Mnogi zemljaci koji rade u dijaspori odmor u Srbiji koriste da poprave zube, izrade naočari, obave snimanja na skeneru, magnetnoj rezonanci, odu u banju ili urade neku manju hiruršku intervenciju. Sve češće i stranci dolaze istim povodom jer su sve te usluge znatno jeftinije nego na Zapadu, pre svega estetska hirurgija.
Sagovornici „Vesti“ odgovarajući na pitanje u Tribini čitalaca govore i o tome da li su oni koristili neke od tih usluga u otadžbini i kako su zadovoljni. Znaju li nekoga iz bliskog okruženja da je tim povodom dolazio u Srbiju i jesu li možda preporučili nekom da to obavi u srpskim zdravstvenim ustanovama.
Tatjana Dugandžija Momić – Viten, Nemačka
– Zdravstveni turizam je i te kako nova šansa za Srbiju. Gledajući s finansijske strane može da bude veoma unosno, ali je to i mogućnost dokazivanja sposobnosti naših lekara specijalista. Iako smo u dijaspori u potpunosti obezbeđeni, u Srbiji su troškovi određenih tretmana i zahvata daleko jeftiniji. Uz to, mnogi više veruju ..
Nekoliko desetina mališana, u pratnji roditelja, okupilo se u subotu u prostorijama Crkve Svete Trojice u Roterdamu kako bi se družilo uz razne društvene igre. Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija se obratio deci, poželeo im dobrošlicu, potom je usledila molitva “Očenaš”. Prota je zatim svima govorio i o običajima vezanim za praznik Detinjci, koji je obeležen dan kasnije i ove godine bio istovremeno na dan Svetog Nikole.
Usledilo je odmeravanje snaga u stonom tenisu, pa u pomalo zaboravljenoj igri mice, a za decu je organizovan i šahovski turnir. Viđene su uzbudljive partije, zavidno znanje i talenat mladih šahista, a medalje su pripale Kristijanu Vitkoviću za prvo mesto, drugi je bio Mihajlo Vujić, a treći Sergej Kos.
Posna trpeza na kojoj su bile palačinke, krofne i pite, delo vrednih ruku naših parohijanki, bila je nagrada za sve prisutne čije su pohvale na račun organizacije podstrek da se ovakva tradicija nastavi.
Чланак Igrama najavili Detinjce се појављује прво на Vesti onlin..
Po njihovim rečima, ovo je tek početak saradnje sa Srbima na Kosovu I Metohiji.
"Pokrenuli smo akciju u Švajcarskoj i u saradnji sa brojnim udruženjima i Srpskom pravoslavnom crkvom skupili deo sredstava, a u aprilu, maju i u septembru dolaze još tri delegacije iz Švajcarske. Uspeo sam da animiram dijasporu...
Prošlog petka je u Srbiji održan drugi sastanak predstavnika vlasti i opozicije, na kome je kao i na prvom, razgovarano o izbornim uslovima. Prema najava biće održana još dva okrugla stola, a teme su: finansiranje kampanja, pristup medijima i njihova kontrola, funkcionerska kampanja, birački spisak i izborna administracija, kao i obezbeđivanje biračkog prava svim građanima.
U nekim pitanjima postignuta je bar delimična saglasnost, ali je i dalje neizvesno da li će biti postignut konkretan dogovor o izlasku svih stranaka na redovne izbore koji bi trebalo da budu na proleće iduće godine. Sagovornici „Vesti“ govore o tome da li je moguć dogovor vlasti i opozicije, hoće li sve važnije opozicione stranke učestvovati na izborima, da li će izbori biti legitimni ako na njima ne učestvuju sve stranke.
Miroslav Antonović, Beč, Austrija
– Od dogovora nema ništa. Dogovor ne žele kako SNS, tako ni opozicija. SNS-u odgovara aktuelno stanje, a opozicija ne zna kako da motiviše svoje biračko telo da ..
Foto: Privatna arhivaPred kraj 2017. sam dobila otkaz što me je nateralo da konačno sednem i razmislim u kom pravcu želim da idem.
U tom trenutku sam već neko vreme razmišljala o internacionaloj karijeri i otkaz je bio signal da je sada taj trenutak – ukoliko već tražim posao, zašto ga ne bih tražila paralelno u Beogradu i Berlinu? Berlin je bio očigledan izbor – centar IT scene kojoj pripadam, raznolikost kultura i misli kao i kombinacija staljinističke arhitekture i istočno-nemačkog modernizma.
Takođe, bila sam u odnosu na daljinu i odlazak u Berlin sam videla kao korak ka zajedničkom životu na neutralnoj teritoriji. Ja sam napravila prvi korak i čekala sam reakciju – ovako svoj životni i poslovni put opisuje Mirna Pindović, koja je pre par godina Beograd zamenila Berlinom i koja se u glavnom gradu Nemačke u potpunosti ostvarila.
Danas ona radi u kompaniji čiji je proizvod platforma za studente i savršeno se pronašla u poslu.
– Vodim dva tima zadužena za razvoj na nova tržišta i ra..
Kulturno udruženje Srba Duga iz Montekio Mađorea, gradića nadomak Vićence organizovalo je druženje uz muziku uživo, kako bi se sakupila sredstva za rad sportske sekcije ovog udruženj. Naši zemljaci su se rado odazvali pozivu jer su pod strogim merama zbog pandemije dugo bili udaljeni jedni od drugih. Ovo je bila jedinstvena i lepa prilika da se ponovo okupe.
Dušica Lalić, predsednica Duge ne krije oduševljenje posle veoma uspešne zabave.
– Druženje je bilo pravo osveženje za mnoge naše zemljake željne okupljanja, veselja i kola, jer kolo je naš kulturni identitet, nešto što nas drži na okupu. Zadovoljna sam ishodom, posećenošću zabave i posebno zahvaljujem svim našim vrednim sportistima na požrtvovanju i istrajnosti, kako na treninzima, tako i na nadmetanjima – ne skida osmeh s lica Dušica.
Igor Rašić ističe pozitivnu atmosferu
Nenad Stokuća, potpredsednik Duge kaže da ovom zabavom završavaju prvi deo sezone i kreću na zasluženi odmor.
– Zadovoljan sam sveukupnim radom sportske sekc..
Kostić je, tokom sastanka sa predstavnicima OSSI, ukazao na činjenicu da ne postoji državna strategija za povratak studenata u matičnu zemlju, ali da je Odboru jedan od ciljeva da se kroz zakonski okvir olakša proces reintegracije svima koja žele da se vrate u maticu, kroz poreske olakšice, ali i...
Kada mi je nedavno šef kulturne asocijacije Jevreja u Minhenu, gospodin Frank, objašnjavao istoriju njegovog naroda u ovoj zemlji, počeo je rečima da “Jevreji u Nemačkoj nisu pali s neba i da ovde žive već jako dugo.” Na sličan način Srbi pokušavaju da svojim nemačkim domaćinima ukažu na činjenice...
Foto: Pixabay/Lucie Mirza; Privatna arhivaPutovanja su velika ljubav Milene Marković, a njen savršeni plan je bio da živi u Srbiji, da putuje i da joj se vraća. Nikad nije zamišljala budućnost u inostranstvu, međutim, sticajem okolnosti, napustila je zemlju pre šest godina, onog trenutka kad je „stala na ludi kamen“.
Kaže da nije nije razmišljala o povratku. Bilo joj je teško da ode, ali ističe da nije otišla da bi se vratila.
„Razmišljala sam pre o tome gde drugo otići, gde nastaviti. Integracija je dug i ponekad bolan proces. Zastrašujuć. Iako govorite jezik, poznajete mentalitet i kulturu zemlje u kojoj ćete graditi svoj život, ne znači da prepreka nema i da će biti lako. To je kao da učite sve ispočetka. I danas učim. Samo što danas prihvatam promene sa zahvalnošću, ne bojim se da će mi oduzeti neki deo mene, već mislim da me obogaćuju“, navodi Milena.
Tokom prvih talasa pandemije nije mogla da dođe u Srbiju. Seća se osećaja kad se tek posle godinu i po dana konačno našla na aero..
Prošle godine su građani Srbije za mito u proseku izdvajali 74 evra, pokazuju rezultati istraživanja u sklopu projekta „Prevencija i borba protiv korupcije“ koje je finansirala Evropska unija. Građani lekare i policajce smatraju najkorumpiranijima, a prate ih službenici državne administracije i carinici.
Pokazalo se i da su mišljenja da je korupcija ušla u sve pore života, kao i da je iskustvo sa korupcijom poraslo u odnosu na 2015. godinu. Sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana srpskog zdravstva, slaže se čak 70 odsto njih, a skoro dve trećine građana, odnosno 63 odsto, veruje da piće, kafa ili bombonjera za lekara i medicinsku sestru nisu mito. Broj onih koji su imali indirektno iskustvo sa korupcijom porastao je sa 20 odsto, koliko se izjasnilo potvrdno 2015, na 25 procenata prošle godine.
Direktno iskustvo je ranije imalo osam odsto, a prošle godine za tri odsto više. Ipak, njih 28 odsto ne bi prijavilo korupciju, jer smatraju da se ništa ne bi promenilo, 21 odsto smatra tešk..