Naši

Srpsko kulturno-umetničko društvo Pontes-Mostov iz Trsta 13 godina neguje i čuva od zaborava našu kulturu i tradiciju među zemljacima u Italiji. Krenuli su sa željom da se na najlepši mogući način predstave strancima među kojima žive i da olakšaju integraciju članova srpske zajednice u novu sredinu, a da pritom sačuvaju i prenesu svojoj deci kulturu i tradiciju matice koju su poneli u svet. Da bi predstavili i sačuvali od zaborava najvažnije događaje iz života SKUD-a, objavili su letopis koji na 152 strane i sa 43 fotografije opisuje i prati rad društva, od osnivanja sve do pandemije korona virusa. Srpski trag od 18. veka – Vanredno stanje nam je stopiralo skoro sve aktivnosti, pa smo imali vremena da razvijemo i pokrenemo ideju koja nas je “mučila” još od proslave 10. godišnjice udruženja. Napravili smo projekat koji je odobrila Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, kojoj se ovim putem zahvaljujemo na odobrenim sredstvima i podršci u realizaciji ovog nama značajnog proje..

U Frankfurtu je od 16. do 20. oktobra održan Sajam knjiga na kome su i brojni izdavači iz Srbije predstavili dela srpskih pisaca, a Udruženje pisaca Sedmica stvaralaštvo pisaca u dijaspori. Na dan zatvaranja sajma u Frankfurtu počela je Svetkovina knjige u glavnom gradu naše otadžbine. Beogradski sajam knjiga je i ove godine ugostio i stvaraoce iz rasejanja, udruženja pisaca u dijaspori i pojedince. Sagovornici „Vesti“ iz Evrope i Australije u Tribini čitalaca govore da li u ovo vreme kada se brzo živi imaju vremena da pročitaju neku knjigu. Šta vole da čitaju, kupuju li knjige ili koriste blagodeti savremene tehnologije pa čitaju onlajn izdanja? Da li svoju decu usmeravaju ka knjigama i kupuju li im izdanja na srpskom jeziku, pitanja su na koje daju odgovore.Snežana Milanović, Cirih, Švajcarska – Oduvek sam se družila s knjigom. U kući mojih roditelja je biblioteka u kojoj su knjige različitog žanra pa sam još pre nego što sam naučila da čitam birala knjige s ilustracijama i nosila..

Како је данас објавио радио СБС на српском језику, возачке дозволе из Републике Србије биће важеће од 1. фебруара, следеће године. То је за радио СБС на српском језику потврдио амбасадор Србије у Канбери господин Мирољуб Петровић. Разговор новинарке СБС на српском језику и амбасадора Републике Србије, можете чути овде –...

Foto: Privatna arhiva/Jelena KrzanickiJelena Krzanicki Srbiju je napustila posle prve godine gimnazije, pre 27 godina. Uvek je, kaže, imala želju da živi u inostranstvu i da iskusi život na raznim mestima i u drugačijim kulturama od naše te je i otišla „sa željom da osvoji svet i zvezdama u očima“. Iako je kasnije pokušala da se vrati kako bi pomogla svojoj zemlji, zaustavio je, kaže, potpuni javašluk i farsa nepotizma. Jedna je od onih kojima se ukazala prilika da odu na razmenu studenata u Ameriku, što je oberučke prihvatila. „Moj stariji brat je već tad takođe bio u Americi preko košarkaške stipendije, a kako mi je on bio uzor i primer za sve u životu, jedva sam čekala da pođem i ja njegovim stopama. Iskoristila sam prvu priliku da odem na razmenu studenata u srednjoj školi, ta razmena se prirodno produžila jer su i moji roditelji bili van Srbije (na drugom kraju sveta od mog brata i mene). Kada sam bila primljena na isti Univerzitet odakle je par godina ranije diplomirao i moj st..

Kada je završio Visoku poslovnu školu u Blacu, a potom postao i inženjer računarstva i elektrotehnike i specijalista za računarske mreže, Marko Vuksanović (35) iz Ćuprije nije ni slutio kuda će ga poslovni put odvesti, a kamoli da će pola godine provoditi na brodu. I to ne na bilo kom plovilu, već na brodu “National geographic explorer” sa stotinak članova posade, poput stručnjaka za proučavanje biljaka i životinja, 140 putnika, tačnije turista, koji sebi mogu da priušte obilazak Antarktika. Marko na brodu radi kao IT oficir, a posao mu je veoma odgovoran. Vodene, neleteće ptice Stručnjak i za brave – Jula prošle godine počeo sam da radim za firmu “Lindblad expeditions” . Reč je o kompaniji koja je ime dobila po svom osnivaču, Šveđaninu Larsu Eriku Lindbladu, koji je polovinom prošlog veka napravio revoluciju u turizmu počevši da organizuje turistička putovanja u udaljene i najčešće ne baš pristupačne delove sveta. Kome bi palo na pamet da turistički poseti Antarktik? Ali Lindblad je..

Svako od nas dobija, nasledi ili bira svoj komad neba, ali najlepši je onaj nad domovinom, nekako najplavlji i najpitomiji. To saznate tek kad ugledate nad sobom tuđe nebo: sumorno, sivo i tmurno, pa čak i onda kad sunce sija, ono je hladno. Upravo ispod takvog neba nastala je ova zbirka stihova… Ovako Rada Rajić Ristić, višegodišnja dopisnica “Vesti” iz Vićence i pesnikinja ovenčana priznanjima, opisuje zašto je njena koautorska zbirka sa Tatjanom Dujović dobila naslov “Komad neba”. – Rođena je u Švajcarskoj, u St. Galenu, jednog hladnog februarskog dana, odmah pošto smo čule tužnu vest o odlasku muzičkog simbola našeg detinjstva i mladosti – Đorđa Balaševića. Stihovi su sami od sebe potekli, zajedno sa suzama, mešali su se u jednu zajedničku inspiraciju koja je iznedrila i otelotvorila ovu knjigu – napominje Rada. I to nije sve. Ova zbirka, za koju je nadahnutu recenziju “Poezija za snevanje i buđenje” napisala književnica Todora Škoro, podstakla je i poetski trio “U tri reči” – Bo..

U Šipovu je održana šesta smotra folklora pod nazivom Šipovo, kroz igru i pesmu. U prepunoj novosagrađenoj dvorani, koja je ujedno i zvanično otvorena ovom manifestacijom, brojnim gledaocima su se predstavili članovi sedam kulturno-umetničkih društava iz Republike Srpske Švedske i Austrije. Pred poublikom su zaigrali članovi srpskog udruženja Solna iz Švedske i društava „Vuk Karadžić“ iz Štajera u Austriji, „Miloš Dujić Mišo“ Čelinac, Vrelo Šipovo, „Duško Trifunović“ Brod, Pliva Jezero i domaćini KUD-a „Nikola Kokošar“ Šipovo. Sve je počelo defileom ulicama grada da bi se više stotina učesnika smotre, uhvatilo za ruke i u centru odigrali zajedničko kolo. Ono što je posebno oplemenilo ovu manifestaciju su svakako mladi, koji su uprkos dugom putu došli u zavičaj svojih roditelja, baka i deka, gde su pokazali da ni u dalekom svetu ne zaboravljaju, pre svega svoje korene i srpsku tradiciju i kulturu. Klub „Vuk Karadžić“ iz Štajera je najviše zahvaljujući Draganu Mirčiću organizovao odlaza..

Mnogobrojnoj publici obratio se prof. Srđan Mijalković, predsednik Društva, ističući da Prosvjeta nastavlja sa svojom praksom promovisanja i predstavljanja poznatih savremenih srpskih pisaca, koji svojim književnim radom utiču na očuvanje srpskog kulturnog i duhovnog identiteta, što je slučaj i sa piscem Milisavom Savićem i njegovim putopisom Dolina srpskih kraljeva,...

Urbanista Mihailo Mevedev predstavio je Nišlijama kolekciju od oko 600 fotografija Melburna. Posetioci su uživali u virtualnom putovanju kroz jedan od najvećih gradova Australije, a atmosferu je upotpunio autentičan prostor Galerije Društva arhitekata Niša. Nastanak grada, njegov izgled danas, saobraćaj, uređenje, prirodne, kulturne i ambijentalne vrednosti i specifičnosti života njegovog...

Udruženje Vidovdan iz Vićence obeležilo je, prigodnim časom za najmlađe, godišnjicu streljanja đaka u Kragujevcu. Namera udruženja je da se svaki datum koji je značajan u otadžbini obeležava i u dijaspori. Svetlana Stanojlović pročitala je „Krvavu bajku“ Desanke Maksimović na srpskom, a Slobodanka Olar na italijanskom. Prvi utisak koji je bio primetan kod svih mališana bila je – tuga. – Ove pesme što sam večeras čula su me potresle i rastužile. Nisam ih pre nikad čula. Poneću ih u školu da ih pročitam profesorki italijanskog – izjavila je Ivana Stefanović. Aleksandar Ivković je naglasio da će u školi na sledećem času istorije ispričati celom odeljenju i nastavniku o streljanju đaka u Kragujevcu. Roditelji su bili zadovoljni što je deci pružena prilika da čuju nešto iz istorije i da osim folklora nauče više o otadžbini. Lidija Stefanović, Ivanina mama, rodom je iz Kragujevca i kaže da je prijatno iznenađena što je udruženje obratilo pažnju na godišnjicu streljanja đaka. – Taj geno..