radost i slavlje bude veliko. Članovi Svesrpske zajednice Francuske (SZF) su poštujući tradiciju i ove godine bili brojni, a zemljaci su ih dočekali kao rod najrođeniji. – Parohija je Sveta Petka, a slava Pokrov Presvete Bogorodice. Sve je kod njih dobro organizovano, pa na okupu bude Srba najmanje iz tri zemlje. Ovaj put su kumovi slave, Nena i Bane Divac došli iz Holandije. Oni su majstori za to, znaju kako organizovati, šta doneti, kako dići raspoloženje. Veliki su nam prijatelji. Pored besprekornih kumova mnogo pohvala pripada organizatorima u vezi sale i posluge Mirjani i Ruzmarinu Pavasoviću, muzičkoj grupi iz Roterdama i pevačima kuma Neni, Ljiljani Crnobrnji i Sanji Les – u dahu govori Stana Bilbija, koja je organizovala suna..

Udruženje Vidovdan iz Vićence obeležilo je, prigodnim časom za najmlađe, godišnjicu streljanja đaka u Kragujevcu. Namera udruženja je da se svaki datum koji je značajan u otadžbini obeležava i u dijaspori. Svetlana Stanojlović pročitala je „Krvavu bajku“ Desanke Maksimović na srpskom, a Slobodanka Olar na italijanskom. Prvi utisak koji je bio primetan kod svih mališana bila je – tuga. – Ove pesme što sam večeras čula su me potresle i rastužile. Nisam ih pre nikad čula. Poneću ih u školu da ih pročitam profesorki italijanskog – izjavila je Ivana Stefanović. Aleksandar Ivković je naglasio da će u školi na sledećem času istorije ispričati celom odeljenju i nastavniku o streljanju đaka u Kragujevcu. Roditelji su bili zadovoljni što je deci pružena prilika da čuju nešto iz istorije i da osim folklora nauče više o otadžbini. Lidija Stefanović, Ivanina mama, rodom je iz Kragujevca i kaže da je prijatno iznenađena što je udruženje obratilo pažnju na godišnjicu streljanja đaka. – Taj geno..

Na konferenciji za štampu pred utakmicu Litvanija – Srbija pojavio se u sakou ukrašenom značkom Partizana. Tokom utakmice, a i kasnije, imao je i crno-beli šal. Ništa ne bi bilo neobično da nije reč o zvaničnom prevodiocu?! – Porodica, pa Partizan – odmah je otklonio sve dileme Vladislav Sotirović, koji je sve impresionirao perfektnim prevođenjem pitanja i odgovora Ljubiše Tumbakovića i Aleksandra Mitrovića. U jednom momentu salom se razlegao smeh. Imena „orlova“ izgovarao je na litvanskom kao Tumbakovičijus i Mitrovičijus! Sotirović već 23 godine živi u Litvaniji. Ne čudi da je perfektno savladao izuzetno težak jezik. Ako se svemu doda da je supruga Litvanka… Obožava crno-bele: Vladislav Sotirović Srpske đakonije – Radim kao profesor ekonomije u Centru za razvoj i ukorenjavanje demokratije. Radio sam svojevremeno na nekoliko univerziteta. Predavao sam srpskohrvatski jezik i filologiju, ali to je bilo kratkog daha. Predajem na engleskom i litvanskom koji sam, s godinama, doveo do sav..

Foto: Privatna arhiva Ivana je diplomirana sociološkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila je sa migrantima u Beogradu, a učestovovala je i u organizaciji protesta „1 od 5 miliona“. Ona trenutno živi u Ostinu, u Americi, gde je radila kao servirka u restoranu, a danas sa suprugom radi na osnivanju start-up kompanije. Razlozi za odlazak, kaže, bili su, pre svega, lične prirode. „Suprug i ja smo najpre živeli u Srbiji i Crnoj Gori nekoliko godina i dogovor je bio da neko vreme živimo ovde kako bismo bili blizu njegove porodice i u sredini koja će omogućiti projektu na kojem radimo da se razvija“, kaže Ivana. Foto: Privatna arhivaOna ne isključuje opciju da se vrati u Srbiju jednog dana. „Ne mislim da sam u poziciji da „postavljam uslove“ da bih se vratila. To je kao stavljanje tereta na leđa ljudi koji su ostali. Činjenica je, međutim, da Srbija trenutno nije dobra ni za koga sem za vladajuću manjinu, ali to se da promeniti. Verujem da su ljudi koji delaju u grupama poput in..

Samostalna izložba fotografija SLO-emotion, Slobodanke Bosio Olar, rođene Pančevke koja živi i radi u okolini Vićence, već nekoliko dana traje u Milanu. Izložba praktično ima dva dela, u prvom su fotografije raznih motiva, a drugi, za publiku još od otvaranja atraktivniji, BIKE-motion, posvećen je biciklu. Autorka je na otvaranju navela da je bicikl njeno omiljeno prevozno sredstvo i uz pomoć dva glumca izvela mali performans posvećen Alfonsini Morina Strada, prvoj ženi koja je vozila trku Điro d’Italija još 1924. Slobodanka je u Pančevu završila baletsku školu, a konstrukciju odeće u Novom Sadu. Kasnije je spojila igru i kostim i radila projekte za Bitef, što ju je i dovelo u Italiju 2002. U Italiji, gde predaje igru i ples, počelaje da se bavi i video-projektima i fotografijom. Prva nagrada na jednoj kolektivnoj izložbi fotografija omogućila joj je ovu samostalnu u Milanu. Чланак Biciklom među fotografe се појављује прво на Vesti online.

U Frankfurtu je od 16. do 20. oktobra održan Sajam knjiga na kojem su i brojni izdavači iz Srbije predstavili dela srpskih pisaca, a Udruženje pisaca Sedmica stvaralaštvo pisaca u dijaspori. Na dan zatvaranja sajma u Frankfurtu počela je svetkovina knjige u glavnom gradu naše otadžbine. Beogradski sajam knjiga je i ove godine ugostio i stvaraoce iz rasejanja, udruženja pisaca u dijaspori i pojedince. Sagovornici „Vesti“ iz Evrope i Australije u Tribini čitalaca govore da li u ovo vreme kada se brzo živi imaju vremena da pročitaju neku knjigu. Šta vole da čitaju, kupuju li knjige ili koriste blagodeti savremene tehnologije pa čitaju onlajn izdanja? Da li svoju decu usmeravaju ka knjigama i kupuju li im izdanja na srpskom jeziku, pitanja su na koje daju odgovore. Vića Mitrović Mitra, St. Galen, Švajcarska – Čitam naše i strane pisce, ne samo savremene, nego i klasične. Sledećim piscima se uvek vraćam: Čehov, Dostojevski, Miloš Crnjanski, ali pogotovo Paolo Koeljo ili Irvin Jalom. Ne či..

U Frankfurtu je od 16. do 20. oktobra održan Sajam knjiga na kome su i brojni izdavači iz Srbije predstavili dela srpskih pisaca, a Udruženje pisaca Sedmica stvaralaštvo pisaca u dijaspori. Na dan zatvaranja sajma u Frankfurtu počela je Svetkovina knjige u glavnom gradu naše otadžbine. Beogradski sajam knjiga je i ove godine ugostio i stvaraoce iz rasejanja, udruženja pisaca u dijaspori i pojedince. Sagovornici „Vesti“ iz Evrope i Australije u Tribini čitalaca govore da li u ovo vreme kada se brzo živi imaju vremena da pročitaju neku knjigu. Šta vole da čitaju, kupuju li knjige ili koriste blagodeti savremene tehnologije pa čitaju onlajn izdanja? Da li svoju decu usmeravaju ka knjigama i kupuju li im izdanja na srpskom jeziku, pitanja su na koje daju odgovore.Snežana Milanović, Cirih, Švajcarska – Oduvek sam se družila s knjigom. U kući mojih roditelja je biblioteka u kojoj su knjige različitog žanra pa sam još pre nego što sam naučila da čitam birala knjige s ilustracijama i nosila..

Nedavno su mališani SSKUD-a Vidovdan iz Vićence uživali na izletu tokom kojeg su obišli dvorce Romea i Julije u Montekiju Mađore. Družili su se i još bolje upoznali okolinu u kojoj žive i sve njene znamenitosti. Njihov učitelj folklora, Vojče Nestorović, organizovao je izlet kao nagradu za uloženi trud i marljivost koju orlići, kako ih zovu u udruženju, iskazuju na probama. – Ujedno sam na neki način hteo da ih nagradim za prve uspešne nastupe koje su imali na priredbi „Srbija u srcu“, koja je krajem septembra održana u Barbaranu i tokom posete udruženju „Sveti Sava“ u Valdanju, kao i da ih ohrabrim za dalji rad – kaže Vojče. Na put sa decom su krenuli i roditelji, a svi zajedno su se posle obilaska dvoraca uputili u muzej prepariranih životinja i tu nije bilo kraja njihovom oduševljenju onim što su videli. Dan je bio sunčan, pa su zato uživali i u parku gde su se svi družili i igrali. Andrija Ivković sa oduševljenjem je ispričao svoje lepo iskustvo. – Divno sam se proveo u društvu..

Nedavno su u Vićenci održane tradicionalne Igre bez granica za decu u organizaciji udruženja Sloga i Srpske dopunske škole „Sveti Sava“, a pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Ovo je četvrti put da se igre organizuju, a učestvovalo je 26 ekipa, od kojih su 12 činila deca mlađeg, a 16 starijeg uzrasta. Takmičilo se na šest terena u različitim igrama. Svaku ekipu činilo je pet igrača i kapiten koji je pravio strategiju i vodio ekipu do različitih terena. Učestvovali su đaci Srpske dopunske škole iz Vićence, Basana del Grape, Torija, Skija i Alontea, deca članovi srpskih udruženja, a prvi put i ekipe iz Srbije, Republike Srpske i Slovenije. Igre je svečano otvorila Dragica Doderović, nova učiteljica Srpske dopunske škole „Sveti Sava“. Deca su se, osim na terenu, takmičila i u igri znanja koje su realizovale učiteljice Jelena Jovanović i Dragica Doderović. Teme mini-kviza bile su „Velikani dečje srpske književnosti“ i igra „Na slovo B“. Svim ekipama koj..