Foto: Privatna arhivaU trenutku kad je svakodnevica postala nepodnošljiva, beg van zemlje bio je jedini izlaz za Darka Lilića. Želeo je da živi u nekom boljem i pravednijem društvu, a sa druge strane pritiskale su ga surova realnost i izneverena očekivanja. Tada je odlučio da napusti Srbiju.
WPrijavio sam se za rad na kruzeru, a zauzvrat dobio novčanu satisfakciju, mogućnost da putujem po celom svetu, po pola godine bez ikakvog kontakta sa našom tragikomičnom političkom scenom. Naravno, periodični odmori u Srbiji su mi tada bili najdraži i neophodni jer su moja porodica, rođaci i prijatelji, sušta suprotnost onoga što nam je naš sistem nudio, i što nam, nažalost, nudi i sad“, priča Darko.
Međutim, ne krije da su i dok je odlazio njegova razmišljanja uvek bila usmerena ka tome da se jednog dana vrati u Srbiju.
Na pitanje kako mu sa distance izgleda ovdašnja stvarnost odgovara slikovito: „Oduvek su me nervirali frajeri koji stoje sa strane, dobacuju i prave se pametni, umesto da delima..
Državljane Srbije koji žive i rade u Italiji, po povratku sa zimskog godišnjeg odmora iz otadžbine, dočekala je nova uredba vlade iz Rima usvojena 5. januara 2022, kojom je propisana obavezna vakcinacija protiv korona virusa svih osoba starijih od 50 godina. Nevakcinisanima je ostavljen rok do 15. februara da prime cepivo, a posle tog datuma neće moći da idu na posao ako to ne učine. Da bi se sačuvalo radno mesto mora da se poseduje super zeleni pasoš. Ko nije vakcinisan ne može da radi i mora da plati kaznu od 100 evra. Od 15. februara će na posao, u bioskop, pozorište, restoran, sajam, bazen, konferencije, religiozne ceremonije, muzeje, javni gradski prevoz moći da se ide uz obavezni super zeleni pasoš. Mlađi od 50 godina su pošteđeni vakcine, ali moraju da se testiraju kako bi mogli da idu na posao. Bez super zelenog pasoša može se u apoteku, kod lekara i u supermarket.
Naši ljudi o najnovijoj uredbi imaju različita mišljenja, neki sad žele pre da se zaraze nego da se vakcinišu, poj..
Foto: Nataša Davidov/Privatna arhivaNakon novinarske karijere i sedmogodišnjeg uređivanja srpskog izdanja magazina „Cosmopolitan“, Nataša Davidov je osnovala svoju butik PR agenciju u Srbiji koja je prepoznala potrebu vodećih srpskih i internacionalnih brendova za drugačijom vrstom medijske promocije i plasiranja. Danas živi i radi u Londonu. Bavi se izradom ručno rađenog nakita, a jedan nejn inovativni proizvod pomaže budućim mamama i njihovom potomstvu.
Kada je njen marketinški tim 2013. godine dobio prve klijente na tržištu Velike Britanije tada kreće Natašin put ka Londonu u kojem je, kako kaže, pored marketinških servisa, slučajno, ili snagom sudbine, dobila mogućnost da kreira inovativan proizvod u saradnji sa Nacionalnim zdarvstvenim sistemom Engleske, namenjen budućim mamama, koji omogućava zdravo praćenje trudnoće a zasnovan je na principu brojanice.
To je jedini komercijalni proizvod na tržištu Engleske koji ima oficijalnu dozvolu da koristi i zvaničan logo Nacionalne zdravs..
Dugo iščekivani zimski odmor je konačno stigao i brojni naši ljudi koji rade u Italiji, jedva su dočekali taj trenutak, spakovali su kofere i zaputili se u otadžbinu, gde su sa najmilijima ispratili staru i dočekali Novu godinu. Među onima koji su 2022. dočekali u Srbiji su Dragan i Gorica Živković iz Padove i Dušica Lalić iz Montekio Mađorea, nadomak Vićence.
Put rodne Češljeve Bare, kod Velikog Gradišta, Dragan Živković je sa suprugom Goricom, krenuo u nameri da proslave Novu godinu sa decom.
– Mi živimo za godišnje odmore, zimski i letnji i jedva čekamo priliku da idemo našim kućama. Koja prilika je bolja od zimskih praznika: Nove godine i Božića. Prvobitan plan je bio da sa ćerkom i zetom, koji su stigli iz Austrije, i sinom i snahom iz Italije, provedemo u porodicom krugu. Međutim iskrsle su nepredviđene situacije i deca koja su doputovala iz Beča i iz Padove, morala su da se vrate pre 31. decembra, tako da je porodična varijanta eliminisana. U poslednjem trenutku smo se odlučili..
Iako je rođena u Vićenci, Sofija Stojanović (8), osim italijanskog, odlično priča i srpski, a čita i ćirilicu i latinicu. Njen Diznilend je biblioteka i svi je znaju kao “devojčicu koja obožava knjige”. Koliko ih je dosad pročitala niko ne zna, pa ni njeni roditelji, ali zato svi znaju da je izuzetno talentovana za pisanje, toliko da će njene priče sa italijanskog biti prevedene na srpski i objavljene. To će, izgleda, biti početak ostvarenja velike želje, cilja kojem teži učenica trećeg razreda osnovne škole, koja već sada jasno zna da želi da bude pisac kad poraste.
Za talentovanu Sofiju saznali smo od Dragice Doderović, učiteljice Srpske dopunske škole “Sveti Sava” iz Vićence, čiji je Sofija đak već dve godine.
Rado sluša drugaricu: Stefan Jovanović
Drugari fascinirani
– Želim sve da upoznam sa devojčicom koja najviše na svetu voli knjige. Moj đak je od prvog razreda školske 2019/2020. Još prvog dana zainteresovala su me njena znatiželja, motivacija i radoznalost. Oduševila me je mu..
Iva Žunjić Foto: Privatna arhivaIva Žunjić je Srbiju napustila pre deset godina kad je dobila stipendiju Evropske komisije u okviru Bazileus programa kako bi godinu dana provela u Nici na master studijama.
Već je imala master diplomu Univerziteta u Beogradu iz francuskog jezika i književnosti, ali je oduvek želela da provede nekoliko godina u Francuskoj, čija je kultura bila deo njenog odrastanja i da usavrši jezik koji uči od malena.
„Volela sam život u Srbiji, pre svega ljude koji su ga činili, ali kad je trebalo da prestanem da radim povremene poslove koje sam radila tokom studija i nađem posao u skladu sa svojim nivoom obrazovanja, shvatila sam da to neće biti lako i odlučila da se prijavim na različite programe studija u Francuskoj i tu steknem novo iskustvo i dodatno obrazovanje. Iako sam dugo ovde i povratak mi izgleda sve manje verovatan, nikada zapravo nisam donela čvrstu odluku da se više nikada neću vratiti“, priča Iva.
Nakon master studija počela je da radi, najpre u muze..
Dopunska nastava na srpskom jeziku koja se u inostranstvu organizuje u sklopu obrazovnog sistema Republike Srbije, od decembra je bogatija i za dva odeljenja u Velikom Vojvodstvu Luksemburg.
Nedavno je svečano obeležen početak nastave koja je u Luksemburgu organizovana u dve grupe, jednoj koja ima časove u prostorijama pri SPC i parohiji Svetog cara Konstantina i carice Jelene u prostorijama Srpskog kulturnog centra. Nastavu pohađa 42 devojčica i dečaka, a svima predaje nastavnica Dragana Petrović. Đaci su na oba mesta za goste priredili i prigodan prigram.
Pored pripadnika srpske zajednice okupljenih oko Srpske pravoslavne crkve i udruženja građana, tim svečanostima i programu prisustvovali su dr Marina Jovićević, ambasadorka Srbije u Briselu, konzul Vesna Lalić, Biljana Bukinac, koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, protojerej Zoran Radivojević, paroh Srpske pravoslavne crkve u Luksemburgu i Marko Katanić, predsednik Upravnog odbora Srpskog kulturnog centra gospodin.
..
Slađana Milošanović, naša slikarka koja već više od dve decenije živi u Rezani, nadomak Treviza i ove godine je predstavila svoja dela na zajedničkoj izložbi umetnika koji žive i rade u tom italijanskom gradiću.
Ona za “Vesti” objašnjava da se izložba svake godine pred Božić organizuje u prostorijama Kulturnog centra u Rezani, a inicijator je gradonačelnik Stefano Boza. Ove godine Slađana je bila jedini umetnik stranog porekla čija su se dela našla na izložbi
– Gradonačelnik Boza sve slikare koji žive u Rezani poziva da izlažemo za Božić, i ali za 24. avgust, kad je Sveti Bartolomej, zaštitnik mesta i crkve u Rezani. Na otvaranju svake izložbe gradonačelnik je prisutan, daje svoje mišljenje. I ne samo on, već i njegovi prethodnici koji su vodili grad. Meni pričinjava veliko zadovoljstvo da predstavim svoje slike i sretnem se s posetiocima, naročito sada, u vreme korone, kad je takvih susreta malo – kaže Slađana i dodaje da je bilo puno posetilaca i svi su bili znatiželjni da vide i sl..
Foto: Privatna arhivaAna Janošev bavila se volontiranjem i aktivizmom još od srednjoškolskih dana. Nakon prvog odlaska na studentsku razmenu u inostranstvo, shvatila je da je svet previše zanimljiv da bi ceo život provela samo u Srbiji. Danas živi u Beču i uspešno vodi neprofitnu organizaciju.
Još od srednjoškolskih dana, neformalno obrazovanje bilo joj je podjednako važno koliko i formalno. Imala je priliku da u srednjoj školi dobije stipendiju američke vlade i boravi tamo na razmeni godinu dana. Kaže da ju je boravak u drugoj zemlji uveo u svet volontiranja i angažovanja u zajednici.
„Uvek sam verovala da treba da vratimo društvu, dugo se bavim aktivizmom i volontiranjem. Mnogo važnih stvari saznala sam kroz neformalno obrazovanje, poput osnova poreskog sistema, upravljanja novcem, rada u timu i mnogih drugih”, ističe Ana.
Nakon studija na Fakultetu političkih nauka pronašla se u socijalnom preduzetništvu koji opisuje kao kombinaciju biznisa i aktivizma. Ana je direktorka programa ..
Kulturno udruženje Srba Duga iz Montekio Mađorea, gradića nadomak Vićence, usrećilo je najmlađe članove podelom novogodišnjih paketića. U prigodnoj priredbi i programu uživali su najviše mališani, ali i odrasli.
– Deda Mraz je ove godine pohitao, jer se mnogi naši članovi spremaju da u vreme katoličkog Božića krenu u zavičaj i novogodišnje praznike dočekaju sa najmilijima, roditeljima, bakama i dekama, rodbinom i prijateljima, pa smo zato ranije organizovali ovaj susret i dodelu paketića – objašnjava za “Vesti” Dušica Lalić, čelnica Duge, koja se bavila organizacijom priredbe, ali i bila učesnica u jednom delu programa.
Ona navodi da su pre svega želeli da obraduju najmlađe članove.
– Oni su to zaslužili svojim radom i angažovanjem u folklornoj sekciji udruženja. Inače, svi su željni druženja, što se kaže, od sedam do 77 godina i onda zašto da ne obradujemo ljude. Za to toliko malo treba, a tako mnogo znači – ističe posle svega Dušica.
Pre podele paketića priređen je bogat kulturno-..