SAVA onlajn škola, poznata po tome da gradi mostove između matice i novih pokolenja u dijaspori, organizovaće radionice za roditelje, kojima je u planu povratak u Srbiju. Prva u nizu, s temom “Jezik i obrazovanje” (“jer od toga treba početi u svim daljim planovima za povratak”), biće održana u subotu 22. maja u 18.00 po srednjeevropskom vremenu.
– Prvi korak na putu povratka u Srbiju je dobro poznavanje srpskog jezika i srpskog obrazovnog sistema. Bez toga je mnogo teže zamisliti kvalitetnu i uspešnu integraciju u srpsko društvo, posebno kada se radi o porodicama sa decom školskog uzrasta. Radionica je otvorena za sve roditelje u dijaspori, za one koji se upravo vraćaju, kao i za ostale koji žele da se jednog dana vrate svojim korenima ili otvore tu mogućnost za svoju decu. Pridružite nam se u razgovoru o mogućnostima, preprekama i rešenjima ovog izazovnog pitanja – poziva Ivana Marčeta iz SAVA onlajn škole.
Svoja iskustva o tranziciji i celom putovanju na radionici pričaće povratnici..
Питање животног позива, избор занимања и проналажење праксе пресудна су за генерације младих које стасавају у мултикултуралном окружењу. Швајцарске образовне Дирекције имају бројне стручне службе, остварују разне пројекте,организују припреме ,манифестације и сајмове занимања како би помогле и олакшале младима да изаберу право занимање и омогућиле професионалну оријентацију.
Једном годишње је...
Foto: Ken Lei, USA Svoj stil plesa opisao bi kao energičan, brz i autentičan i kad igra oseća se živim. Pored toga on je jedna svestrana ličnost, bavi se modelingom, glumom i crtanjem.
Osvrćući se na vreme kad je tražio svoje mesto pod zvezdama, Nenad je prolazio kroz razne faze pronalaženja sebe. Ples je uvek imao posebno mesto u njegovom životu.
„Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da sam od malena znao da je scena moj put, voleo sam muziku i kod kuće sam stalno plesao. Mama i baka su imale sklonosti prema plesu, igrale su folklor“, navodi Nenad.
Iako je odrastao u porodici u kojoj nema umetnika, dobio je podršku svojih bližnjih, mada mu sestra često kaže da se „spusti na zemlju“.
Foto: Krešimir Juraga, USA„Mi smo dobijali savete i ideje, ali nikada naše želje nisu bili sputavane. Bilo im je važno da smo dobra i uzorna deca, a čime ćemo se baviti je isključivo bio naš izbor“, priča naš sagovornik.
Nenad Antić poreklom je iz jednog malog mesta nedaleko od Knjaževca. Iako tamo nije ..
U jugiću ofarbanom u boje srpske zastave Stefan Cvetković, vlasnik TV TNT iz Bele Crkve, planira da obiđe Hrvatsku, a sve što mu se na putu bude događalo snimaće četiri veb kamere...
Da bi rialiti šou bio potpun, on će se u Srbiju vratiti u automobilu u bojama šahovnice, i...
Među gotovo 45.000 dosadašnjih polaznika programa Istraživačke stanice
Petnica, jedinstvene naučnoistraživačke ustanove u Evropi, tek sada jedan od
njih - Lazar Krstić ima priliku da zauzme važno mesto u državnom vrhu.
Potencijalni ministar finansija još pre sedam godina se, dok je studirao na
Jejlu, nudio da volontira u Vladi, ali ga iz Beograda...
Milivoje je rođen u selu Đimlije kod Han Pjeska, a Slavojka u Sokolovićima, kod Sokolca, rodnog mesta Mehmed paše Sokolovića - graditelja čuvene na Drini ćuprije. Njihova deca Aleksandar i Aleksandra rođeni su u Nemačkoj.
Iako su završili školu i fakultet u tuđini odlično poznaju srpski jezik, jer su svake...
Foto: Privatna arhivaŽivot Nađe Vujačić je i pre njenog odlaska u Španiju bio turbulentan: osim Srbije, živela je i u Americi, Rumuniji i Crnoj Gori. Poslednje iskustvo ovakvog tipa bio je Erasmus volonterski program koji ju je na godinu dana odveo na sever Španije.
Kako Nađa kaže, svako od ovih iskustava, hteli mi to ili ne, proširuje vidike i menjaju mentalitet. Upravo je pri povratku sa Erasmus programa shvatila da ne želi više da vodi način života kakav je vodila do tada.
„Naravno, moja želja da se vratim u Španiju bila je pojačana i razlogom da budem sa sadašnjim verenikom kojeg sam upoznala dok sam volontirala“, dodaje Nađa.
Neposredno pred istek volonterskog programa, aplicirala je za posao u teretani u gradu u kojem je volontirala, na koji je i primljena.
„Nakon više od pola godine koliko je trajao proces sređivanja papira i dobijanja vize, vratila sam se u Španiju i krenula sa novom etapom svog života“, kaže Nađa.
Foto: Privatna arhivaPrema njenim rečima, život u Španiji nij..
Doživela sam bajku uživo. Priliku da živim u Palermu, prestonici Sicilije, smatram pravim božjim darom jer sam stekla neponovljivo iskustvo, kaže Aleksandara Pejčić iz Negotina, apsolventkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, koja je u okviru kulturne razmene stigla na jug Italije.
Nije jednostavno uputiti se van granica domovine u doba kada opasnost od virusa vreba na svakom koraku. Međutim, Aleksandra se nije predala strahu, nastavila je da sanja na krilima želje i da, uprkos pošasti, putuje i otkriva nove svetove.
Ukus slobode
– Studiram italijanski jezik, književnost i kulturu. Jezici su moja najveća strast i još od malena znala sam šta ću studirati. Za italijanski sam se opredelila kako zbog njegove melodike i lepote, tako i zbog toga što vuče korene iz latinskog jezika. Romanske jezike prosto obožavam. Osim toga, na moju odluku je uticala činjenica da Italija ima najbogatiju književnost, uzbudljivu istoriju, raskošnu kulturu i umetnost. Najznačajniji pisci, slikari i kompozitori..
Ono što se prvo ugleda kada se izađe sa železničke stanice u Vićenci jeste prostran i lep gradski park kojim se Vićentinci ponose.
Mnogi naši ljudi pamte taj park jer su se tu odmarali, nalazili, sastajali kad bi dolazili na železničku stanicu da kupe jedini list na srpskom jeziku „Vesti“, pošto je stavljeni embargo na naše živote zabranio svaku dodirnu tačku sa domovinom. To veoma dobro pamti i potpisnica ovih redova, kada smo svi s nestrpljenjem čitali šta se događa u tim ratnim godinama u otadžbini. Bila su to mračna i teška vremena, kojoj se nerado sećamo.
Park Kampo Marcio (Campo Marzio) bio bi i dalje ponos Vićence da se nisu vremena promenila i da sa prilivom stranaca sa svih meridijana nisu počeli da se menjaju pogledi na život i društvo. Tu su počeli da se sastaju preprodavci droge i narkomani. Neprestani nemili događaji – tuče, nasilje i međusobni krvavi obračuni dilera – udaljilo je žitelje ovog malog grada od uživanja u bajkolikom zelenilu. Jednostavno, park je postao stec..
U Akademiju je ukupno, brojeći predškolce, pet ansambala, orkestar Dušana Suvajca i rekreativce učlanjeno više od 500 zaljubljenika u izvornu pesmu i igru, javlja za Program za dijasporu RTS-a Branka Dikanović Trbojević.
Koncert je otvorio prvi ansambl Akademije igrama iz istočne Srbije - Proletnji običaji, pesme i igre Crnorečja, ...