Jovana Kostadinović Foto: Privatna arhivaDa dobra biznis ideja može da vam otvori put u svet svedoči i priča Jovane Kostadinović, koja je zajedno sa partnerom Aleksandrom Aleksićem, pobedila 2017. godine na takmičenju koje je organizovao London Business School.
Dobili su priliku da se oprobaju na, kako kaže, najkonkurentnijem tržištu Evrope i to su iskoristili. Sa ponosom danas navodi da je njihov „Japes“ prva specijalizovana picerija za deep dish picu u Londonu i celom Ujedinjenom Kraljevstvu.
Rođena je i odrasla u Beogradu, gde je i diplomirala na Ekonomskom fakultetu. Nikada se, kaže Jovana, nije plašila posla, te je još kao srednjoškolka počela da radi.
Prvo je to bila dečija igraonica, zatim je držala časove matematike i ruskog jezika osnovcima, da bi tokom studija radila u marketing odeljenju kompanije Red Bull, i još pre diplomiranja se zaposlila u konsultantskoj kući gde se bavila izradom studije izvodljivosti, procenjivanjem rizičnosti investicija, kao i kreiranjem biznis pla..
Na groblju u holandskom selu Garderen svakog oktobra okupljaju se Srbi i njihovi prijatelji Holanđani kako bi odali počast srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata koji su umrli na tlu Kraljevine Holandije u razdoblju od 1917. do 1919. godine.
Ni ove godine nije izostao pomen ispred spomenika koji je 1919. godine podignut u znak sećanja na 29 srpskih vojnika koji su na tom mestu bili sahranjeni do 1938. godine. Na prednjoj strani spomenika su ispisana imena vojnika, a na poleđini je uklesano „Umrli za Srbiju“ i „Blagodarna Otadžbina Srbija“. Počasni stražar kraj spomenika, kao i prethodnih godina, bio je Milutin Marinković, poreklom iz sela Gornji Dubac, opština Lučani (Dragačevo).
Više od verskog obreda: Prota Vojislav Bilbija
Konzul Bojan Kljajić položio je venac u ime Ambasade Srbije u Hagu, a parastos je služilo sveštenstvo holandskih parohija.
Arhijerejski namesnik za Holandiju, protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija, izrazio je zahvalnost svima koji su došli:
– Opet smo se našl..
Foto: Privatna arhiva Aleksandar je rođen u Sremskoj Mitrovici, a nakon srednje škole dobio je priliku da studira u inostranstvu i tu priliku je i iskoristio.
Kako nam kaže, trenutno nema u planu povratak u Srbiju.
Foto: Privatna arhiva„Ne isključujem opciju povratka u Srbiju, ali mi u ovom trenutku nije namera. Razlozi za boravak u bilo kojoj zemlji su raznoliki – poslovni, privatni, kulturološki, tako da balans između tih stvari uslovljava promenu mesta. Međutim, budući da se bavim arhitekturom, što je prilično univerzalna profesija, rado bih poslovao i u Srbiji jer verujem da ima dosta potencijala“, objašnjava Aleksandar.
On nam priča i šta je to što mu je inostranstvo pružilo, a što ovde nije mogao da dobije.
„Pre svega jedan veoma savremen i eksperimentalan način obrazovanja, koji je znatno više fokusiran na izgradnju stavova i ličnosti pojedinca. Uz to, sistemski ustanovljena industrija koja omogućava efikasnije zapošljenje studenata po završetku fakulteta. S druge strane, kolek..
Jovana Backović je rođena u Beogradu gde je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti 2006. godine. U Londonu prvenstveno
komponuje muziku za pozorište, dugometražne i dokumentarne filmove.
Za Danas je govorila o svom životu u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva i o tome zašto ne planira da se vrati u Srbiju.
„Otišla sam iz Srbije 2008. godine, delom zato što mi je bilo ponuđeno mesto na doktorskim studijama kompozicije na Univerzitetu u Norviču a delom zato što nisam videla mogućnost da se u Srbiji bavim muzikom na način na koji želim“, započinje razgovor Jovana.
Na odluku da napusti zemlju uticalo je i to što se, kako kaže, nikad nije vezala za svoj nacionalni identitet već joj je mnogo bitnija bila izgradnja ličnog identiteta. U trenutku kada je odlazila iz Srbije nije imala predstavu kako to izgleda biti stranac u drugoj zemlji ali je, zahvaljujući porodičnoj podršci, prošla kroz sve krize i poteškoće.
foto: privatna arhivaNa London se navikla toliko da ni sama ne može da pretpos..
Milkica Miletić (55) je u Italiji skoro tridesetak godina. Iz rodnog Petrovca na Mlavi je, kao i većina naših državljana, na „bogati“ Zapad krenula privremeno u potragu za boljim životom, a ostala tri decenije. Sada pomaže mlađoj kćerki Jeleni Cicović time što pričuva unuke Filipa (8) i Nina (2).
– Moji unuci su moja radost i smisao života. Koliko energije i poleta mi daju to samo ja znam. Svaki dan, iako zahtevan sa njima je prava radost. Pratim ih u školu kad zatreba, čekam ih kada se vraćaju iz škole i svaki put sam pri ruci kad zatreba. Zajedno radimo domaće zadatke, spremamo razne poslastice i sa zadovoljstvom ih pojedemo. Vodim Filipa na treninge, pošto trenira košarku. Idem sa njima u park, vozimo bicikl, igramo fudbal, uvek sam sa njima i uz njih. Na Zapadu ko ima baku i deku, taj je veliki srećnik. I obrnuto. Baka i deka koji provode vreme s unucima su uvek ispunjeni radošću koju njihov osmeh donosi – kaže Milkica.
Prema njenim rečima najveća nadoknada za uloženo vreme je bez..
Nikola sa porodicom u Stavangeru na plaži Foto: Privatna arhiva Nikada, kako kaže, nije imao posebne planove za život u inostranstvu, poput današnjih studenata, za koje ima utisak da im je jedina misao da napuste Srbiju. Međutim, njegov put je promenio mlađi brat i odobrena stipendija norveške vlade.
„Po završetku studija na Rudarsko-geološkom fakultetu planirao sam da radim ono šta su mnoge prethodne generacije sa mog fakulteta radile. Ili da dobijem posao u domaćoj naftnoj kompaniji (u kojoj su mnoge moje kolege sa studija napravile uspešne karijere) ili u nekoj internacionalnoj kompaniji i da kao inženjer radim na rotacijama koje podrazumevaju terenski rad koji obično traje četiri nedelje, nakon kojih dolazi četiri nedelje odmora. Pri završetku studija, a po nagovoru mlađeg brata koji je tada studirao u Kristiansandu u Norveškoj, prijavio sam se za stipendiju norveške vlade, bez posebnih očekivanja da ću je i dobiti pošto je broj mesta bio ograničen, a konkurisali su studenti iz cel..