Naši

Foto: Lična arhiva Olja Bezdenješnji (38 godina) je završila Šumarski fakultet u Beogradu. Presudno za njen odlazak u Belgiju bilo je to što, kako kaže, nije želela da trazi posao “preko veze”. – Nema to neke specijalne veze sa aktuelnom vlašću u Srbiji. To je nekako postao model ponašanja i delovanja, mislim još od devedesetih. Ako nemaš vezu ili novac, znanje i motivacija ti neće puno pomoći – objašnjava Olja za sajt Danasa razloge za odlazak iz Srbije, koju je napustila sa 29 godina. Kako ističe, u početku joj je bilo jako teško i stresno. – Bez posla, bez znanja francuskog i holandskog, koja su uz nemački dva od tri oficijalna jezika Belgije, osećala sam se prilično izgubljeno – započinje svoju priču naša sagovornica. Odlučila je da prvo nauči jezik pa da onda pokuša da pronađe posao. – Trud se isplatio nakon nekoliko godina traženja posla u struci, Institut u kojem sam volontirala šest meseci mi je ponudio posao. Prepoznali su moju motivaciju i želju za usavršavanjem i dali mi šan..

Doživela sam bajku uživo. Priliku da živim u Palermu, prestonici Sicilije, smatram pravim božjim darom jer sam stekla neponovljivo iskustvo, kaže Aleksandara Pejčić iz Negotina, apsolventkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, koja je u okviru kulturne razmene stigla na jug Italije. Nije jednostavno uputiti se van granica domovine u doba kada opasnost od virusa vreba na svakom koraku. Međutim, Aleksandra se nije predala strahu, nastavila je da sanja na krilima želje i da, uprkos pošasti, putuje i otkriva nove svetove. Ukus slobode – Studiram italijanski jezik, književnost i kulturu. Jezici su moja najveća strast i još od malena znala sam šta ću studirati. Za italijanski sam se opredelila kako zbog njegove melodike i lepote, tako i zbog toga što vuče korene iz latinskog jezika. Romanske jezike prosto obožavam. Osim toga, na moju odluku je uticala činjenica da Italija ima najbogatiju književnost, uzbudljivu istoriju, raskošnu kulturu i umetnost. Najznačajniji pisci, slikari i kompozitori..

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2018. godini zabeležen negativan prirodni priraštaj jer je rođeno 63.975 dece, a umrlo 101.655 ljudi. Od 2009. do 2018. godine broj stanovnika u Srbiji je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 360.000, a predsednik Vučić je, uz upozorenje da bela kuga odnese grad veličine Kikinde, poručio da će država dati novac iz Nacionalnog investicionog programa za podršku politici povećanja nataliteta. Plan je da se u borbu za potomstvo uloži 200 miliona evra, najavila je Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije. Za prvo dete dobijaće se od 300.000 do 350.000 dinara (oko 3.000 evra), umesto sadašnjih 100.000 (850 evra) jednokratne pomoći. Da li je to dovoljno da se parovi odluče na rađanje potomstva, ili samo dobar prvi korak u borbi protiv bele kuge? Treba li učiniti još nešto da se bar zaustavi negativan prirodni priraštaj? Živko Jovanić – Frankfurt, Nemačka Srbija mora prvo da ima dobro promišljen plan kako da pomo..

Foto: Privatna arhiva Sa radošću je prihvatila da priča o škakljivoj temi odlaska iz zemlje – znajući da će biti i osuda. Završila je srednju medicinsku školu na Zvezdari i već u četvrtoj godini joj se ukazala mogućnost da besplatno uči i polaže nemački jezik. Foto: Privatna arhivaNaime, sporazum između jedne naše škole jezika i nemačkog zdravstva (koje je u obavezi da vam izda radnu dozvolu uz mesečnu doplatu što vam je pomogla da ubrzano otvorite „gvozdena vrata“) je postignut u pravo vreme za Milicu. Prijavila se, godinu dana je učila nemački jezik, pritom uporedo završavajući školu, a kasnije i radila šest meseci kako bi mogla da izađe na državni ispit – da bi dobila sertifikat medicinske sestre. Imala je samo reči hvale za svoju mentorku i profesorku nemačkog jer je sa njom učenje bilo dosta olakšano. Položila je „B2“, neophodni nivo za rad u Nemačkoj, a potom i državni ispit – i vrata Nemačke su otvorena. Nije otišla nužno „trbuhom za kruhom“, ali nije otišla ni iz čiste avanture..

Foto: Privatna arhiva Aleksandar nam za početak kaže kako su mnogobrojni razlozi zbog kojih je on napustio Srbiju. Foto: Aleksandar Obradović/Privatna arhiva„Iskreno, mislim da nije postojao jedan trenutak, već više faktora i niz događaja koji su raspirivali tu moju ideju koja se verovatno javila jos 1993. godine. Verujem da je svaki „običan čovek“ koji je 1993. godine živeo u Srbiji poželeo da ode odatle. Moja generacija je tada imala 18 godina, hteli smo sve, a nismo imali skoro ništa. Nisam bio neko ko više veruje propagandi nego svojim očima. Živelo se od jedne plate iz propale fabrike „Crvena Zastava“, inflacija, sankcije, ratovi itd. Moja majka se, kao i mnogi drugi, u to vreme mnogo mučila da bi nam obezbedila egzistenciju i to me je dosta pogađalo“, priča nam Aleksandar. Posle odsluženog vojnog roka, kako kaže, započeo je studije, koje je vrlo brzo prekinuo jer je dobio posao na određeno vreme, kao anestetičar u operacionoj sali. „Vrlo brzo sam shvatio da se tu neću dugo zadr..

U Jagodini je nedavno održano književno veče Tri poete, na kojem su uz Anu Dudaš, pisca za decu, pesnikinju, prevodioca, putopisca, učestvovali i autori iz dijaspore Dragica Šreder iz Nemačke i Željko Knežević iz Švajcarske. Za razliku od Dragice Šreder koja je više puta bila gost u klubu “Đura Jakšić”, Knežević je prvi put u takvom ambijentu govorio svoje stihove. Ovaj magistar geologije, a po vokaciji pesnik, iznedrio je novu zbirku pesama “Vertikale”, na dva jezika, srpskom i nemačkom. Njegovi stihovi govore o ljubavi, rodoljublju, šalju jake i upečatljive poruke čitaocu, svaki stih je žilet i britka oštrica. Prevod na nemački je uradila Dragica Šreder. – Ova promocija knjige bila je veliko iznenađenje za mene. Prvi put u Jagodini i puna sala u najstarijem književnom klubu u Srbiji, a na drugoj strani, u Švajcarskoj sve zatvoreno, sve zabranjeno. Mogu da kažem da je organizacija bila odlična. Na mene je veliki utisak ostavio dr Golub Jašović, profesor književnosti koji je bio u publ..

Samostalna izložba fotografija SLO-emotion, Slobodanke Bosio Olar, rođene Pančevke koja živi i radi u okolini Vićence, već nekoliko dana traje u Milanu. Izložba praktično ima dva dela, u prvom su fotografije raznih motiva, a drugi, za publiku još od otvaranja atraktivniji, BIKE-motion, posvećen je biciklu. Autorka je na otvaranju navela da je bicikl njeno omiljeno prevozno sredstvo i uz pomoć dva glumca izvela mali performans posvećen Alfonsini Morina Strada, prvoj ženi koja je vozila trku Điro d’Italija još 1924. Slobodanka je u Pančevu završila baletsku školu, a konstrukciju odeće u Novom Sadu. Kasnije je spojila igru i kostim i radila projekte za Bitef, što ju je i dovelo u Italiju 2002. U Italiji, gde predaje igru i ples, počelaje da se bavi i video-projektima i fotografijom. Prva nagrada na jednoj kolektivnoj izložbi fotografija omogućila joj je ovu samostalnu u Milanu. Чланак Biciklom među fotografe се појављује прво на Vesti online.

Ema Bašović Foto: Privatna arhiva Ema Bašović završava Mašinski fakultet u Mađarskoj i radi kao Junior Mehanički Inženjer 3D dizajner. Tamo je od 2016. godine. Živi i studira u mirnom i lepom mestu Dunaujvaroš. Najpre je u rodnom Prijepolju završila srednju školu, smer „Modelar odeće“ i po preporuci profesora vrlo brzo počela da radi u jednoj firmi koja se bavi proizvodnjom tekstila, gde se zainteresovala za izučavanje mašina. „Uz taj rad, kontrolom materijala, procesa proizvodnje i interakcije sa ljudima sve više se rađa ljubav prema kompleksnosti a opet jednostavnosti mašina. Taj paradoks u meni budi želju da istražujem i želim nešto više da saznam. Tokom rada u periodu od šest meseci sam izučavala mašine, učila sam strane jezike i pripremala se za određene međunarodne testove engleskog jezika i matematike. Naravno, prošla sam sve testove SAT i TOEFL sa više nego zadovoljavajućim poenima i samim tim shvatam da imam veliku šansu da apliciram za različite programe studiranja u Evropi, ..

Foto: Privatna arhivaMaja Milatović-Ovadia, rediteljka koja predaje na Kraljevskoj centralnoj školi za govor i dramu (eng. Royal Central School of Speech and Drama), odlučila je da napusti Srbiju na proleće 2003. godine i nastavi svoj život u Londonu. Uprkos tome što glavni i najveći grad Engleske i Ujedinjenog Kraljevstva, kako Maja kaže, nije idealan, polifonija kultura i misli, kao i koegzistiranje različitosti i raznolikosti čine život u njemu zanimljivim. Odluku da napusti Srbiju donela je zbog tadašnjeg dečka, a sadašnjeg muža. Iako već 18 godina živi u Londonu, ne misli da će zauvek ostati u tom gradu, te naglašava da su se sa nacionalističkom retorikom Brexita pojavile misli o odlasku negde drugde. – Nisam došla u London za stalno, a ni sada ne mislim da ću zauvek ostati u ovom gradu ili u ovoj zemlji. Koliko dugo ću još živeti ovde i gde ću živeti posle, stvarno ne znam. Danas razmišljam o tome gde će moja šestogodišnja ćerka odrastati i sa čime će morati da se nosi u proces..

Snimak na kome ruski obaveštajac predaje novac penzionisanom potpukovniku Vojske Srbije uzburkao je javnost. Špijunska afera je prema nekim ocenama podmetnuta kako bi narušila odnose Srbije i Rusije. Prema navodima Kremlja i Beograda, to se neće desiti. Politiku prema Rusiji nećemo da menjamo, doživljavamo je kao bratsku zemlju, rekao je predsednik Vučić i dodao da je ruskog ambasadora Bocan-Harčenka povodom afere upitao samo: „Zašto?“ Vučić je siguran da Vladimir Putin nije bio obavešten o delovanju Georgija Klebana. U Kremlju se raduju predstojećoj poseti predsednika Srbije i nadaju se da ništa neće baciti senku na nju, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Da li će odnosi ostati isti kao pre, kome je bilo u interesu da se snimak objavi, koliko su u sve upletene druge zemlje, u Tribini čitalaca ocenjuju sagovornici „Vesti“. Miroslav Nikolić – Frankfurt, Nemačka – Prvo, tu nema nikakve špijunske afere. Da je bilo nečega, to bi BIA osujetila na vreme i ne bi došlo n..