David Skokna je Beogradanin, ima trideset godina i uslovno bi se moglo reci da je verovatno najbolji domaci web dizajner. Uslovno, jer svoj posao obavlja u Americi, u Njujorku, u firmi HUGE (www.hugeinc.com) koju je osnovao sa prijateljima. Od njihovih klijenata nama su najpoznatiji IKEA i Paf Dedi, a...
Kad za 20 godina opet nekome padne na pamet da pravi parade ili obeća novih 100.000 radnih mjesta, neće imati kome. Jer, svi će već biti na nekom boljem mjestu!
BiH nestaje! Odlazak iz ove napaćene zemlje uzima svoj danak, a prema procienama statističara, za nešto više od 300 godina, posljednji stanovnik BiH će imati čast da zvanično ugasi svjetlo za sobom.
Ništa čudno, ako znamo da kod nas već 20 godina svako kome se digne kroji sudbinu naroda po svojoj mjeri i za svoju korist. Već 20 godina nas oblikuju kroz obrazovni sistem. Već 20 godina nas truju preko svojih medija. Već 20 godina nas drže u stalnom strahu. Već 20 godina, za naše dobro, državu nam stvaraju oni kojima je do iste stalo k'o do ovog snijega što se topi.
I dok oni stvaraju državu u kojoj ćemo mi moći jednog dana da živimo JEDNI PORED DRUGIH, zarad njihove koristi, nama prolaze godine. Najbolje godine. One godine koje su isti ovi političari otimali od naših roditelja, a sad ih uzimaju i nama.
Isisavaju nam živo..
DIJASPORA ZA MANASTIR: IZGRADNJU POMAŽU LJUDI DOBRE VOLJE IZ ČIKAGA I OKOLINE
Dijaspora sakuplja sredstva za manastir, hram Preobrazenja, koji od pre godinu dana krasi zaseok i selo Trnavce krasi. Hram Preobraženja gradi otac Kiprijan sa narodom i vernicima. Hram se nalazi u opštini Rudo u selu Trnavci.
Sa mesta gde su...
Na Havajima, najudaljenijoj državi SAD, sastavljenoj od dvadesetak ostrva, danas ima oko milion i po stanovnika. Najbrojniji su Japanci, Filipinci, Kinezi i Korejci, a malo je poznat podatak da u ovom severnom delu Tihog okeana živi i četrdesetak srpskih porodica. Najviše ih je u prestonici Honolulu, na ostrvu Oahu.
Srbi...
čOVEK ZVANI SKAG
Sa svojih 96 godina Mladen Sekulović, poznatiji kao Karl Malden je danas veteran i legenda Holivuda. I jedini Srbin koji je dobio Oskara za glumu
Ministarstvo za dijasporu Srbije počelo je pripreme za veliku manifestaciju, koja ima radni naslov „ 100 najzuspešnijih Srba u svetu“. Počasno mesto na...
Foto: Privatna arhiva Una Mrvoš Bošković rođena je u Negotinu, a u Beogradu je završila grafički dizajn.
Početkom 2014. godine preselila se u Beč, gde je završila ugostiteljsku školu i danas već nekoliko godina radi u restoranu jednog hotela.
Una nam priča kako ranije nije previše razmišljala o odlasku iz Srbije, ali se to promenilo.
„U životu sam možda dva puta pomislila na to da odem iz Srbije, ali nije to bilo tako ozbiljno. Za vreme i posle studija uvek sam imala neki posao. Nisam se nikad plašila da li ću naći posao, iako je celokupna situacija bila loša. Međutim sve je to bilo ili van struke, ili na određeno, ili neprijavljeno, ali obavezno za minimalac ili ispod minimalca. Mislila sam ok je, meni je bilo dovoljno, nisam se žalila puno. U Beč sam otišla iz ljubavi, suprug je ovde dobio posao, pa smo došli zajedno i skućili se. Iako se sama verovatno ne bih odlučila za to, kada pokušam da sebe zamislim u Srbiji i šta bih radila danas, nemam baš jasnu sliku“, ističe Una.
Foto: Pr..
Tamara Antonijević, medicinska sestra iz Trsta i članica KUD Pontes-Mostovi u tom gradu, bila je zaražena korona virusom od koga se uspešno oporavila, a u vreme dok je bila u izolaciji učestvovala je u snimanju spota za pesmu „Ovo je Srbija“, koji su napravili naši folkloraši širom sveta, o čemu su „Vesti“ već pisale.
Devojka koja je rođena u Trstu školovala se za medicinsku sestru i imala sreću da se prošle godine, samo dva meseca po završetku studiranja, zaposli u gradskoj bolnici Kantinara, na odeljenju za plućne bolesti (pneumologija). Kako ističe, voli svoj poziv, obavlja ga s ljubavlju i savesno, ali desilo se da se u ovo „zlo doba“ i ona zarazi COVID-19.
– Na početku pandemije na mom odeljenju morali smo da odvojimo bolesnike od onih pacijenata koji su bili zaraženi virusom. Praktično je napravljeno novo odeljenje sa tim pacijentima i sa njima smo imali poseban tretman. Morali smo da preko uniforme oblačimo posebne zaštitne skafandere i svaki put kad smo menjali prostoriju i ul..
Hodočasnici iz parohija Svetog velikomučenika Georgija i Svetog velikomučenika Dimitrija iz Danske, koji su bili u poseti Hristovom grobu, u Jerusalimu, okupili su se u parohiji u Kopenhagenu kako bi se prisetili ovog velikog događaja koji je i najveći san svakog verujućeg hrišćanina. Poklonici iz pomenutih parohija su zajedno sa njihovim tadašnjim sveštenikom ocem Aleksandrom Samardžićem i arhimandritom Nektarijem iz Švedske posetili sveta mesta u dve grupe.
U tu čast u crkvenoj sali u Kopenhagenu je priređena večera i prikazivanje jednočasovnog filma koji je realizovao Aleksandar Bulajić, iz materijala koji je snimio na putovanju. Posle tog lepog i nezaboravnog sećanja, pročitano je i nekoliko pesama koje su svojim perom ispisali hodočasnici Mira Nenadović i Petar Šekara.
Stihove “Putem hodočašća” i “Parohijani iz Danske ocu Aleksandru” pročitala je hodočasnik Mira Nenadović, višedecenijski nastavnik srpskih dopunskih škola u Danskoj.
ČITALA STIHOVE: Nastavnica Mira Nenadović
– Put..
Foto: Privatna arhiva Francuski jezik Vojin Jagličić je učio u osnovnoj i srednjoj školi, a kasnije, tokom studija, prvi put je posetio Pariz, nakon čega se u njemu rodila želja da obnovi znanje ovog jezika. Spontano, učeći jezik, počeo je da razmišlja o odlasku u Francusku na studiranje.
„Raspitivao sam se i kada sam video uslove studiranja i da su školarine i više nego pristupačne iako je život u Parizu inače skup, to je presudilo. Nakon završene Muzičke akademije u Beogradu upisao sam master na Sorboni 2014. godine“, počinje Vojin svoju priču za Danas.
U Pariz je otišao nakon završenih osnovnih studija na Muzičkoj akademiji a, kako kaže, tada nije razmišljao o tome da li će posle završenog mastera ostajati u Parizu ili će se vratiti. U ovom trenutku, ipak, planira da još nekoliko godina ostane u Francuskoj.
Foto: Privatna arhiva„Završio sam dva mastera na Sorboni – jedan je opšta muzikologija, a drugi muzička medijacija, što je neka vrsta kulturne politike. Francuska ima nekoliko un..
Foto:Privatna arhiva Kad me pitaju zašto sam izabrala baš Rim kao grad u koji ću da se preselim, odgovoram da je on izabrao mene.
Moj plan je bio Čikago, pošto mi je tamo živela sestra, ali se onda desilo nešto nepredviđeno: bombardovanje.
Mislila sam da ću ga nekako pregurati, kao što sam i raspad Jugoslavije i godine embarga, ali neki unutrašnji nemir mi je jednog jutra naredio da jednostavno pobegnem bilo gde.
U tom trenutku sam imala dosta prijatelja među Italijanima koji su radili u Srbiji (i bili vraćeni u Italiju pre bombardovanja), i nije mnogo dana prošlo kada sam, uz njihovu pomoć, bila u autobusu za Budimpeštu, sa avionskom kartom za Rim.
Sudbina je htela da taj dan bude 1. april.
Krenula sam samo sa ručnim prtljagom, sa planom da ostanem samo par nedelja, dok se bombardovanje ne završi. Kada se ni nakon te dve nedelje nije nazirao kraj, upisala sam se na kurs jezika.
Istovremeno sam pokrenula i proceduru za nostrifikaciju diplome pejzažnog arhitekte, ali se taj pokušaj zavr..