Poezija mira i razumevanja

Međunarodna književna manifestacija Lirska jesen, koja se u Hildenu u okviru projekta Kulture zemalja već godinama uvek održava u oktobru, ponovo je u organizaciji nemačko-jugoslovenskog KUD-a Hilden i grada Hildena okupila pesnike, pisce i ljubitelje pisane reči poreklom iz više zemalja. Skup su pozdravili Birgit Alkenings, gradonačelnica Hildena, Nebojša Živanović, konzul Srbije iz Diseldorfa, i Dragica Šreder, predsednica KUD-a Hilden. – Zahvaljujući Dragici Šreder i ove godine smo uspeli da okupimo pesnike i pisce iz Rusije, Kurdistana, Srbije i više drugih zemalja. Dr Zaira Aminova je rođena u Mahačkali u Rusiji, Anvar Alman je iz Kurdistana, a Vladislav Radek je rođen u Beogradu. Mi ovim projektom koji nazivamo Kulture zemalja želimo da pokažemo otvorenost Hildena prema svetu, a time da postavimo i vidljiv znak miru i razumevanju. A da radimo nešto dobro, gospodine Živanoviću, svojim dolaskom i vi potvrđujete. To nam daje snagu da ovim putem i dalje nastavimo – rekla je između o..
U renoviranim prostorijama Parohijskog doma, Crkvena opština dortmundska upriličila je Pokladno veče uz muziku i vino. Uz nekoliko izuzetnih, pažljivo biranih vina, gosti su imali priliku da probaju i razne sireve. Praznik za uši bio je repertoar etno-džez melodija koje su izvodile sestre Ljiljane i Jelene Rakić uz pratnju pijaniste Ilije Rajkovića i dr Tanje Lavrinjenko na flauti. Dr Lavrinjenko je članica Crkvenog odbora u Dortmundu, a sestre Rakić i Ilija Rajković su nekada sa njom pevali u crkvenom horu u Požarevcu. U tom gradu i sada borave i rade, a Tanja ih je animirala da dođu u Dortmund radi ovog nastupa. Neobičnu čast prisutnima učinila je i poseta vladike Grigorija. Posle pozdravne reči dvojice domaćina, oca Danila Dangubića i Dejana Aleksića, predsednika CO, sve prisutne je nadahnutim slovom pozdravio vladika. – Osećam se privilegovanim što sam sa vama. Ovde je veoma prijatno, sjajna muzika, a od ove verande napravili ste prostor koji liči na najluksuzniji hotel na svetu...

Neda uz gusle traga za korenima

Srpsko guslarsko društvo „Hajduk Veljko“ održalo je na Krstovdan izbornu skupštinu u prostorijama hrama Vaskrsenja Gospodnjeg na Galusu u Frankfurtu. Na skupštini su članovi glasali za Upravni i Nadzorni odbor, usvojen je i Statut društva, a primljeni su i novi članovi među kojima i Nedeljka Đukić Borojević. Nedeljka je medicinska sestra u Frankfurtu, a rodom je iz Dervente. Pored poezije, koju piše u slobodno vreme, Nedeljka ili kako sama kaže Neda je zainteresovana i za gusle. – Još pre nego što sam došla u Nemačku, često sam odlazila na guslarske večeri, a kasnije sam često vodila program na tim večerima. Pravu vezu s guslarskom tradicijom sam otkrila pre desetak godina kada sam počela da pišem pesme. Tada sam počela i da istražujem korene svojih predaka i iz Dervente sam došla do Crne Gore, do Lijeve Reke i do Lopata odakle su moji Đukići. Napravila sam rodoslov za prethodnih 200 godina i svuda su gusle pratile moje pretke – rekla nam je Neda. Inače, na skupštini je dosadašnji Up..

Nova uprava za napredak kluba

Lična arhivaTim za nove uspehe Na godišnjoj skupštini Srpskog centra Štutgart izabrana je nova uprava koju čine Darinka – Dara Vićentijević (predsednica), Milan Kočić (potpredsednik), Vesna Žujević (potpredsednica), Nataša Banjac (sekretar) i Nataša Rajić (blagajnik). Prošireni deo uprave sačinjavaju: Tanja Bojić, Jelena Tučić, Jovana Kovačević, Vera Rakulj, Darko Mirković, Predrag Kisić, Ivan Kulijer, Ljubiša Pavlović

Najmlađi igraju u Rajlingenu

D. JovičićPodmladak Sloge: Teodora, Jelena, Estefanija, Žarko, Lazar i Danijel Posle tri godine mirovanja zbog korone, u subotu 25. februara, u organizaciji Saveza srpskih udruženja Nemačke, održaće se 15. dečja savezna smotra srpskih folklora Nemačke. Domaćin smotre Srpsko kulturno društvo Sloga iz Manhajma, a najmlađi folkloraši će zaigrati u Rajlingenu, mestu nadomak Manhajma. Dolazak na

Moneovi vrtovi u tri dimenzije

B. Miličić DOŽIVLJAJ ZA DECU I ODRASLE: Iluzija i stvarnost se prepliću tokom projekcije na velikom ekranu Do 7. aprila u Minhenu traje izložba slika impresioniste Kloda Monea (1840-1926) za koju vlada ogromno interesovanje, pa se na ulaznicu čeka po nekoliko dana. Iako je izložba otvorena 27. oktobra interesovanje minhenskih poklonika Moneovog umetničkog stvaralaštva ne

Folklor je lek za dušu

Stručni žiri 26. Savezne smotre srpskog folklora Nemačke, održane 6. aprila u Minhenu, dodelio je specijalnu nagradu za najboljeg igrača Dominiku Blohu, kolovođi KUD Jugos iz Minhena u koreografiji "Dimko delija" - Kumanovsko Polje.
Bila je to četa mala ali odabrana koja je niz sedmica pripremala priredbu za minulu subotu, pod motom Đurđevdanski uranak u Vupertalu. Članovi SKUD Dijamanti sedmicama su imali zasukane rukave da bi se po ko zna koji put pokazali kao dobri domaćini.

Uz zemljake sanja Beograd

Mladog pijanistu Momčila Petrovića, rodom iz Beograda, hamburška srpska dijaspora je upoznala na prolećnom koncertu u hramu Svetog arhangela Mihaila kad je svojim nastupom zadivio sve prisutne. On tada nije bio zadovoljan i tom prilikom je izjavio: – Znači mi nastup u našoj crkvi i prvi put nastupam u crkvi kao pijanista. Trudim se da pevam u crkvenom horu, mada ne mogu da postignem da redovno dolazim, ali volim našu duhovnu muziku, a naročito Mokranjca. Momčilo je pre godinu dana postao stanovnik Hamburga gde je upisao redovne studije kompozicije na Visokoj školi za muziku i pozorište (Hochschule fur Musik und Theater). Grad mu se veoma dopada, a najviše se druži sa studentima iz Srbije koji su takođe na istoj muzičkoj akademiji i objašnjava: – Nas je osmoro. Imamo odlične kontakte i delujemo kao mala kolonija. Beograd mu veoma nedostaje i to opisuje ovako: – Nije stvar samo u klasičnoj muzici. San mi je da živim u svom gradu i svojoj zemlji, sa svojim narodom. Zato mi nastup u naš..

Otvorena knjiga za vekove

U hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu su u toku završni radovi na postavljanju mermernog poda. Posle gotovo godinu dana od kada je stari pod uklonjen i postavljeno podno grejanje konačno će hram dobiti predivan mermerni pod na koji su već sada svi ponosni. – Ostvaren je san vernika u Frankfurtu. Posle toliko pregovora, akcija i strpljenja, dobili smo ovaj pod koji urađen posebno. Ovo je solea ili terzija ravenska koja je rađena po uzoru na soleu Crkve Svetog Vitalija u Raveni koja je stara 1.400 godina, čiji je ktitor car Teodosije. Naša je solea malo veća od originalne, a oko soleje je mermer u vidu otvorene knjige. Biće predivno kada se završi – kaže nam sa ponosom otac Simon Turkić. Finalne radove izvodi firma Šumadija granit Aranđelovac, a četiri neimara: Miroslav Jovanović, Miloš Jović, Dejan Radisavljević i Slaviša Nikolić, svi iz Aranđelovca, vredno rade kako bi završili ovo remek-delo. – Zadovoljni smo uslovima za rad ovde. Ravnajući sloj je urađen odlično, tako da radim..