Na prigodnoj svečanosti u manastiru Nova Gračanica, u nedelju posle Uskršnje liturgije, LJubomiru Peneziću, starini iz Aurore kod čikaga, uručen je Orden svetog Save drugog reda, kao najvećem zadužbinaru Hrama svetog Save u Beogradu.
Vladika Longin je pozdravio gospodina Penezića i čestitao mu na dobijenom velikom priznanju, na šta se...
Čovek vredi onoliko koliko ima prijatelja, kaže poslovica, a u KUD-u Sloga iz Vićence i Basano del Grapa u Italiji kažu da ih imaju mnogo, ali nikada previše. Žele da ih bude još više i to onih pravih, iskrenih kao što prijatelji iz KUD-a „Nikola Tesla“ iz Lucerna, koje su nedavno posetili. Prethodnih dana moglo se čuti: „Sloga u Lucernu“, „Sloga u Kraljevu“, „Sloga u Beču.“
– Nije lako odbiti poziv za gostovanje, niti izabrati ko je bolji, ko je važniji, to se ne može, moraju se ispoštovati svi jer su zaslužili i moramo da uzvratimo gostovanje. U jednom danu, osim redovnih aktivnosti kao što su Srpska liga malog fudbala u Italiji i nedeljna liturgija u hramu Sv. Luke, naši članovi su gostovanjem u tri različite države pokazali samo deo onoga čime se ovo udruženje bavi i koliko vredno radi, okupljajući preko 200 članova poreklom iz Srbije i Republike Srpske, sve u cilju očuvanja srpske vere, kulture i običaja – kaže za „Vesti“ Darko Gojković, potpredsednik KUD-a Sloga.
Dečji i priprem..
Najveća organizacija srpske dijaspore podržava video kao deo svog projekta Obnova srpske baštine, kojim promoviše tradicionalne, srpske, porodične vrednosti kroz umetnost i time se suprotstavlja razgradnji srpske kulture u medijima.
Video istražuje "večnu prirodu" vetra i snimljen je na Kalemegdanu u Beogradu. Scenario je napisao Dragoslav Bokan, reditelj je Dimitrije...
Foto: Privatna arhiva Nakon povrede kolena morala sam da se suočim sa činjenicom da se više nikada neću baviti sportom kao što sam do tada, i da će san o Vojnoj Akademiji ostati samo to – san.
Odluka da svoje obrazovanje nastavim u inostranstvu došla je iznenada i neočekivano. Nakon srušenih snova, morala sam da nađem neku alternativu. Šta sada studirati?
U Biologiju sam se zaljubila još kao dete, i odlučila da se usmerim ka tome. I nakon predloga prijatelja moje mame da svoje školovanje nastavim u Beču, odluka je pala.
Bez ikakvih nedoumica sam svoje kofere spakovala, nakon završenog prvog semestra u Beogradu, i krenula put nepoznatog.
Nisam previše razmišljala o tome da li treba otići ili ostati, jasno mi je bilo još tada da mogućnosti koje pruža Austrija, Srbija nažalost ne nudi. Jedini uslov da svoje studije počnem na Univerzitetu u Beču bio je nemački jezik.
Tada za mene to nije bio samo uslov, već i veliki izazov, jer se do tog trenutka sa nemačkim jezikom nisam srela.
Foto: Priv..
Zemljotres koji je 29. decembra 2020. godine pogodio Glinu, nije ostavio ravnodušnim naše zemljake u Vićenci i okolini. Humanitarna akcija za Glinu okupila je više klubova, a najviše su se angažovala udruženja Duga iz Montekia Mađora i Vidovdan iz Vićence. Ova dva udruženja su u januaru odmah posle Nove godine počela da prikupljaju pomoć za meštane sela Mali Gradac u opštini Glina.
Kamion pun humanitarne pomoći, od garderobe do pokućstva, prehrambenih namirnica i hemijskih sredstava za licču i higijenu domaćinstva stigao je na odredište prošlog vikenda. Sve prikupljeno otpremljeno je tek polovinom aprila, jer je pokrajina Veneto bila u crvenoj kovid zoni i iz nje nije moglo da se izađe.
Milan Martinović, koji je rodom iz okoline Gline, dobio je od svog poslodavca Bruna Santolinija kamion da odveze pomoć zemljacima u nevolji.
– Nismo imali nikakvih prepreka, ni zastoja na putu do Gline. Na granici nismo čekali u koloni sa ostalim kamionima, odmah su nas propustili, ali, da budem iskr..
S tri godine naučila je da čita ćirilicu i latinicu, krasi je izvanredno pamćenje – zna maltene napamet nešto što je čitala pre dve decenije ili kako je bila odevena kada je imala pet godina. često se priseća sna iz detinjstva u kojem, pred prepunim Olimpijskim stadionom, obara svetski...
Foto: Privatna arhiva Goran je već nekoliko puta radio u inostranstvu, ali sada ne razmišlja o povratku u Srbiju.
„Oduvek me je privlačilo inostranstvo, nekoliko puta sam već radio „preko“, ali sam se vraćao jer to nije bilo ono što sam očekivao“, priča nam Goran.
Foto: Goran PrijićKako nam kaže, otišao je iz Srbije prvenstveno zbog sporog finansijskog napretka.
„Srbiju odlučujem da napustim onog trenutka kada shvatam da stagniram i da ne mogu ništa konkretno da napravim. Ne žalim se na rad u Srbiji jer sam zarađivao više od prosečne plate, poslodavci su mi bili korektni, napredovao sam, ali sporo finansijski i u tome je ključ mog odlaska“, objašnjava Goran.
Goranove ambicije su, kako navodi, veće od onoga što u Srbiji trenutno može da postigne.
„Nije mi bila manja plata, bila je veća iz godine u godinu, ali i cene su svake godine veće, tako da je sve bilo kao i na početku. Trudiš se i radiš cele godine i na kraju nula. Moje abicije bile su veće od te nule i to je definitivno bilo pr..
Vest da je Arno Gujon imenovan za v. d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, odjeknula je među našim ljudima u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj pre svega. Neki su imali priliku da ga sretnu, porazgovaraju sa njim, drugi godinama prate njegov humanitarni rad i listom ističu da je izabran pravi čovek.
Milorad Samardžija, predsednik bečkog udruženja A:Kultura, se još seća jednog gostovanja Gujona u Beču i ističe da je on osoba za divljenje.
– Kao osnivač nevladine organizacije Solidarnost za Kosovo Arno Gujon, vođen plemenitim osećanjima i srcem u veoma izazovnim vremenima punim rizika, zamki i svakojakih teškoća posvetio se pomoći pre svega srpskom narodu na Kosovu, ali i Srbima uopšte, posebno akcijama da što više ljudi ostane u Srbiji, kao i širenju istine. To je za posebno poštovanje ali i divljenje.
On dodaje da ga je obradovala vest da je ličnost takvog „kalibra“ i autoriteta, osećanja i volje, sposobnosti i profesionalnosti, predložena i stala..
Koliko nas je zadužila, boreći se za Srbiju, stihom, na tribinama, u školi, u kojoj je predavala, dva dana neprestanog aplauza je malo, gotovo ništa. Italijanska pesnikinja Karla Galvan, kojoj je Srbija u srcu još od ranih osamdesetih, nije mogla da planirani godišnji odmor, u pratnji kćerke Eletre, provede u svojoj drugoj domovini.
– Jako mi je žao što zbog ovih restriktivnih mera nisam mogla da posetim moju voljenu Srbiju. Nisam se usudila da krenem na put, a da pritom strahujem za povratak, ne bih mogla da se opustim i predam uživanju. Sad živim od uspomena.
Zlo vreme
Poslednji put je bila u Beogradu 2010. godine, kada je sa Todora Škoro i Radom Rajić Ristić (dopisnicom “Vesti”, autorkom ovog teksta) promovisala dvojezičnu knjigu stihova “Pod nebom Srbije”/ “Sotto il cielo di Serbia”.
– Ovo vreme, rekla bih zlo vreme, promenilo nam je život kompletno, iz korena. To nismo više mi, oni od pre 21. februara 2020, kao da su ovo naši avatari, da se izrazim jezikom fantazije i mašte, ka..
U vreme najžešće pandemije naši zemljaci koji u Italiji obavljaju razne delatnosti većinom su obustavili i umanjili svoje aktivnosti. Tako je Marija Miletić morala da zatvori svoju plesnu školu u Vićenci, dok je Dejan Mitić kao vlasnik prehrambene prodavnice jedan od retkih koji je sve vreme radio.
Dejan se iz rodnog Donjeg Milanovca, otisnuo u svet pre više od dve decenije. U Italiju je došao sa suprugom Draganom (41). Otac troje dece, najbolje zna kako se treba boriti za budućnost svoje porodice. Od 2009. godine to u gradiću Montekio Mađore, nadomak Vićence, čini kao vlasnik prodavnice koja ima na neki način patriotski naziv Naša prodavnica. Otvorena je za Svetog Nikolu, na radost naših zemljaka koji vole da kupuju proizvode iz zavičaja, jer kako kažu neki od njih, tako su u kontaktu sa otadžbinom.
Iako je najgore vreme korona virusa prošlo Dejan se sa strahopoštovanjem priseća mera sa početka vanrednog stanja.
– Pribojavali smo se kako će se odvijati situacija, ali imali smo pravo..