Nešto ranije nego što po datumu sleduje, vernici Nirnberške parohije su proslavili hramovnu slavu Sv. Ćirila i Metodija. Služena je praznična liturgija, a u punom hramu bilo je dosta vernika iz Srbije i Republike Srpske koji su u Nirnberg i okolinu pristigli nedavno nalazeći zaposlenje najčešće u građevinarstvu, ugostiteljstvu i zdravstvu.
Na probi se čula samo muzika i s vremena na vreme pištaljka kojom umetnički rukovodilac Vojkan Drašković uspešno (i strogo) drži pažnju mlađanih folkloraša. Dečji ansambl Srpsko-nemačkog društva "Vuk Karadžić - braća Grim" nedavno je odbranio titulu najboljeg u Nemačkoj, a prvi ansambl se upravo priprema za učešće na...
Fudbalski klub Tempo je proteklog vikenda priredio Jesenju zabavu u Frankfurtu. Program je vodio Ljubomir Čučak, jedan od osnivača Tempa, a u kulturno-umetničkom programu su učestvovali dečji folklorni ansambli SKUD Oro Frankfurt iz Oberursela, SD Dunav iz Hohajma na Majni, KUD Izvor Kluba Srbija iz Noj Izenburga i SKC Ofenbah koji se predstavio sa dve grupe mladih folkloraša.
Posle nastupa folklora goste su zabavljali Zvezde Granda Andrijeta Jotić i Stefan Lazarević, koji su specijalno za ovu zabavu došli iz Negotina. Muzika nije slučajno odabrana s obzirom na to da su, u dugogodišnjoj istoriji ovog kluba igrali brojni fudbaleri poreklom iz Istočne Srbije, a često su i u rukovodstvu Tempa bili ljudi iz toga kraja.
Prošle godine je FK Tempo proslavio 45 godina uspešnog rada, pa ne čudi da su u publici bili brojni nekadašnji fudbaleri i sportski radnici koji su doprineli da Tempo bude ono što danas jeste.
Da fudbaleri umeju i uz muziku da se vesele i narodno kolo da odigraju u to su ..
Sa novim Zakonom o doseljavanju, koji stupa na snagu 1. januara 2005. godine, Nemačka će prvi put pokušati da reši i problem učenja jezika domaće sredine uvođenjem obaveze za tek prispele došljake ali i "starosedeoce". Na samo nekoliko dana pred dolazak novih propisa, u saveznom "Službenom listu" objavljena su...
Mada zvanični podaci pokazuju da iz godine u godinu sve manje stranaca stiže u Nemačku, a sve više njih se vraća u zemlje porekla, konzervativni političari iz redova opozicionih stranaka ne odustaju od svoje kampanje koja za krajnji cilj ima rušenje novog zakona o strancima (stupio na snagu 1....
Dr Snežana Janković, ambasadorka Republike Srbije u Nemačkoj nakon nedavnog stupanja na dužnost upriličila je prvi susret sa predstavnicima srpske dijaspore u Berlinu. Obraćanje ambasadorke, njena predusretljivost i otvorenost da se čuju sva mišljenja i sugestije, naišao je na nepodeljene simpatije prisutnih gostiju. Odmah je otklonjena svaka sumnja da će ovakvo angažovanje dati do sada najveći doprinos organizovanju dijaspore u Berlinu, koji je do sada neki naš diplomata postigao. Ambasadorka je na osnovu bogatog diplomatskog iskustva u Japanu i Švajcarskoj zaključila da mnogi projekti nisu uspeli da se realizuju zbog nedostatka upornosti kod naših ljudi.
U pohode hramovima
Prethodno je posetila oba hrama Srpske pravoslavne crkve u nemačkoj prestonici, Crkve Svetog Save i Vaskrsenja Gospodnjeg. Pritom je razgovarala sa starešinama bogomolja, protojerejima stavroforima Draganom Sekulićem i Veljkom Gačićem, kao i sa predsednikom Crkvene opštine Berlin, Draganom Mitrovskim. Nakon upoznav..
KONAčNO POSTIGNUTA POLITIčKA SAGLASNOST OKO PRAVNOG AKTA O STRANCIMAZAKON UKIDA "GASTARBAJTERE" • Predlogom zakona koji je Šreder gotovo dramatično "izboksovao" sa stranačkim prvacima, Nemačka na putu da dobije moderan pravni akt o doseljavanju stranaca čime će u istoriju otići priča o "gostujućim radnicima" Nemačka će uskoro konačno dobiti...
U hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu na Krstovdan uveče služena je molitva i po tipiku obavljeno veliko osvećenje bogojavljenske vodice. Službu su služila sva tri frankfurtska sveštenika, otac Simon Turkić, otac Neđeljko Đokić i otac Slobodan Tijanić.
Za vernike je osvećeno oko 770 litara vode koja se, po nepisanom pravilu najviše uzima na Bogojavljenje. Veruje se da se korištenjem za piće i spremanje hrane osvećena bogojavljenska voda pomaže ljudima da se čiste od greha i duhovno ih prosveti.
Sveta liturgija je za Krstovdan služena i u jutarnjim časovima, a osveštanju bogojavljenske vode u večernjim časovima prisustvovala je i Vidosava Ognjanov rodom iz Pančeva, po ocu Srpkinja koja živi u Izraelu u Tel Avivu.
– U Frankfurtu sam kod rođake Olje Savićević i htela sam da zajedno dođemo u našu pravoslavnu crkvu i da vidim kako se proslavlja Krstovdan ovde. Oduševljena sam i volim da vidim moj srpski narod kako se druži, živi zajedno i održava tradiciju i ovde van matice. Za velik..
Negotinska Krajina i grad Negotin bili su poslednja etapa ovogodišnjeg pesničkog Karavana kulture – korenima u pohode Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta. Uz Negotin karavandžije su posetile Rajačke pimnice, manastir Bukovo i OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” u mestu Salaš.
U organizaciji Doma kulture “Stevan Mokranjac”, Narodne biblioteke “Dositej Novaković” i Sedmice priređen je celovečernji poetsko-muzički program. Sedmicu su predstavili Slavica Mastikosa i Ljubiša Simić, a o postojanju i radu Udruženja pisaca “Dositej Novaković” je govorila Radojka Ranković, predsednica ovog udruženja iz Negotina. Stihove i delove iz svojih dela govorili su, pored Simića i Mastikose, Zlata Ikanović, Miloš Milojević i Radmila Panzalović, a muzički deo pripao je duetu Jovane i Jelene Panzalović. Mali solistički koncert održala je Madam Piano.
Diskoteka za osnovce uz Madam Piano
– Posebna čast bila nam je da ugostimo pisce iz Frankfurta. Proveli smo lepo i zanimljivo veče. Zahvaljujem i Madam Piano koja j..
Dolazak na Svesrpski dečji sabor jedno je od najlepših boravaka u domovini za Dejana Grimšića. Iako je rođen u Nemačkoj, nije zaboravio odakle su mu dedovi, pa često posećuje Srbiju, ali i Sloveniju.
– Rođen sam u Frankfurtu, a moji roditelji su se tamo i upoznali. Mama je iz Srbije, a tata iz Slovenije. U Beograd dolazim često kod svoje rodbine. Trudim se da što više vremena provedem sa njima jer mi mnogo nedostaju. Isto je i sa drugovima i drugaricama kojih u Beogradu imam dosta. Kada sam ovde najviše volimo da se igramo na ulici u našem kraju. Vozimo bicikle ili se igramo loptom. Uvek bude zanimljivih događaja koje posle prepričavamo do sledećeg susreta – kaže Dejan za „Vesti“.
‘
Druženja sa decom sa naših prostora ne manjka ni u Nemačkoj. Najlepše je na folkloru, gde se osim igre dosta uči i o tradiciji srpskog naroda.
– U Nemačkoj takođe organizujemo druženja posle škole, igramo video igrice ili fudbal. Ja sam ranije trenirao fudbal i brejkdens. Volim da se bavim sportom, ali i..