Foto: Privatna arhiva Sa radošću je prihvatila da priča o škakljivoj temi odlaska iz zemlje – znajući da će biti i osuda.
Završila je srednju medicinsku školu na Zvezdari i već u četvrtoj godini joj se ukazala mogućnost da besplatno uči i polaže nemački jezik.
Foto: Privatna arhivaNaime, sporazum između jedne naše škole jezika i nemačkog zdravstva (koje je u obavezi da vam izda radnu dozvolu uz mesečnu doplatu što vam je pomogla da ubrzano otvorite „gvozdena vrata“) je postignut u pravo vreme za Milicu.
Prijavila se, godinu dana je učila nemački jezik, pritom uporedo završavajući školu, a kasnije i radila šest meseci kako bi mogla da izađe na državni ispit – da bi dobila sertifikat medicinske sestre.
Imala je samo reči hvale za svoju mentorku i profesorku nemačkog jer je sa njom učenje bilo dosta olakšano. Položila je „B2“, neophodni nivo za rad u Nemačkoj, a potom i državni ispit – i vrata Nemačke su otvorena.
Nije otišla nužno „trbuhom za kruhom“, ali nije otišla ni iz čiste avanture..
Mnoge naše narodnike težak život i besparica oteraju u svet, čak i onda kada nisu spremni da se uhvate u koštac sa tuđinom. Jednostavno, život im ne nudi alternativu. Među njima je i Vesna Radonjić (53). Ona je svoj zalogaj hleba našla u Italiji, a nakon izvesnog vremena srela je i ljubav svog života, Đovanija Stradu (Giovanni Strada), 57-godišnjaka iz Kaldonaca, po profesiji vozača kamiona i voćara u slobodno vreme.
– Krenula sam u Italiju na privremeni rad, ne znajući i ne sluteći da me tamo čeka neko sa kim ću podeliti život. Rodom sam iz Podina, kod Prokuplja. U Srbiji sam teško živela, bez posla. I mladima je teško da dođu do zaposlenja, pa šta sam mogla da očekujem ja koja imam više od 50 godina – priča Vesna.
Mukotrpni rad
Dok je živela u Srbiji, leta je provodila na planini Vidojevica u selu Vidovača.
– Bavila se teškim fizičkim poslovima na zemlji i muzla ovce, koze i krave. Život me nije, što se u narodu kaže, nimalo mazio, a ni nagrađivao za sav taj moj mukotrpni rad i ulo..
Putovanja su sastavni deo njenog života, putuje i pomaže ljudima. Od oktobra prošle godine bila je u Šri Lanki, Maleziji, Tajlandu, Hong Kongu, Japanu, Izraelu, Maroku i sada je u Keniji.
U improvizovanoj školi za siromašnu decu, podučava 12 đaka. Škola je u malom selu na tromeđi Tanzanije, Ugande i...
Foto: Privatna arhivaJoš od srednje škole Aleksandra Maldžiski bavila se aktivizmom, iako je želela da iskusi život u inostranstvu, situacija u Srbiji zadržala ju je tamo još od 2013. godine, kada se uputila za Portugal u kom je pronašla mir i slobodu da menja društvo nabolje.
Aleksandra živi u Setubalu a radi u Lisabonu, u nevladinoj organizaciji na međunarodnim projektima koji se bave tematikom učešća mladih u donošenju odluka na lokalu, ali priznaje da povratak u Srbiju za nju nije otpisana opcija.
– Kada sam otišla, to je bilo inicijalno na godinu dana da radim jedan evropski volonterski program 2013. godine, a nakon toga sam želela da ostanem jer mi se svideo Portugal, a u to vreme u Srbiji politička situacija nije obećavala mnogo, što mi je pomoglo u odluci da ostanem – kaže Maldžiski za Danas.
Po odlasku u Portugal nije razmišljala o tome da li će se vratiti u Srbiju, a odgovor na to pitanje nema ni sada. Iako smatra da je uzrok toga njena ličnost koja je nepredvidiva i ne pla..
Zambija, čudesna afrička zemlja. I u njoj, naravno, ima naših ljudi koji su tamo pustili dublje korenje...
Foto: Ivana Popović Maglov / Privatna arhiva Zambija i Zimbabve dele Viktorijine vodopade
U ovoj zemlji, ti si mzungu, tako zovu sve belce. Ne možeš da se šetaš sama centrom grada, auto...
Imao je samo 21 godinu kada se voz sa još 18 njegovih sunarodnika zaustavio u Ofenbahu na Majni. Bio je mašinbravar, ali u ofenbaškoj livnici "Roland" tada su tražili varioce.
Devetnćstoro mladih, zdravih i snažnih mladica iz Bosne tog davnog dana 1971. stiglo je u Nemacku na taj poziv. Posle...
Dođoše Stanojevići na koncert "zvuka matice", među folkloraše - mama Dragana i uz nju Marija (10), Anastasija (7), Natalija (4) i Mihaila (dva meseca), četiri zlatna čeda, četiri prekrasne kćerkice, pa ko ih god ugleda onako srećne, prokomentariše: "Vidi deteline s četiri lista".
Majka Dragana (36) je, naravno, sada zaposlena...
SSKUD „Homolje“ iz Kreaca bilo je organizator i domaćin Četvrtih homoljskih susreta dijaspore, manifestacije koja je u srcu regije Veneto okupila više od 600 zvanica iz cele Italije, ali i Austrije, Srbije i Republike Srpske.
Štand udruženja žena Homoljke
– Mada smo hiljadama kilometara daleko od otadžbine cilj nam je da po svaku cenu očuvamo našu tradiciju, kulturu i običaje. Otuda je i osnovni cilj Homoljskih susreta bio upravo taj da našim sunarodnicima iz drugih krajeva Srbije i Republike Srpske, ali i mladim pokolenjima predstavimo neke lepe stare običaje i igre iz istočne Srbije – kaže za „Vesti“ Zoran Golubović, predsednik SSKUD „Homolje“.
Celodnevno druženje uz udruženja iz Italije: Jelek iz Arzijanjana, Krunu iz Skija, „Svetog Savu“ iz Valdanja, Srpski klub ribolovaca iz Italije, uveličali su i gosti iz SKSK „Barili“ iz Braunaua i dva udruženja žena iz Srbije Etno dame iz Laznice i Homoljke iz Žagubice, kao i gosti iz Mladikovine kod Teslića.
– Imali smo čast da ugostimo i p..
„Srbija je sjajna, a Beograd volim puno. Supruga i ja sada živimo u Roterdamu, jer nas najviše podseća na Beograd", kaže dr Miodrag Đurica.
Tako, na Tašu, počinje razgovor sa Miodragom Đuricom, elektroinženjerom i istraživačem iz oblasti telekominukacija.
Slušamo poznatu priču iz 90-tih: po završetku studija 92, ostaje neko vreme na...
Februar je u Italiji mesec obeležen karnevalima. Do pre pandemije, u Italiju, a posebno u Veneciju, dolazili su turisti sa svih meridijana da autentično dožive te svetkovine. I naši sunarodnici koji žive u Italiji rado su učestvovali u tim događajima.
Naročito deca u italijanskim školama učestvuju aktivno u tim karnevalskim predstavama, jer zna se koliko im radosti i zabave donosi karneval. A na taj način je sve to dospelo i do odraslih.
Tako je kulturno udruženje Duga iz Montekio Mađorea nedavno upriličilo lepo druženje povodom proslave sedmog rođendana i ujedno priredilo karneval za decu i mlade.
Maskirao se i poneko od odraslih
– Sedam je magičan broj, pa smo hteli da proslavimo upravo ovaj rođendan udruženja, a i zato što prethodnih godina nismo slavili zbog pandemijskih mera jer nije bilo dozvoljeno nikakvo okupljanje. Strpljen – spasen, kaže narodna izreka i eto, dočekali smo da proslavimo sedmi rođendan našeg udruženja. Bio je dobar odziv članova, gostiju, prijatelja, iako mno..