Praznik Prepodobne matere Paraskeve svečano je proslavljen i u parohiji Sv. Petke u švedskom Halmstadu. Liturgiju u čast ove svetiteljke koja se u našem narodu posebno slavi služio je episkop britansko-skandinavski Dositej, a sasluživalo mu je sveštenstvo iz Švedske, Danske, Srbije, Makedonije i Rumunije.
Bogosluženje i parohijska slava su prvi put održani u novosagrađenom, ali još nedovršenom parohijskom duhovnom i kulturnom centru, a vernici su, bez obzira na hladno i kišovito vreme, pristigli iz mnogih gradova Švedske, ali i Danske, odakle su organizovano stigli autobusom. Mnogi od njih su prvi put videli novosagrađeni objekat, koji je nikao nesebičnim trudom i radom našeg naroda na prostorima Skandinavije, crkve i Srpskog saveza.
Posle liturgije, pričešća i besede vladike Dositej, sečen je slavski kolač ovogodišnjih domaćina Branka Solara i Živka i Radice Vasiljević.
Potom je u svečanoj sali priređen slavski ručak i kratak kulturno-umetnički program. Episkopu Dositeju i parohiji,..
Austrija ove godine proslavlja 50 godina od stupanja na snagu Sporazuma o regulisanju zapošljavanja jugoslovenskih radnika u Austriji potpisanog sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom 4. aprila 1966. godine, koji je omogućio legalnu, dobrovoljnu migraciju radnika u ovu zemlju, pa tako i pojavu fenomena takozvanih gastarbajtera.
Foto: Promo Adi Vageneht...
Holandija je dugo odbijala da zbog korona virusa uvede restriktivne mere, a kada je to učinila zabranila je između ostalog i rekreativne grupne treninge i okupljanja.
To je uticalo na rad Milana Vukasa koji svake godine sa Srpskim omladinskim udruženjem Prijateljstvo i KUD „Sveti Sava“ u Roterdamu organizuje sportske događaje za decu i odrasle i folklorne manifestacije.
– Trenutno smo svaki vid okupljanja, treninga i probi do daljnjeg morali da prekinemo. Uredbu koju je donelo holandsko zdravstvo svi maksimalno poštuju pa i mi. Nadamo se da ćemo sledeće godine sve uspeti da nadoknadimo i ponovo biti u mogućnosti da održimo Kros RTS-a, vaterpolo i odbojkašku kliniku, basket turnir 3×3, fudbalski turnir i smotre folklora – kaže Milan.
On izražava nadu da će naša deca u Holandiji nastaviti nekadasnji način života baveći se sportom i folklorom
– Trenutno su stariji pomalo razočaran, svako se povlači u svoj kutak i gleda da se što efikasnije izbori sa ovom situacijom koja nas je sve pog..
Udruženje Bez granica iz Vićence raspisalo 23. po redu tradicionalni literarni konkurs, za mlade i odrasle “Adolfo Đurijato”, a poziv za učešće upućen je i svim strancima koji žive u ovom gradu i okolini. Poziv strancima je pre svega upućen Srbima i to je učinjeno na konferenciji za novinare, na kojoj je dopisnik “Vesti” bio jedini predstavnik nekog stranog medija.
– Srbi su najbrojniji među strancima koji žive u ovom regionu i zato očekujemo dobar odziv mladih Srba, koji vole pisanu reč i stihove. Sećam se da je 2000. godine prvonagrađena pesnikinja bila upravo iz Srbije. Nadam se da će i sada neko poslati literarni rad na konkurs, jer se na taj način širi prijateljstvo među narodima. Kultura treba da zbližava i ujedinjuje narode, kao nikada do sada, a nikako da ih razjedinjuje – istakao je Đani Faćo, pesnik i veliki prijatelj nekoliko srpskih udruženja.
Na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen konkurs govorili su i Mateo Tozeto, opštinski referent za kulturu i društvena pi..
Veoma me raduje da se Privredna komora Srbije odlucila da organizuje Poslovni savet dijaspore. Mislim da je struktura pravilno postavljena, da bi nam omogucila da našim radom, iskustvom, vezama i znanjem pozitivno uticemo na razvoj malih i srednjih biznisa u Srbiji i na opšte poboljšanje privrednih uslova u matici,...
Foto: Privatna arhiva Nakon povrede kolena morala sam da se suočim sa činjenicom da se više nikada neću baviti sportom kao što sam do tada, i da će san o Vojnoj Akademiji ostati samo to – san.
Odluka da svoje obrazovanje nastavim u inostranstvu došla je iznenada i neočekivano. Nakon srušenih snova, morala sam da nađem neku alternativu. Šta sada studirati?
U Biologiju sam se zaljubila još kao dete, i odlučila da se usmerim ka tome. I nakon predloga prijatelja moje mame da svoje školovanje nastavim u Beču, odluka je pala.
Bez ikakvih nedoumica sam svoje kofere spakovala, nakon završenog prvog semestra u Beogradu, i krenula put nepoznatog.
Nisam previše razmišljala o tome da li treba otići ili ostati, jasno mi je bilo još tada da mogućnosti koje pruža Austrija, Srbija nažalost ne nudi. Jedini uslov da svoje studije počnem na Univerzitetu u Beču bio je nemački jezik.
Tada za mene to nije bio samo uslov, već i veliki izazov, jer se do tog trenutka sa nemačkim jezikom nisam srela.
Foto: Priv..
Kako ste dosli na ideju da se bavite scenografijom?
Od malena sam bila okruzena umetnoscu i volela sam uvek da crtam i slikam najvise. Moji roditelji, a i sira porodica se bave klasicnom muzikom tako da sam prvobitno i ja bila usmerena na muziku - u mom slucaju violinu.
Do duse,...
Foto: Privata arhivaSanja Beronja u inostranstvo je otišla sa 19 godina, nakon srednje škole. Danas je doktorantkinja na Visokoj školi za društvene nauke u Parizu (EHESS) i Centru Mark Bloch u Berlinu, gde piše doktorat na temu preduzetništva i visokih tehnologija u Francuskoj i Nemačkoj. Ipak, ne isključuje mogućnost da se vrati u Srbiju.
Kao đak generacije Filološke gimnazije, dobila je punu stipendiju Fakulteta političkih nauka u Parizu (Sciences Po Paris) za osnovne i master studije političkih nauka i međunarodnih odnosa. A odluku da studira u Francuskoj, kako kaže, donela je zbog ljubavi prema francuskom jeziku i želji da stekne iskustvo života u inostranstvu.
„Moja odluka nije bila da se trajno iselim iz Srbije, već da steknem novo iskustvo. Oduvek sam volela strane jezike, govorim tečno sedam jezika, pa me je vodila želja za akademskom avanturom. Rekla bih da je ta glad ostala prisutna do danas. Nakon petnaest godina u Francuskoj, preselila sam se u Berlin zbog doktorata.Nema o..
Foto: Privatna arhiva Igor Besermenji je u proteklih nekoliko godina posetio vise od 40 zemalja na pet kontinenata, ali, kako ističe, njegov odlazak iz rodnog Novog Sada nikada ranije nije bio planiran.
Prilika za odlazak iz Srbije otvorila mu se nakon završenih osnovnih studija, kada je dobio stipendiju britanske vlade za nastavak studija na Univerzitetu u Birmingemu.
“Tokom prethodne četiri godine proveo sam više vremena u inostranstvu, nego u Srbiji. Nije to nikada bilo zbog odluke da zauvek odem i ne vratim se, nikada to nisam ni poželeo, niti mi je to plan, već zato što bi mi se u inostranstvu ukazivale prilike koje u Srbiji nisam mogao da imam. Počelo je 2016. godine, kada sam dobio Chevening stipendiju britanske vlade za master studije javne uprave. Živeo sam i masterirao na Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji, a potom su me prilike i odluka da finansijski više pomognem sebi i svojim roditeljima, odvele u neslućenim pravcima. U narednim godinama ziveo sam u Hrvatskoj, ..
Foto: Privatna arhiva Kao sedmogodišnjakinja počela je da se interesuje za muziku. Detinjstvo je provela u Sečnju, malom banatskom mestu blizu Zrenjanina.
Preko Novog Sada došla je do Trsta gde je trenutno na masteru viole. Kaže da je uvek nailazila na dobre ljude i lep prijem, a tako je bilo i kada je došla na master studije u poznati italijanski grad.
„Kada sam odlučila da konkurišem za master u Trstu, poslala sam video kako sviram i vrlo brzo dobila odlične reakcije i poziv da što pre dođem. Taj pozitivan odgovor podstakao me je da se potrudim i uložim energiju u prikupljanje raznih papira koji su bili neophodni kako bih otpočela studiranje u inostranstvu. U isto vreme konkurisala sam i u Novom Sadu gde sam takođe primljena, a zapala sam u klasu kod sjajnog profesora. Odlučila sam da paralelno pohađam oba mastera. U Novi Sad sam dolazila jednom mesečno. U Italiji sam naišla na dobre profesore koji su me prihvatili. Čini mi se da gde god čovek ode, ako se trudi, biće zapažen. Da se n..