Foto: Privatna arhiva Marina je rodom iz malog mesta Kusadak kod Smederevske Palanke.
Kako kaže, oduvek joj je bila želja da se bavi poslom stjuardese, i zato je upisala Vazduhoplovnu akademiju.
Nakon njenog završetka usavršila je engleski jezik i uporno aplicirala za posao stjuardese dok je radila kao operater u kladionici.
Foto: Privatna arhivaMarina ističe da put nije bio lak, ali da je danas zadovoljna postignutim.
„Nekada nije lako, ali treba raditi na sebi i biti uporan. Nikada pre ne bih pomislila da bih postala stjuardesa Saudia-e Airline, u zemlji koja je potpuno drugačija od naše. Tako istražujući samu zemlju, religiju i kulturu njihovog naroda, odlučila sam da odem sa 23 godine u Saudijsku Arabiju“, navodi Marina.
Odluku koju je donela bila je, prema njenim rečima, logična.
„Oduvek sam želela da se bavim ovim poslom, a i sa diplomom koju imam nisam mogla naći posao u Srbiji i biti zadovoljna finansijski i emotivno“, objašnjava Marina.
Ona navodi i da nije puno razmišljal..
Muhamed Kahrimanović (61), poznatiji u Nemačkoj kao „čovek pesnica“ planira da ovog vikenda u Beču obori još dva Ginisova rekorda. Majstor kung-fua i vlasnik 12 svetskih rekorda, u razgovoru za „Vesti“ objašnjava s kojim izazovima će se sada suočiti, ali i šta će još prirediti publici pre nego što se, sledeće godine i zvanično penzioniše.
– Najpre ću pokušati da oborim sopstveni rekord sabijanja punih, polulitarskih konzervi pića. Svaka konzerva mora biti spljoštena, a rekod mi je 97 komada. Nadam se da ću sada taj rekord da podignem na najmanje 120 konzervi – kaže Kahrimanović.
Drugi rekord će biti još interesantniji zato što će u program biti uključen i jedan od austrijskih strongmena koji će ležati na „krevetu od eksera“ dugih 15 santimetara, a naš sagovornik će na njegovom stomaku, bez ikakve zaštite, pokušati da razbije ukupno 19 lubenica. Jasno, uslov je da se niko ne povredi.
– Ukoliko uspemo, sličan nastup ćemo imati i 14. novembra u Strazburu. Ali ovog vikenda ću učestvovati..
Na groblju u holandskom selu Garderen svakog oktobra okupljaju se Srbi i njihovi prijatelji Holanđani kako bi odali počast srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata koji su umrli na tlu Kraljevine Holandije u razdoblju od 1917. do 1919. godine.
Ni ove godine nije izostao pomen ispred spomenika koji je 1919. godine podignut u znak sećanja na 29 srpskih vojnika koji su na tom mestu bili sahranjeni do 1938. godine. Na prednjoj strani spomenika su ispisana imena vojnika, a na poleđini je uklesano „Umrli za Srbiju“ i „Blagodarna Otadžbina Srbija“. Počasni stražar kraj spomenika, kao i prethodnih godina, bio je Milutin Marinković, poreklom iz sela Gornji Dubac, opština Lučani (Dragačevo).
Više od verskog obreda: Prota Vojislav Bilbija
Konzul Bojan Kljajić položio je venac u ime Ambasade Srbije u Hagu, a parastos je služilo sveštenstvo holandskih parohija.
Arhijerejski namesnik za Holandiju, protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija, izrazio je zahvalnost svima koji su došli:
– Opet smo se našl..
Foto: Privatna arhiva Andreja Petrović je diplomirana novinarka, koja danas živi na Novom Zelandu i radi kao konobarica u italijanskom restoranu.
Napustila je Srbiju pre oko dve godine i to, kako navodi za naš list, sasvim slučajno.
Ona je sa svojim mužem otišla na Novi Zeland bez plana o povratku ili o ostanku tamo, u želji da promene nešto i vide kako izgleda živeti tamo, „na drugoj strani“.
Foto: Privatna arhiva„Koliko god mi je smetala gomila stvari koja se dešavala u Srbiji, nisam imala neku posebnu želju za odlazak u inostranstvo, mada sam kad god bi neko otišao pomislila da je to bila pametna odluka. Međutim, životna želja mog partnera je bila da ode u Australiju ili na Novi Zeland, ali ja sam na to gledala kao na odlazak na Mars – toliko mi je bilo nerealno“, objašnjavaAndreja kako je to izgledalo pre odlaska.
Kako kaže, uglavnom je bila protiv odlaska iz Srbije, najviše zbog daljine.
„Međutim, sticajem okolnosti otvorio nam se put za odlazak na Novi Zeland, i u roku od mese..
Poštovani,
Želim da vas obavestim da je na Malti održan Internacionalni Festival Folklora,učestvovala su i naša deca koja žive na Malti predstavljajući Srbiju.
27.Petak, Bugibba Square. Otvorili smo festival,igra i pesma moze da počne
28.Subota, Zejtun. Neverovatno veče u tipičnom Malteškom selu.Uživali smo u defileu i u nastupu
29. Nedelja, Valletta. Defile ulicama...
Tim rečima master diplomirani inženjer saobraćaja Aleksandar Petković opisuje porodičnu odluku o odlasku iz Srbije.
„Avantura“ njegove porodice otpočela je u avgustu 2017. godine, a u razgovoru za portal Danasa ovaj tridesetsedmogodišnjak kaže da je ideja napuštanja Srbije dugo bila prisutna u njegovoj glavi. „Nekako sam mislio da se nikada na taj korak neću odlučiti. Već sam zašao u godine koje, po mom mišljenju, predstavljaju granicu za odlazak“.
– Supruga i ja smo imali poslove za stalno, čime se u Srbiji ne može podičiti dobar deo stanovništva, tu su i dva sina, svi uslovi ispunjeni da se odlazak iz Srbije nikada ne desi. I verovatno i ne bi, da nije moje drage supruge, priseća se Petković.
Krajem aprila 2017. godine odlazak iz zemlje postaje moguć zahvaljujući njegovoj ženi koja je aplicirala za posao u norveškoj niskobudžetnoj avio kompaniji Norwegian Air.
– Taman kada smo pomislili da od svega neće biti ništa, stiže odgovor da je od svih kandidata na konkursu upravo ona najbolja..
SSKUD „Homolje“ iz Kreaca bilo je organizator i domaćin Četvrtih homoljskih susreta dijaspore, manifestacije koja je u srcu regije Veneto okupila više od 600 zvanica iz cele Italije, ali i Austrije, Srbije i Republike Srpske.
Štand udruženja žena Homoljke
– Mada smo hiljadama kilometara daleko od otadžbine cilj nam je da po svaku cenu očuvamo našu tradiciju, kulturu i običaje. Otuda je i osnovni cilj Homoljskih susreta bio upravo taj da našim sunarodnicima iz drugih krajeva Srbije i Republike Srpske, ali i mladim pokolenjima predstavimo neke lepe stare običaje i igre iz istočne Srbije – kaže za „Vesti“ Zoran Golubović, predsednik SSKUD „Homolje“.
Celodnevno druženje uz udruženja iz Italije: Jelek iz Arzijanjana, Krunu iz Skija, „Svetog Savu“ iz Valdanja, Srpski klub ribolovaca iz Italije, uveličali su i gosti iz SKSK „Barili“ iz Braunaua i dva udruženja žena iz Srbije Etno dame iz Laznice i Homoljke iz Žagubice, kao i gosti iz Mladikovine kod Teslića.
– Imali smo čast da ugostimo i p..
Posle jubilarne, 25. Evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu koja će krajem maja 2020. biti održana u Parizu, sve sledeće će biti organizovane isključivo u otadžbini, odnosno Srbiji i Republici Srpskoj, odlučeno je na sednici Saveta Evropske smotre u Beogradu.
Činjenica je da za nekoliko dana folklorna društva iz cele Evrope ostave u gradu domaćinu između 800.000 i milion evra. To nije mali novac i iako dijaspora zna da nas u matici i dalje ne cene dovoljno, mi ne prestajemo da brinemo o svojoj otadžbini, navodi se u obrazloženju. Dodaje se i da su mladi najponosniji kada u matici mogu da prezentuju sve ono što znaju i da bi deca na taj način još više zavolela svoj jezik i kulturu. Međutim, većina sagovornika „Vesti“ u Tribini čitalaca smatra da Smotru treba organizovati i u zemljama na Zapadu u kojima naši ljudi rade i žive i za to iznose svoje argumente.
Zorica Marković, Dransi, Francuska
– Ne treba da bude samo u matici, jer takmičenje treba da bude u svakoj zem..
Parohija Svetog Simeona Mirotočivog iz Utrehta organizovala je svečanu akademiju povodom 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve.
Organizatori ovog izuzetnog događaja, koji je imao donatorski karakter prikupljanja sredstava za kupovinu vlastitog hrama u Utrehtu, istakli su zadovoljstvo bogatim kulturno-umetničkim programom. Njihovo zadovoljstvo se najbolje očitavalo na licima više od 200 ozarenih posetilaca iz raznih krajeva Holandije, Nemačke i Belgije koji nisu štedeli dlanove za ono što im je prikazano na pozornici u Utrehtu.
Brojnim gostima su se predstavili Slobodan Trkulja, holandski hor Devan pod dirigentskom palicom Julije Šćepanović i KUD Tamo daleko iz Roterdama.
Folkloraši iz Roterdama zaslužili su aplauze spletom igara iz Srbije. Slobodan Trkulja podigao je svojim instrumentalno-vokalnim nastupom publiku na noge. A najviše simpatija prisutni su podarili horu Devan, sastavljenom od Holanđana koje predvodi dirigent Julija Šćepanović. Holanđani su na staroslovensko..
Ovako razloge za odlazak iz Srbije 2018. godine, opisuje specijalista strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva Marko Vuksanović. Ovaj tridesetdvogodišnjak iz Ćuprije posao u struci pronašao je na kruzeru.
– Radio sam na brodu Grand Princess, koji je obilazio Aljasku, Zapadnu obalu, Havaje i Meksiko, a poslednji brod na kome sam bio je Sea Princess koji je išao na put oko celog sveta za 106 dana, obišao sam 53 zemlje, kaže u razgovoru za Danas Vuksanović koji je trenutno na odmoru u Srbiji.
Počeo je kao asistent IT oficira, a onda je unapređen. Specifičan posao IT oficira na brodu, naučio ga je, dodaje on, da se nosi sa poslom i stresom kroz jako teške uslove ali i da bude fleksibilan, odgovoran, disciplinovan i vredan.
– Moj zadatak kao IT Oficira je da održavam celi računarski brodski sistem – servere, računare, mobilne uređaje i ostalo. Zadatak mi je da u slučaju problema u sistemu reagujem i rešim problem, kako na mreži tako i u drugim sistemima. Održavam mrežnu komunikaciju ..