Foto: Privatna arhiva Marina je rodom iz malog mesta Kusadak kod Smederevske Palanke.
Kako kaže, oduvek joj je bila želja da se bavi poslom stjuardese, i zato je upisala Vazduhoplovnu akademiju.
Nakon njenog završetka usavršila je engleski jezik i uporno aplicirala za posao stjuardese dok je radila kao operater u kladionici.
Foto: Privatna arhivaMarina ističe da put nije bio lak, ali da je danas zadovoljna postignutim.
„Nekada nije lako, ali treba raditi na sebi i biti uporan. Nikada pre ne bih pomislila da bih postala stjuardesa Saudia-e Airline, u zemlji koja je potpuno drugačija od naše. Tako istražujući samu zemlju, religiju i kulturu njihovog naroda, odlučila sam da odem sa 23 godine u Saudijsku Arabiju“, navodi Marina.
Odluku koju je donela bila je, prema njenim rečima, logična.
„Oduvek sam želela da se bavim ovim poslom, a i sa diplomom koju imam nisam mogla naći posao u Srbiji i biti zadovoljna finansijski i emotivno“, objašnjava Marina.
Ona navodi i da nije puno razmišljal..
Predsednik Odbora mr Ivan Kostić je pozdravio goste i ukazao na dobru saradnju Ministarstva spoljnih poslova i Kabineta predsednika Vlade kada je u pitanju položaj Srba u regionu i Srba iz dijaspore. Kostić je naveo da je od velikog značaja da se kroz razgovor sa poslanicima srpskog porekla iz...
Ko god se poslednju deceniju, dve vozio u nekom od čuvenih sportskih automobila štutgartske fabrike Porše verovatno nije ni slutio, da su u brze lepotane te firme ugrađene ideje i patenti našeg Pančevca, doktora tehničkih nauka i diplomiranog inženjera Josipa Vlahovića. A patenata sa njegovim potpisom–dovoljno. Do danas ih je ukupno 143! Ali, počnimo redom priču o velikom stručnjaku, rodoljubu, tihom čoveku za koga mnogi kažu da ne pamte kada je Josip podigao glas. Nije čak ni na legendarnim demonstracijama u Štutgartu protiv NATO bombardovanja. Tiho je na grudima na svakoj od brojnih demonstracija nosio veliku sliku Avalskog tornja, namerno srušenog da se istina ne bi prenosila u svet. Ta slika je kazivala više od hiljadu reči! Josip Vlahović je rođen u Karlovcu. Sticajem prilika, zbog posla svoga oca, porodica se preselila u Priboj, nekadašnji grad kamiona koji su itekako pomogli brz razvoj ondašnje Jugoslavije. Sledeće preseljenje je vodilo u industrijski grad Pančevo gde je Josip završio gimnaziju. Kaže, bilo to najlepše doba njegovog života. Otac ga je često vodio u čuvenu “Utvu” gde je nastavio započeto “upoznavanje” sa automobilima. U Priboju, doduše sa kamionima, u Utvi je sledilo poznanstvo sa prvim civilnim terenskim vozilom tipa džip. Vozilo džip GRT je bilo preteča kasnije čuvenom engleskom Land Roveru. U Pančevu je bio začetak interesovanja malog Josipa za konstrukcije automobila. Pravio je modele automobila i malih čamaca u koje je ugrađivao mini elektromotore, demontirane iz nekada poznatih igračaka „Mehanotehnike“ iz slovenačke Izole. Iz Pančeva, za koji tvrdi da je imao svoju specifičnu, nažalost davno nestalu dušu koja je plenila istorijom, kulturom, sportom i umetnošću, krenuo je na studije u Beograd. Ne dizajna što mu je bila žarka mladalačka želja, nego mašinstva na u to vreme širom Evrope i tzv. „Trećeg sveta“ u koje su ubrajane mnoge nesvrstane zemlje, poznatom Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Fakultet je završio na vreme, a njegov diplomski rad je 1973.g. proglašen najboljim u ondašnjoj Jugoslaviji.Porše –proba aerodinamike Na poslediplomskim studijama na Mašinskom fakultetu, Josip Vlahović se isticao svojim radom na poboljšanju aerodinamičnosti motocikala, konstrukciji uređaja za razna ispitivanja materijala i gotovih proizvoda, radom u tzv. „vazdušnom tunelu“ itd. Posle magistrature, otišao je na rad u fabriku Tomos u Kopru gde je do izražaja došao njegov poseban talenat dizajnera i konstruktora. U saradnji sa kolegama, nastao je Josipov u ono vreme najbrži motocikl sa motorom od samo 50 sm³ u Evropi, pobednik mnogih takmičenja. Dostizao je, zahvaljujući izuzetnoj aerodinamici dvotočkaša, neverovatnu brzinu od preko 200 km/sat. Taj motocikl je bio uzor mnogim kasnijim proizvođačima čak i najjačih mašina velike kubikaže.Motorcikl Tomos 50 kubika Po završetku svog posla u Tomosu, 1984.g. se Josip vraća u Beograd u ondašnju čuvenu „Industriju motora Rakovica“ –IMR gde je radio na projektima konstrukcije terenskih vozila. Zadatak je bio proizvesti vozilo koje će biti u stanju da savlada mnoge prepreke čak i po nepristupačnim terenima gde pravih puteva uopšte nema. I uspelo je. Nastalo je vozilo „Tara“ za koje, kao ni za mladog inženjera Josipa, kao da nije bilo nikakve nesavladive prepreke. Kretalo se veoma stabilno i dovoljno brzo i po kamenjaru, i preko potoka i balvana, i po raskaljanim planinskim putevima, po vrletima i strminama. Uglavnom zahvaljujući genijalnoj konstrukciji vešanja pogonskih točkova i sklopa osovina-karoserija Josipa Vlahovića! Nažalost, zbog kasnijih događaja koji su se već naslućivali u ondašnjoj Jugoslaviji, nije došlo do serijske proizvodnje tog za ono vreme tehničkog čuda od terenskog vozila. Mnogi kažu da život, a ne ljudi, pišu romane. Tako je bilo i sa Josipom Vlahovićem. Na jednom stručnom simpozijumu o automobilima u Beogradu, upoznao je starijeg kolegu, takođe nekadašnjeg studenta Mašinskog fakulteta u Beogradu, potom profesora na fakultetu u Beču, Beograđanina dr Dušana Grudena koji je u Poršeu već bio stekao ugled odličnog stručnjaka za konstrukcije motora. Gruden je bio šef razvoja motora, kasnije direktor Razvojnog odeljenja za ekologiju i energiju u istraživačkom centru Poršea.Na sajmu automobila u Frankfurtu 1999.g. Na preporuku prof. Grudena 1989. g. se Josip obreo u pomenutom istraživačkom centru u kome danas radi preko 4000 najpoznatijih stručnjaka svih profila. Tu se pokazao izuzetan talenat našeg zemljaka. Radio je na iznalaženju rešenja na području tzv. pred konstrukcija, koje će kasnije ući u proizvodni proces. Jedan je od prvih stručnjaka koji je konstruisao tzv. “laku karoseriju”, osmislio posebne sisteme vešanja točkova i osovina itd. Ređali su se patent za patentom, kao što rekosmo do danas njih 143! -Kada sam došao u Porše, bila je to još mala fabrika a razvoj konstrukcija se crtao na table na zidovima sa hartijom dugoj oko 6 metara korišćenjem flomastera raznih boja. Danas je Porše fabrika svetskog glasa, robotizovana, konstrisanje se radi kompjuterom uz pomoć specijalno osmišljenih programa. Želim da pomenem, kaže dr Vlahović, da je zhvaljujući prof. Grudenu u našem istraživačkom centru urađen i razvoj motora za legendarni Jugo. Naš istraživački centar spada u najmodernije, ja sam u njemu radio sve do nedavnog odlaska u penziju- priča Josip Vlahović.Terensko vozilo „Tara“ Razvoj IM Rakovica I pored rada, Josip je doktorirao tehničke nauke u nemačkom gradu Ahenu. Jedan od prvih projekata dr Josipa Vlahovića je bio nov sistem povezivanja spiralne opruge i amortizera sa karoserijom koji je prikazan na Sajmu automobila u Frankfurtu 1999. g. A posle, iz godine u godinu, ređali su se brojni uspešni projekti koji su pomogli da Porše postane još bolji –Porše. Dr Vlahović je zajedno sa prof. Grudenom, patentirao i sistem brze izmene praznih akumulatora kod automobila na elektro pogon. Osmišljen je poseban tunel u vozilu, u koji bi se uguravali sa jedne strane puni akumulastori a izguravani su na drugu stranu prazni koji bi ostajali na servisnoj stanici da se napune. Primenom tog patentiranog sistema bi se zadržavanje na servisnim stanicama smanjilo na samo nekoliko minuta jer bi na njoj uvek bilo dovoljno punih akumulatora za zamenu i ne bi moralo da se čeka više sati da se baterije vozila napune.Josip Vlahović je često držao predavanja i srpskim stručnjacima i studentima o modernim konstrukcijama karoserija. On je jedan od suosnivača Društva inženjera tehničara u Štutgartu, prvog te vrste van matice. Za svoj pronalazački rad, prošle godine je u Idvoru dobio Pupinovu medalju. Oženjen je Ljiljanom, ona je arhitekta, njihova ćerka je doktor hemije a sin doktor tehničkih nauka. Od nedavno je u penziji ali je još uvek veoma aktivan, tako da će dr Vlahović sigurno još dugo biti proisutan u stručnoj javnosti verovatno i sa nekim novim patentima.
Studije matematike i fizike Sara je završila u Kanadi na Frent University u gradu Piterboro u Ontariji.
U Kanadi je završila i fakultet edukacije (Queens University) u mestu Kingston u Ontariju.
Po završetku studija Sara je primljena preko prvog konkursa na koji se prijavila. Dobila je posao u Kolumbiji, jer je...
Kolo srpskih sestara “Sveta Petka” parohije Sv. velikomučenika Georgija, svečano je proslavilo svoju slavu i 23 godine uspešnog rada. U našoj crkvi u Kopenhagenu, liturgiju je služio protosinđel Metodije Lazić uz sasluženje nadležnog paroha oca Aleksandra.
Slavski kolač je sa sveštenicima ispred Kola srpskih sestara, lomila Vesna Savić, a potom je u crkvenim prostorijama nastavljeno druženje uz prigodan kulturni program i posluženje. Program je priređen u znak zahvalnosti za 23 godine postojanja i rada, a slobodno se može reći da su članice Kolo srpskih sestara “Sveta Petka” u prethodne dve decenije bile vodeća snaga u radu i svim aktivnostima parohije.
U programu su nastupile Ljiljana Bulajić, književnica i predsednica kulturnog udruženja Prosveta iz Kopenhagena, Mira Nenadović, višedecenijski nastavnik dopunskih škola srpskog jezika u Danskoj i Dušanka Mijić, jedna od najaktivnijih članica Kola srpskih sestara. Dušanka je program započela pesmom Svetoj Petki, koju je napisao vladika..
On je večiti putnik. Stanište mu je bezmalo celi svet. Njegovi koreni su ovde, ali je podjednako kod kuće i kad se nalazi u Briselu, Hanoveru, Montrealu, Londonu ili Los Anđelesu.
Ipak, upućeni vele da je zasigurno jedna od poslednjih beogradskih legendi. Upravo stoga što je poodavno dosanjao svoj američki...
После дугог чекања и више одлагања, која су у јавности оцењивана и као скандалозна, мађарски Завод за статистику коначно је саопштио резултатате пописа становништва спроведеног 2011. године. Према тим подацима, српска мањина је чак три пута бројнија него приликом претходног пописа, организованог пре десет година, пише Драган Јаковљевић за...
Foto: Privatna arhiva Vuk Kesić, samo je jedan od naših ljudi koji su u inostranstvu odlučili da potraže rešenja za svoje ciljeve i želje. Košarkom se bavio od malih nogu, a ljubav prema ovom sportu nastavila se i tokom pohađanja Devete gimnazije u Beogradu.
Kako kaže, bilo mu je jasno da će u Srbiji morati da se opredeli ili za profesionalnu karijeru u sportu ili za akademsko usavršavanje. U trećoj godini srednje škole, pod utiskom starijih saigrača i njihovih iskustava, počinju da se javljaju prve misli o Americi kao spoju obe želje.
„Čuo sam da su otišli u Ameriku, jer su tamo imali mogućnost da upišu fakultet i igraju košarku u isto vreme. Nisam mogao da se opredelim da li bih radije jedno ili drugo. Košarka mi je išla, svakako nisam očekivao da ću imati neku veliku, profesionalnu karijeru, a i u školi sam bio super. Nisam želeo da zapostavim ni jedno ni drugo. Ipak, kod nas već u srednjoj školi moraš da se opredeliš – ili ćeš da se baviš profesionalnim sportom ili ćeš da se posvet..
Pre tačno 18 godina herojskim podvigom je položio svoj život. "Nećete vi da ginete, ja ću!", rekao je i poginuo iznad rodnog Valjeva, 4. maja 1999. Pukovnik Milenko Pavlović je iza sebe ostavio suprugu i dvojicu sinova. Žitelji Valjeva, Osečine i Gornjeg Crniljeva svake godine obeležavaju sećanje na svog...
U Frankfurtu je od 16. do 20. oktobra održan Sajam knjiga na kome su i brojni izdavači iz Srbije predstavili dela srpskih pisaca, a Udruženje pisaca Sedmica stvaralaštvo pisaca u dijaspori.
Na dan zatvaranja sajma u Frankfurtu počela je Svetkovina knjige u glavnom gradu naše otadžbine. Beogradski sajam knjiga je i ove godine ugostio i stvaraoce iz rasejanja, udruženja pisaca u dijaspori i pojedince.
Sagovornici „Vesti“ iz Evrope i Australije u Tribini čitalaca govore da li u ovo vreme kada se brzo živi imaju vremena da pročitaju neku knjigu. Šta vole da čitaju, kupuju li knjige ili koriste blagodeti savremene tehnologije pa čitaju onlajn izdanja? Da li svoju decu usmeravaju ka knjigama i kupuju li im izdanja na srpskom jeziku, pitanja su na koje daju odgovore.Snežana Milanović, Cirih, Švajcarska
– Oduvek sam se družila s knjigom. U kući mojih roditelja je biblioteka u kojoj su knjige različitog žanra pa sam još pre nego što sam naučila da čitam birala knjige s ilustracijama i nosila..