I ove godine, uprkos velikoj vrućini, a živa se popela do 38. podeljka u termometru, članovi udruženja Vidovdan nisu mogli, a nisu ni smeli, da preskoče slavu udruženja.
Iako je vrućina bila nesnosna, oni najhrabriji, koje žega nije uplašila, gostili su se, šalili, družili i nazdravljali uz pivo, koje je specijalno za ovu priliku stiglo iz rodnog kraja većine članova. U prostorijama udruženja u Meledu, nedaleko od Vićence, okupili su se članovi, simpatizeri, prijatelji i predstavnici tri druga naša udruženja. Kako tradicija i vera nalažu, lomljen je slavski kolač, a to su učinili najstariji član udruženja Velimir Milošević zvani Deda, Vladiša Buzejić, predsednik Vidovdana, Srđan Antonijević i Aca Milosavljević.
– I ove godine (šesti put) smo uspeli da se okupimo oko slavskog kolača, upaljene sveće i slavskog žita. Slavimo duplo: slavu i imendan, ali ne krijem, ovog puta sam se bojao kako ćemo izdržati jer trebalo je pripremiti hranu za više od pedeset ljudi.Kuvati i spremati na temper..
Уочи празника-Дана примирја у Првом Светском рату, сећамо се ПРИЗРЕНАЦА ДОБРОВОЉАЦА из прекоморских земаља у ослободилачким ратовима 1912─1918. СЛАВА ИМ!
"О српским добровољцима, тим светим српским ратницима, писало се у разним приликама и за различите потребе, али се мора рећи, без обзира на бројност, обим и садржину таквих прилога и...
Groblja su mesta kulture i deo istorije grada Beča koja ne nude samo pogled na hiljade nadgrobnih spomenika, već i na zelene površine, drveće, crkve, istorijske građevine i kulturne spomenike. Najveće groblje u Beču je Centralno groblje koje se prostire na površini od preko 2km2 i obuhvata 330.000 grobnica....
Knjiga Krimski rat i odiseja Grčke legije, kojom se Sergej Pinčuk predstavio na ovogodišnjem Beogradskom sajmu, priča je o nastanku balkanskih jedinica, sastavljenih od Grka, Bugara i Srba, koji su učestovali u sastavu ruske armije u Krimskom ratu.
„Moguće je napraviti istorijsko poređenje Krima kao velikog duhovnog centra Rusije sa...
KAKO SAM POMAGAO OTADŽBINU
Gospodin Vaso Despotović, poreklom iz Bijeljine, koji je u Australiji stvorio svoju poslovnu imperiju Beo-eksport, primio je orden Vuka Stefanmovića Karadžića i govori o sposobnosti našeg čoveka da uspe u tudjini
Ima u Australiji jedan mali grad u kome svaki naš čovek može slobodno na ulici i...
SUSRETI FIRMA "PORŠE" PRIREDILA NAŠEM STRUčNJAKU NESVAKIDAŠNJI ISPRAćAJ U PENZIJU
POčASNI KRUG ZA DUŠANOVU FAMILIJU
• Osmoro braće i sestara prof. dr Dušana Grudena bili gosti "Poršea" na svečanosti u njegovu čast • Posle posete fabrici i ručka, omogućeno im je da se provozaju u moćnim modelima "911 karera 42" i...
U organizaciji Saveza Srba u Italiji i Centra za bolje vaspitanje Zaviri iz Beograda u u devet gradova severnog dela Italije održano je devet radionica pod nazivom Na srpskom čitaj za 5 u okviru manifestacije Dani srpske kulture u Italiji koju organizuje Savez. Radionice su održane u Vićenci, Basano del Grapi, Udinama, Skiju, Tori, Valdanju, Alontu, Roveretu i Arzinjanu.
Radionice su vodili mr Snežana Milošević Ješić i Zoran Ješić iz Beograda. Na promocijama se čitalo, prepričavalo, glumilo i pevalo na srpskom. Vasilije Ješić, sin bračnog para Ješić, kao izvođač pesme koja predstavlja muzičku podršku učenju jezika, aktivno je učestvovao u lutkarskoj radionici promovišući lako učenje čitanja ćirilice i pesmu „Čitaj za 5“.
– Naši gosti su ovoga puta pripremili predavanje o neophodnosti znanja maternjeg jezika za pravilan razvoj ličnosti. Lutkarska radionica posle upečatljivog predavanja, podstakla je direktno učešće dece u igri koja olakšava razumevanje pročitanog sadržaja. U radionicam..
Kulturno udruženje srpske omladine iz Trsta (Associazione Culturale Giovanile Serba – ACGS) čini dvadesetak obrazovanih Srba koji su se rodili u ovom italijanskom gradu, u njega doselili tokom detinjstva ili studija, a koji se sada obrazuju ili rade u različitim branšama.
Različiti po mnogo čemu, svi su okupljeni oko iste ideje i s istim ciljem – da promovišu kulturu i obrazovanje među omladinom iz srpske zajednice, ali i da sugrađanima predstave istorijsko prisustvo Srba u Trstu kao i bogatu srpsku kulturu uopšte.
– Primera radi, redovno organizujemo kulturne šetnje sa turističkim vodičem tokom kojih posećujemo znamenite građevine i zaostavštinu Srba u Trstu, koji su kontinuirano prisutni na teritoriji grada od 1752. godine – navodi Tijana Delić (33), sekretar udruženja koje postoji od 2017. godine.
Srbija na prvom mestu: Tijana Delić
Ponosni na izložbu
Cilj im je i da, kroz razne aktivnosti, povežu i okupe kulturno osvešćeno srpsko stanovništvo, kao i pripadnike drugih nacija jer s..
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2018. godini zabeležen negativan prirodni priraštaj jer je rođeno 63.975 dece, a umrlo 101.655 ljudi. Od 2009. do 2018. godine broj stanovnika u Srbiji je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 360.000, a predsednik Vučić je, uz upozorenje da bela kuga odnese grad veličine Kikinde, poručio da će država dati novac iz Nacionalnog investicionog programa za podršku politici povećanja nataliteta.
Plan je da se u borbu za potomstvo uloži 200 miliona evra, najavila je Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije. Za prvo dete dobijaće se od 300.000 do 350.000 dinara (oko 3.000 evra), umesto sadašnjih 100.000 (850 evra) jednokratne pomoći.
Da li je to dovoljno da se parovi odluče na rađanje potomstva, ili samo dobar prvi korak u borbi protiv bele kuge? Treba li učiniti još nešto da se bar zaustavi negativan prirodni priraštaj?
Živko Jovanić – Frankfurt, Nemačka
Srbija mora prvo da ima dobro promišljen plan kako da pomo..
Ono što se prvo ugleda kada se izađe sa železničke stanice u Vićenci jeste prostran i lep gradski park kojim se Vićentinci ponose.
Mnogi naši ljudi pamte taj park jer su se tu odmarali, nalazili, sastajali kad bi dolazili na železničku stanicu da kupe jedini list na srpskom jeziku „Vesti“, pošto je stavljeni embargo na naše živote zabranio svaku dodirnu tačku sa domovinom. To veoma dobro pamti i potpisnica ovih redova, kada smo svi s nestrpljenjem čitali šta se događa u tim ratnim godinama u otadžbini. Bila su to mračna i teška vremena, kojoj se nerado sećamo.
Park Kampo Marcio (Campo Marzio) bio bi i dalje ponos Vićence da se nisu vremena promenila i da sa prilivom stranaca sa svih meridijana nisu počeli da se menjaju pogledi na život i društvo. Tu su počeli da se sastaju preprodavci droge i narkomani. Neprestani nemili događaji – tuče, nasilje i međusobni krvavi obračuni dilera – udaljilo je žitelje ovog malog grada od uživanja u bajkolikom zelenilu. Jednostavno, park je postao stec..