Zločin koji će ostati bez kazne, a koji je 8. juna potresao Vićencu i našu srpsku zajednicu, još uvek je na prvom mestu kao tema razgovora među našim ljudima i Italijanima; taj nemili događaj pamtiće se dugo, a možda i zauvek ostati kao krvavi trag i sudba srpske zajednice u Italiji.
Sinoć su se okupili na mestu zločina Italijani, Srbi i Venecuelanci da odaju postu nevinim žrtvama njihovog dželata Zlatana Vasiljevića. U ime srpske zajednice bila je prisutna Svetlana Stanojlovic i uža porodica tragično nastradale Lidije Miljković.
Svetlana je pročitala na italijanskom pesmu “Molitva za žene žrtve mržnje i ravnodušnosti” pesnikinje Rade Rajić – Ristić. Bila je mirna šetnja kroz kvart u Vićenci, a onda su se smenjivali učesnici mirne šetnje, koji su govorili protiv nasilja nad ženama. Pročitana su imena svih žrtava femicida od početka godine, među njima i imena ubijene Lidije Miljković i Gabriele Serrano.
“Biti na mestu jednog stradanja uzburkalo je sve emocije. Solidarnosti udruženja z..
Foto: Privatna arhivaAleksandar Jovanović sa suprugom i dvoje dece živi u Austriji, zemlji koja mu je, kako kaže, pružila sistem. Sistem koji je iznad svega i svakoga.
Svoju priču za Danas Aleksandar je počeo od trenutka u kom je odlučio da napusti Srbiju.
„Onog trenutka kad je počelo da me bude stid da kradem iz majčinog frižidera i da čekam šarenu torbu na Autokomandi. Ništa ne usreći i ne osramoti provincijalca u Beogradu kao ta čuvena bugarska vreća. Ne moram da napominjem da sam u to vreme uveliko bio zaposlen“, kaže Aleksandar i dodaje da nikada nije „pocepao povratnu kartu, iako joj je više puta pretio“.
„Mi smo bili prilično mladi kada smo doneli odluku da ćemo graditi budućnost tamo negde gde je trava zelenija. S obzirom da smo imali skromno iskustvo u svetu odraslih, mi smo se više bavili maštanjem, nego razmišljanjem i analizom. Kasnije se ispostavilo da ona teorija o vizualizaciji nije baš tačna“, objašnjava on.
Aleksandar kaže da mu se život umnogome promenio otkako je d..
U okviru Udruženja “Vuk Stefanović Karadžić” iz Trsta, postoje i dve fudbalske ekipe tima Srbija sport koje već decenijama igraju prvenstvo malog fudbala u Trstu. Ove godine prva ekipa je postala šampion, a veterani ( igrači stariji od 47 godina) su izgubili u finalnoj utakmici na penale i osvojili drugo mesto.
– Godišnji šampionat na opštinskom nivou zove se Citt? di Trieste. Igra se od septembra do kraja maja. Ima ukupno 16 ekipa koje se takmiče cele godine, mi smo jedina srpska ekipa i već 30 godina igramo fudbal u tom šampionatu. Igra se svake sedmice u kasnim večernjim satima na malom fudbalskom igralištu, šest igrača i golman je sedmi – pojašnjava Dejan – Nika Nikodijević, predsednik udruženja “Vuk Stefanović Karadžić”.
Nebojša Đorđević trener prvog tima Srbija sport, ne krije zadovoljstvo osvojenom titulom.
– Posle teških utakmica tokom cele godine uspeli smo da zadržimo prvo mesto i osvojimo titulu. Zahvaljujem mojim momcima na borbi, požrtvovanju tokom celog prvenstva. Nadam..
U Vićenci je, u organizaciji Srpske dopunske škola “Sveti Sava”, održan tradicionalni Kros RTS-a u dijaspori. Ranijih godina kros je održavan na različitim punktovima sa manjim brojem dece zbog kovid mera i ograničenja okupljanja. Goran Marjanović, predstavnik Saveta roditelja, ove godine se zauzeo da se ujedini više punktova.
– Pošto su kovid mere ublažene, dobio sam potpuno poverenje i ostalih članova Saveta roditelja i nastavnika. Ujedinili smo učenike iz nekoliko punktova i kros smo održali na terenu sportskog društva Altair iz Vićence – priča za “Vesti” Marjanović.
On navodi da je za kraj ostavljena trka sa Pavlom Gavrilovićem, dečakom koji uskoro puni pet godina i koji boluje od cerebralne paralize.
– Upoznati smo sa Pavlovim zdravstvenim stanjem jer stariji brat Gavrilo pohađa srpsku dopunsku školu. Trudimo se da pomognemo koliko možemo. Trka sa Pavlom je ujedno bila i čas solidarnosti za drugu decu kako bi se upoznali sa njegovom bolešću i da nauče da pružaju ruku jedan drugo..
Foto: Privata arhivaSanja Beronja u inostranstvo je otišla sa 19 godina, nakon srednje škole. Danas je doktorantkinja na Visokoj školi za društvene nauke u Parizu (EHESS) i Centru Mark Bloch u Berlinu, gde piše doktorat na temu preduzetništva i visokih tehnologija u Francuskoj i Nemačkoj. Ipak, ne isključuje mogućnost da se vrati u Srbiju.
Kao đak generacije Filološke gimnazije, dobila je punu stipendiju Fakulteta političkih nauka u Parizu (Sciences Po Paris) za osnovne i master studije političkih nauka i međunarodnih odnosa. A odluku da studira u Francuskoj, kako kaže, donela je zbog ljubavi prema francuskom jeziku i želji da stekne iskustvo života u inostranstvu.
„Moja odluka nije bila da se trajno iselim iz Srbije, već da steknem novo iskustvo. Oduvek sam volela strane jezike, govorim tečno sedam jezika, pa me je vodila želja za akademskom avanturom. Rekla bih da je ta glad ostala prisutna do danas. Nakon petnaest godina u Francuskoj, preselila sam se u Berlin zbog doktorata.Nema o..
Dugo planirana i sa nestrpljenjem iščekivana priredba udruženja Vidovdan iz Vićence konačno je održana na radost domaćina i svih gostujućih udruženja naših sunarodnika iz Evrope.
U Barbaranu, nedaleko od Vićence, na priredbi “Srbija u srcu” koja je održana treći put, orila se pesma i tresla se pozornica od razigranih folkloraša, kolo je ujedinilo sve prisutne. Iz Švajcarske su stigla dva udruženja “Desanka Maksimović” iz Lugana i “Sveti Sava” iz Belincone. Iz slovenačke Postojne doputovali su stari prijatelji, članovi KUD-a “Nikola Tesla”. Drugi put u posetu Vidovdanu došli su i folkloraši SKC “Stevan Mokranjac”, ovaj put sa ansamblom veterana. Svi oni su u italijansku pokrajinu Veneto doneli srpsku tradiciju i rodoljublje.
Goste je dočekivao najstariji član udruženja Velimir Milošević, koga svi iz milošte zovu Deda. On je svima nazdravio čašicom domaće rakije koja je specijalno za ovu priliku stigla iz Srbije. Svetlana Stanojlović je bila zadužena za program, vodila ga je skoro profe..
Foto: Nenad Bjegović/Privatna arhiva„U Irskoj su svi veoma strpljvi i nasmejani. U stanju su da vam pomognu za bilo kakvu glupost i ništa nije sramota da se pita, traži savet ili pomoć. To je osnovna osobina i to na svim nivoima i u svim poslovima“.
Nenad Bjegović je za naš portal započeo svoju priču od početka, kako se situacija razvijala i koji su bili razlozi da sa ženom i decom napusti Srbiju.
Oni danas žive u Irskoj, u Dablinu, daleko od svega zbog čega su i otišli.
„Moj život je bio baš turbulentan, s obzirom da sam do svoje osamnaeste godine živeo u Hrvatskoj, nakon čega sam zbog rata došao kao izbeglica sa svojim roditeljima u Beograd, a da ne spominjem i svoje učešće u ratu u tadašnjoj vojsci JNA“, priča nam Bjegović.
Kako sam kaže, bilo je nekoliko stvari koje su bile presudne da napusti Srbiju.
„Prvi razlog su deca. Stanje u školstvu, odnosi među decom, i konstantan pritisak i stress loše koncipiranog obrazovanja kome su bili izloženi.“, navodi on.
Drugi razlog bio je nemo..
Od poslednje priredbe udruženja Vidovdan iz Vićence, koja je bila 8. februara 2020, prošlo je više od dve godine, ali ta pauza nije olenjila i obeshrabrila vredne članove da ponovo pokrenu aktivnosti. Iako sa manjim brojem članova, ipak se vraćaju na stari ritam. A potvrda za to je priredba “Srbija u srcu”, treća po redu.
U subotu, 14. maja, u Barbaranu, nedaleko od Vićence, od 17 do 24 sata naši sunarodnici i prijatelji moći će da se druže i da uživaju u folklornim nastupima. Osim ansambla Vidovdan, učestvovaće i folkloraši udruženja “Nikola Tesla” iz Postojne (Slovenija) društva “Desanka Maksimović” iz Lugana (Švajcarska) udruženja “Sveti Sava” iz Belincone (Švajcarska) i društva “Mokranjac” iz Beča (Austrija).
– Nastojimo da napravimo tradiciju od priredbe ” Srbija u srcu” i da svake godine napravimo po jednu veliku manifestaciju, kao što je to bilo 2018. i 2019. Očekujemo dobar odziv i pozivamo sve naše prijatelje iz Vićence i okoline da nam se pridruže. Posle priredbe, biće igran..
Vernici parohije Svetog velikomučenika Georgija u Kopenhagenu proslavili svoju slavu – Đurđevdan. Uz prisustvo mnogih parohijana, liturgiju je služio episkop britansko-skandinavski Dositej. Sasluživali su mu protosinđel Metodije Lazić iz Švedske i ovdašnji paroh otac Milan Gardović, kome je ovo ujedno bila i prva parohijska slava u novopostavljenoj parohiji.
Ovogodišnji izabrani domaćini Milan i Mika Kovač, nažalost, iz opravdanih razloga nisu mogli da prisustvuju, pa ih je zamenio otac Milan.
Čestitajući vernicima praznik, vladika Dositej je, između ostalog, poručio:
Okretanje slavskog kolača
– Na nama je da se molimo da ratna stradanja što pre prođu i da Gospod da da se ponovo uspostavi ljubav bratska kakva je nekad bila i kakva bi trebalo da bude. Nama je najbitnije da se molimo Bogu i da pomognemo koliko možemo. Neka vas Bog i Velikomučenik Georgije blagoslovi i podare svako dobro.
I otac Milan Gardović je poželeo svima blagosloven praznik.
Pričešće malog Stefana Stojanova
– Me..
Foto: Privatna arhivaNaukom je rešila da se bavi jer je želela da pruži svoj doprinos svetu. Motivisana tom vizijom, Dženeta Halilović kupila je kartu u jednom smeru i sa koferom u ruci zaputila se u Singapur, koji joj je promenio život iz korena.
Po upisu master studija na Hemijskom fakultetu u Beogradu, počela je da razmišlja o doktorskim studijama, ali, kako kaže, iako je želela da ih upiše u Srbiji, što zbog porodice, prijatelja i života koji je već sagradila u Beogradu, u tom periodu nije bilo načina da se mladi istaživači uključe na projekte i na bilo koji način budu plaćeni za svoj rad.
„Bez finansijske podrške nastavljati studije u Beogradu bilo je nemoguće. Da Vlada Singapura dodeljuje stipendije inostranim studentima za doktorske studije na njihovim Univerzitetima saznala sam putem interneta i odlučila sam da se prijavim ne misleći u tom momentu da bi od toga moglo stvarno nešto da bude. Međutim, mesec dana nakon apliciranja dobila sam poziv za intervju od Škole fizičkih i m..