Na Republičkoj smotri “Dani ćirilice”, koja je uvrštena u kalendar takmičenja i smotri Ministarstva prosvete, učenici Dopunske nastave na srpskom jeziku iz Francuske, Italije i Slovenije ostvarili su zapažene rezultate. Jedan rad je nagrađen prvim mestom, a pohvaljena su 33. Svi učesnici će poneti diplomu Čuvar srpstva. Tradicionalna dodela nagrada biće održana u avgustu u Bavaništu.
Na ovogodišnji konkurs sa temom “Sloboda” poslato je ukupno 127 ostvarenja (Francuska 52, Italija 70, Slovenija 5) iz različitih oblasti stvaralaštva, rađenih raznovrsnim tehnikama – od lutaka, veza, minijatura, inicijala, krasnopisa i ilustracija dela iz narodne književnosti, do literarnih i likovnih radova.
Pohvaljeni učenici iz Pariskog regiona: Petra Ivanović, Irena Stević, Ana Lazarević, Saša Mansouri, Nikola Mišković, Elza Alija, Magdalena Jovašević, Maša Jovanović, Sara Šarčević, Filip Životić, Mila Ognjenović, Una Trivunčić. Nastavnice: Katarina Strailović, Tamara Nacik, Ljiljana Simić i Blaženka ..
Foto: Privatna arhivaVanja Čorokalo je odluku da napusti Srbiju donela tokom gimnazijskih dana, a nakon završenih studija uspela je da ostvari svoju želju i odseli se u Kinu. Tamo je našla posao i zasnovala porodicu, a sa sobom svuda u srcu nosi miris maminih sarmi i kolača i njima se najviše diči.
„Odluku da napustim Srbiju donela sam poprilično davno, još negde u gimnazijskim danima. Presudan je naravno bio finansijski momenat, iako nikada nisam, zahvaljujući majci sa kojom sam živela, imala probleme egzistencijalne prirode, moram priznati da su moji apetiti za putovanjima, upoznavanjem različitih naroda i kultura, rasli iz dana u dan“, počinje svoju priču Vanja.
U tom periodu nije imala mogućnosti za putovanje na dalje destinacije o kojima je maštala, te je sa majkom odlazila u Republiku Srpsku odakle su devedesetih godina proterane.
„Bila sam okružena ljudima koji su svake godine odlazili na letovanja ili zimovanja, što je u svetu sasvim normalno i moguće za prosecnog građanina, ..
Napadi na kafiće kod Knina u kojima se u sredu gledala utakmica Crvene zvezde, kada su pretučena čak i deca, i premlaćivanje Dobrivoja Arsića (70), povratnika u okolinu Rijeke, ponovo su uznemirili preostale Srbe u Hrvatskoj.
Dok hrvatski premijer Andrej Plenković smatra da su to dela pojedinaca koja treba sankcionisati, ali da nema klime mržnje, suprotno misle bivša premijerka Jadranka Kosor i Boris Milošević, predsednik Srpskog nacionalnog veća.
Milošević navodi da je motiv isključivo mržnja prema nacionalnosti napadnutih, baš kao što je to bilo ranije ove godine u nasrtajima na vaterpoliste Crvene zvezde na splitskoj rivi i na sezonske radnike na Braču.
Ima li mirnog sna Srbima u Hrvatskoj, mogu li da očekuju bolje dane i snažniju zaštitu državnih institucija, ili će biti novih nasrtaja na njih i njihovu imovinu?
Zoran Jovanović, Soloturn, Švajcarska
– Nažalost, smatram da se položaj Srba u Hrvatskoj u dogledno vreme, a verovatno nikad, neće promeniti. Hrvatska je zarobljena usta..
Željko Knežević je više od dve decenije poznat čitaocima kako “Vesti”, tako i mnogih časopisa u matici i rasejanju. Reč je o svestranoj i zanimljivoj osobi po mnogo čemu. Po profesiji je geolog, po misiji rodoljub, a po vokaciji pesnik. Popularnim rečnikom kazano, tri u jedan, kako često naš sagovornik voli da se našali.
Rođen je u Strmici, nadomak Knina, u Hrvatskoj, 9. septembra 1956. godine. Kad je završio srednju školu, dolazi na studije na Beogradski univerzitet. Diplomirao je geologiju na Rudarskom fakultetu, na kome je kasnije i magistrirao. Radio je dugi niz godina u prestonici, a onda, pošto mu se sreća osmehnula, odlazi u Etiopiju, u Adis Abebu. Tamo je tri godine radio kao stručnjak geolog za Ujedinjene nacije.
Buket od devet zbirki
Kad se završio projekat u ovoj istočnoafričkoj zemlji, vratio se na svoje radno mesto u Energoprojektu. Veoma teško mu je palo kada su događaji u SFRJ krenuli po zlu i političke razmirice dovele do ratnih sukoba. Ratna 1994. godina je presudna ..
Naši ljudi kad napuste rodnu grudu sa sobom ponesu i običaje, recepte, ukuse, mirise, nostalgiju za kuhinjom. Tako jedan za drugim niču i otvaraju se restorani i barovi u Vićenci i okolini. Ništa naš narod u rasejanju ne približava lakše zavičaju od domaćih đakonija. Srpska zajednica u Vićenci stigla je do treće generacije, pa se treba potruditi i na svakom polju sačuvati korene, ne samo one u vedži sa kulturom, već i one kulinarske, što ma koliko to izgledalo paradoksalno ima svoju logiku.
Nedaleko od Vićence, u malom gradu Tjene, u ulici Đuzepea Verdija br. 2, pre četiri godine počeo je da radi restoran Da Nada (Kod Nade). To je jedini srpski restoran u okolini Vićence i samim tim dobija na važnosti, jer ljudi pređu i stotinak kilometara da bi došli i pojeli omiljeno jelo i da ih tako želja mine. Ponuda je domaćinska. Na meniju su jela tradicionalne balkanske kuhinje. Osim specijaliteta sa roštilja, gosti mogu da se okrepe čorbama i da uživaju u bureku i pitama. Zbog epidemoloških me..
Naša udruženja na severu Italije uspešno odolevaju izazovu pandemije i uprkos svemu, u skladu sa propisanim mera druže se, zabavljaju, slave, organizuju čak i sportske događaje. Tako je Kulturno udruženje Srba Duga iz Montekio Mađorea, nadomak Vićence, samo nedelju posle proslave Mitrovdana u svojim prostorijama organizovalo i turnir u stonom tenisu.
Odziv je po rečima predsednice udruženja Duge, Dušice Lalić bio zadovoljavajući.
– Ovaj mesec je u znaku velikog napora oko organizacije slave i turniru, ali svaki trud se isplati. Pričinjava mi, zaista, veliko zadovoljstvo da vidim naše ljude srećne i na okupu. Našem narodu nedostaje blizina sunarodnika, maternji jezik, topla reč i narodna muzika. Zašto im ne izaći u susret, ako je to ikako moguće, a to i nama ujedno pričinjava, na neki način, radost. Radujemo se svakom trenutku provedenom zajedno – ne krije lično zadovoljstvo, kaže Dušica Lalić, prva dama udruženja.
Mihajlo Blanuša za “Vesti” otkriva detalje.
– Bio je veliki odziv. Pr..
Kanadski ogranak humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" organizovao je četvrtu "palačinka žurku" u Srpskom centru u Misisagi. Volonteri ove organizacije ispekli su više od 1000 palačinki, a dve stotine ljudi došlo je da kupovinom – donacijom podrže gradnju nove kuće za porodicu sa puno dece koja živi u teškim...
Foto: Privatna arhivaŽivot u Holandiji je mnogo različitiji od života u Srbiji, ali to nije nešto što je strano i čemu se čovek ne može prilagoditi, pogotovu u onim sferama gde je to lepo uređeno i gde poboljšava i mentalni i fizički život građana.
Opet postoje i stvari koje su usko specifične holandskom narodu, njih poštujem ali ne pokušavam da ih infiltriram u svoju životnu filozofiju, rekla je za Danas Vesna Petrović Varagić.
Odluku da sa porodicom započne život u holandskom gradu Weert nije donela preko noći. Taj proces je trajao čitave tri godine.
– Prvo se u Holandiju odselio suprug koji je u tom trenutku dobio jako zanimljivu poslovnu ponudu. Kao košarkaškom treneru pružena mu je prilika da trenira ekipu koja se takmiči u prvoj holandskoj ligi, kao i mesto direktotra košarkaške akademije koja se bavi razvojem košarkaških talenata, započinje svoju priču Vesna.
U momentima kada je odvojeni život postao emotivni teret za celu porodicu, na put kreću Vesna i njihove trojke.
– U naš..
Todora Okuku je životni put, ali i avanturistički duh, 2000. godine odveo u Švedsku. Brzo je savladao švedski jezik, kao i medicinski švedski jezik, jer se u ovoj skandinavskoj zemlji u medicini ne koristi latinski.
Todor je nestrpljivo čekao da počne da radi i kada mu je šef klinike za...
Ognjeslav Kostović, ruski Srbin, kako su ga zvali u Rusiji, rođen je 1851. u Austriji, u Pešti je završio osnovnu školu i gimnaziju, živeo i stvarao u Sankt Peterburgu.
Ovaj Srbin plemićkog porekla bio je i kapetan ruske vojske.
Najinteresantniji projekat koji je konstruisao je čamac riba, čija je posada pod...