Prisutne je, na samom početku, pozdravila i program vodila Diana Kondić-Đurić, koja je naglasila značaj očuvanja i negovanja maternjeg jezika među Srbima u rasejanju, a deci su se zatim obratile bibliotekarke Tijana Galić i Snežana Ivanov. Iako Eparhija budimska poseduje najbogatiji knjižni fond, ovom prilikom predstavljene su dve, možda...
Foto: Privatna arhivaMaja Milatović-Ovadia, rediteljka koja predaje na Kraljevskoj centralnoj školi za govor i dramu (eng. Royal Central School of Speech and Drama), odlučila je da napusti Srbiju na proleće 2003. godine i nastavi svoj život u Londonu.
Uprkos tome što glavni i najveći grad Engleske i Ujedinjenog Kraljevstva, kako Maja kaže, nije idealan, polifonija kultura i misli, kao i koegzistiranje različitosti i raznolikosti čine život u njemu zanimljivim.
Odluku da napusti Srbiju donela je zbog tadašnjeg dečka, a sadašnjeg muža. Iako već 18 godina živi u Londonu, ne misli da će zauvek ostati u tom gradu, te naglašava da su se sa nacionalističkom retorikom Brexita pojavile misli o odlasku negde drugde.
– Nisam došla u London za stalno, a ni sada ne mislim da ću zauvek ostati u ovom gradu ili u ovoj zemlji. Koliko dugo ću još živeti ovde i gde ću živeti posle, stvarno ne znam. Danas razmišljam o tome gde će moja šestogodišnja ćerka odrastati i sa čime će morati da se nosi u proces..
Vernici parohije Svetog velikomučenika Georgija u Kopenhagenu proslavili svoju slavu – Đurđevdan. Uz prisustvo mnogih parohijana, liturgiju je služio episkop britansko-skandinavski Dositej. Sasluživali su mu protosinđel Metodije Lazić iz Švedske i ovdašnji paroh otac Milan Gardović, kome je ovo ujedno bila i prva parohijska slava u novopostavljenoj parohiji.
Ovogodišnji izabrani domaćini Milan i Mika Kovač, nažalost, iz opravdanih razloga nisu mogli da prisustvuju, pa ih je zamenio otac Milan.
Čestitajući vernicima praznik, vladika Dositej je, između ostalog, poručio:
Okretanje slavskog kolača
– Na nama je da se molimo da ratna stradanja što pre prođu i da Gospod da da se ponovo uspostavi ljubav bratska kakva je nekad bila i kakva bi trebalo da bude. Nama je najbitnije da se molimo Bogu i da pomognemo koliko možemo. Neka vas Bog i Velikomučenik Georgije blagoslovi i podare svako dobro.
I otac Milan Gardović je poželeo svima blagosloven praznik.
Pričešće malog Stefana Stojanova
– Me..
Aleksa Popovic, diplomirani inženjer elektrotehnike, danas 77-godišnji penzioner, tvrdi za sebe da je prvi gastarbajter u Erlangenu i najstariji parohijan Srpske pravoslavne parohije za severnu Bavarsku. Ulazeci u dnevnu sobu njegove kuce ucinice vam se da ste zalutali u neki salon s kraja 19. veka, u nekoj bogatoj kuci,...
Da srpske staze vode do najudaljenijih delova sveta, pokazala je i porodica Ot, koja se iz Hanovera prošle godine preselila u Singapur. Inženjer Štefan Ot odlučio je da se zbog posla cela familija preseli u daleku Aziju na tri-četiri godine. Brankica Ot, nekadašnji potpredsednik Crkvene opštine u Hanoveru, sa...
Foto: Privatna arhiva Vuk Kesić, samo je jedan od naših ljudi koji su u inostranstvu odlučili da potraže rešenja za svoje ciljeve i želje. Košarkom se bavio od malih nogu, a ljubav prema ovom sportu nastavila se i tokom pohađanja Devete gimnazije u Beogradu.
Kako kaže, bilo mu je jasno da će u Srbiji morati da se opredeli ili za profesionalnu karijeru u sportu ili za akademsko usavršavanje. U trećoj godini srednje škole, pod utiskom starijih saigrača i njihovih iskustava, počinju da se javljaju prve misli o Americi kao spoju obe želje.
„Čuo sam da su otišli u Ameriku, jer su tamo imali mogućnost da upišu fakultet i igraju košarku u isto vreme. Nisam mogao da se opredelim da li bih radije jedno ili drugo. Košarka mi je išla, svakako nisam očekivao da ću imati neku veliku, profesionalnu karijeru, a i u školi sam bio super. Nisam želeo da zapostavim ni jedno ni drugo. Ipak, kod nas već u srednjoj školi moraš da se opredeliš – ili ćeš da se baviš profesionalnim sportom ili ćeš da se posvet..
SRPSKI PATRIOTSKI DERIKOŽA
Dok su mu štampali knjigu "Kada će nam biti bolje", naslovljenu pitanjem kojim su ga stalno bombardovali građani Srbije, Božidar đelić nije verovao da će mu trebati bezmalo dve godine od tada da bi potpisao "odgovor svih odgovora" na to pitanje - Sporazum o asocijaciji i...
Foto: Privatna arhiva Biljana Bonić napustila je Beograd pre 22 godine u potrazi za nečim boljim. Na bolje je i naišla, promena za nju nije bila teška. Danas je zadovoljna, živi u Čikagu sa svoje dvoje dece.
„Iz Beograda otišla sam 1998. godine sa mužem za Čikago. Takvo je bilo vreme, veliki broj naših prijatelja selio se u potrazi za poslom. Mi smo bili u dobroj finansijskoj situaciji, radili smo, ali atmosfera je bila takva da smo odlučili da krenemo na put za nečim boljim. Iako nismo najbolje poznavali jezik u početku, nismo imali problem da se snađemo ovde. Muž je našao posao u struci, ja sam u početku radila u velikim robnim kućama. Majka sam dvoje dece, za vreme trudnoće nalazila sam poslove na određeno vreme, a 2006 godine sam se zaposlila u kompaniji gde i sad radim, zadovoljna sam“, priča nam Biljana.
Foto: Privatna arhivaČikago je Biljani pružio nove prilike i poznanstva. Njeno iskustvo ruši predrasude o nedruželjubivim strancima. Trudi se da svojoj deci prenosi delove naše ..
Posle više od godinu i po dana neaktivnosti, počele su probe folklora u udruženju Vidovdan iz Vićence u prostorijama u Meledu. Vladiša Buzejić, član Upravnog odbora je pozvao mlade, a oni su se odmah, bez oklevanja, sa puno oduševljenja i radosti odazvali. Neki od njih su samo to i čekali.
U iščekivanju da se potvrdi prostor u Vićenci, koji je Vidovdan koristio pre pandemije, probe su počele u glavnom sedištu udruženja, u Meledu, nedaleko od Vićence. Trenutno vežbaju samo omladinci, a kasnije slede probe dečje postave i veterana. Pred uskršnje praznike, zbog privatnih obaveza, na prvoj probi bilo je samo četvoro omladinaca, a sa svakom novom probom broj prisutnih bio je sve veći.
– Sve je izgledalo neverovatno, jer smo se odvikli od okupljanja, ali smo bili prezadovoljni kada smo se ponovo sreli. Neke devojke su sada punoletne, pa su na probu došle automobilom, same bez roditelja. Prethodni put kad sam ih video došle su u pratnji roditelja, Posebno mi je drago što su se odmah odazvale..
Bila nam je velika čast da učestvujemo na konferenciji novinara i medija dijaspore i Srba u regionu u press centru 27.decembra 2016.godine, u organizaciji ministarstva spoljnih poslova i kancelarije za dijasporu.
Kao grupa „Svi Srbi u Parizu“ dobili smo izuzetne pohvale od strane nadležnih ministarstava ali posebno i od samog...