Dečji kulturni centar Beograd je osmislio način kako da podstakne mališane da se zabave i svojom maštom i kreativnošću obraduju najbliže i nedavno je organizovao foto-konkurs povodom Uskrsa nazvan Moja čuvarkuća. Na konkursu su učestvovali i učenici dopunske nastave na srpskom jeziku u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, koja je u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Zadatak učenika bio je da oslikaju jaje i pošalju fotografiju oslikanog jajeta. Pored velikog broja učesnika, ni pohvale nisu izostale. Zahvalnice je dobilo 19 učenika, od kojih su njih 11 đaci nastavnice Nataše Milenković: Anja Ristić, Oliver Ristić, Damjan Popović, Teodora Jokić i Lazar Jevtić, koji nastavu pohađaju u Kirhajmu, potom Laura Del Regno, učenica dopunske škole u Kalvu, Lazar Đukanov, Jovana Milinković, Dragana Ivetić, Jovana Ivetić i Jelena Ivetić, učenici koji nastavu pohađaju u Ajslingenu.
– Foto-konkurs Moja čuvarkuća bio je izazov za moje učenike i mene. Kre..
Biografija Milorada Radunovica i njegovog oca je tipicna prica o iseljenickom životu u kome veze sa otadžbinom nikad nisu do kraja presecene. Milorad se, naime, uvek vracao svojoj Crnoj Gori i Podgorici, a verni pratilac u tim nastojanjima bila mu je supruga Meri.
U slucaju dvojice Radunovica i njihovih porodica,...
Foto: Privatna arhiva „Studiram na ruskom jeziku norveški jezik, a maternji mi je srpski. To je pomalo neobična situacija“, kaže Zorana.
Odrasla je u Lazarevu, mestu u Banatu koje ima nešto manje od 3.000 stanovnika po popisu iz 2011. godine, a sada je u prestonici Rusije koja broji oko 12 miliona ljudi.
Priseća se dana kada je stigla u Moskvu i perioda privikavanja na novo okruženje. Kaže da joj nije bilo lako da sa 18 godina ode od kuće u drugu državu, ali je sada zadovoljna izborom koji je napravila.
„Išla sam u gimnaziju i bila sam društveno-jezički smer. Moj prvobitni plan je bio da studiram italijanski. Raspitala sam se i čula da su skandinavski jezici perspektivni pa sam počela i o tome da razmišljam. Mislila sam da ću da upišem Filološki fakultet u Beogradu, ali onda su u našu školu došli predstavnici Ruskog doma i predstavili su nam program stipendija za studiranje u Moskvi. Razgovarala sam sa tatom i rekla mu da bih želela da pokušam. Nismo rekli nikome, samo smo nas dvoje zn..
Sa dubokom tugom rastajemo se od izuzetne osobe, velikog borca, neumornog rodoljuba, požrtvovane osobe, kažu Srbi iz Valdanja, gradića na severu Italije, povodom odlaska Slaviše Ivanovića, koji je preminuo u 55. godini.
Zemljaci će ga pamtiti po plemenitosti, ali i po dragocenim zaslugama u ujedinjavanju dijaspore u ovom regionu Italije. Slaviša je bio potpredsednik Inicijativnog odbora za osnivanje Saveza Srba Italije. Bio je osnivač i prvi predsednik Udruženja “Sveti Sava” u Valdanju. Preduzimljivi idealista je ostvario svoje snove.
– Njegove ideje i stavovi ispisani su njegovom rukom u Statutu Saveza, njemu na čast, a nama za nauk. Iza sebe je ostavio suprugu Zoricu i dve kćeri, dobre studentkinje i nadarene sportistkinje. Njima upućujemo reči utehe u ovom iznenadnom bolu sa kojim će se poneti stoički i hrabro, kako je to naš Slaviša činio. Šta reći više o velikom neimaru inventivnog duha, preduzetniku i bogoumilnom čoveku. Dragi naš prijatelju, neka ti je večna slava i hvala, saču..
Foto: Privatna arhivaFilip Miličić odlučio je da krene putem svojih snova, a taj put odveo ga je u Švedsku. Sa 19 godina spakovao je kofere i promenio život iz korena.
Odlučio je da želi da napusti Srbiju onog trenutka kada je shvatio da je ekonomska i politička situacija i državi loša i da ono o čemu je maštao, ovde verovatno neće moći da ostvari.
„Iako u Srbiji postoji mogućnost da studiranje bude finansirano od strane države, mi znamo koliki su to izdaci za jednu porodicu. Znao sam da, ako se budem odlučio na studije u Srbiji, neću moći da realizujem svoje planove tokom studiranja, prvenstveno zbog velikih finansijskih izdataka, a potom i veoma komplikovanog obrazovnog sistema“, navodi Filip.
Prema njegovim rečima, Švedska mu je pružila besplatno, a kvalitetno visoko obrazovanje, mogućnost da zarađuje tokom studiranja, brzo i efikasno zdravstvo, ali mu je najviše značila pozitvna energija i podrška okruženja.
„Naravno, ona mi nije pružila blizinu roditelja i mojih prijatelja koji ..
Marko Vulić iz Starog Laništa kod Jagodine, koji sa suprugom Eminom Veljković živi i radi u Malmeu, već je kupio karte i 6. septembra stiže u Srbiju na 21 dan. Uželeo se, kaže, porodice, prijatelja, ali i svoje voljene Srbije, pa će doći da bi se video sa njima, obišao omiljena mesta i uživao u svom mini zoološkom vrtu u dvorištu, u kome planira da napravio volijere za fazane i za bele i šarene paunove.
– Jedva čekam da dođem, jer su otac Nebojša i brat Nikola kupili mnogo novih životinja, poput kaki kembel patki, crvenoramenih i žutoramenih patki i lastarki, ja sam nabavio emua, egzotične grlice i bele engleske prepelice, koji sada krase naš zoološki vrt. U Srbiji sam bio strastven lovac i ne postoji lovačko udruženje sa kojim nisam lovio, a u Švedskoj sam utehu našao u pecanju bakalara, skuše, haringe i ribe list, a imam i golubove, srpske visokoletače, koje čuvam kod prijatelja Jordana Krastanova iz Bugarske, a golubove uzgaja Makedonac Pece Georgijevski. Jedva čekam da obiđem svoje..
Foto: Privatna arhiva „Poznavanje jezika i izloženost drugoj kulturi u meni je podstaklo radoznalost i želju da putujem i učim strane jezike. Do 18. sam već govorila engleski, italijanski i španski, a u školi sam učila i nemački. Imala sam veliku želju da iskusim život u inostranstvu, pa su studije izgledale kao najbolja opcija“, priča Ksenija.
Tokom završne godine gimnazije aplicirala je za stipendiju na Univerzitetu ‘La Sapienza’ u Rimu, na smeru za Međunarodne odnose za saradnju i razvoj.
Foto: Privatna arhivaNakon toga su usledile i master studije o evropskim politikama u Holandiji, kratak period u Nemačkoj i povratak u Italiju na još jedan master sa fokusom na evropsko pravo na Evropskom koledžu u Parmi.
Od 2015. je u Briselu u Belgiji, gde radi na evropskim politikama i pravu vezanim za poljoprivredu, bezbednost hrane i zaštite životne sredine.
Prema njenim rečima, kad je odlazila iz Srbije, imala je nameru da se vrati.
„Odlazak na studije bio je motivisan i željom da doprinesem ..
Irena Deletić Ćia
Foto: Privatna arhiva Ne krije da joj Srbija često nedostaje, pa danas, kao slobodna spisateljica kroz svoj rad nastoji da Srbiju i srpsku kulturu i tadiciju približi svetu.
Irena, u razgovoru za Danas Online, kaže da je teško sada uporediti njen život u Srbiji sa životom u Australiji, jer njena priča počinje u Jugoslaviji, zemlji koje više nema, u potpuno drugačije vreme, ali se priseća odlaska.
„Moj otac je bio profesor fizike i dobio je posao u Australiji kao inženjer, tako da se porodica preselila u Melburn 1988. godine. On je bio večiti avanturista i uvek je tražio svoj sledeći izazov. Iimala sam samo šest godina kada smo se presilili za Australiju. Trebalo je da ostanemo par godina, ali život ima svoje planove. Otac je bio iz Crne Gore, majka iz Vojvodine, a ja sam rođena u Kruševcu. Moj doživljaj života u Jugoslaviji kao malo dete je, naravno, naivno i nerealno tako da ne mogu uporediti. Osim uobičajenih poteškoća na koje malo dete može naići kada se prilagođav..
Pre tačno 18 godina herojskim podvigom je položio svoj život. "Nećete vi da ginete, ja ću!", rekao je i poginuo iznad rodnog Valjeva, 4. maja 1999. Pukovnik Milenko Pavlović je iza sebe ostavio suprugu i dvojicu sinova. Žitelji Valjeva, Osečine i Gornjeg Crniljeva svake godine obeležavaju sećanje na svog...
„Srbija je sjajna, a Beograd volim puno. Supruga i ja sada živimo u Roterdamu, jer nas najviše podseća na Beograd", kaže dr Miodrag Đurica.
Tako, na Tašu, počinje razgovor sa Miodragom Đuricom, elektroinženjerom i istraživačem iz oblasti telekominukacija.
Slušamo poznatu priču iz 90-tih: po završetku studija 92, ostaje neko vreme na...