Srpsko kulturno i sportsko udruženje u Berlinu (SKSU) organizovalo je ovih dana zanimljivu raspravu o uklapanju stranaca u nemačku sredinu koja je za okruglim stolom okupila četrdesetak Nemaca, Poljaka, Grka, Turaka i naših ljudi. Bilo je tu lokalnih političara, članova udruženja stranaca i berlinskog Saveta migranata, a iz ambasade...
Nemački inistitut DLG dodelio dve srebrne medalje srpskoj rakiji ŠljivoviciNa inicijativi mladog srpskog ekonomiste Ðorđe Pavlović, vlasnik firme EtnoDream e. K. iz Berlina (Nemačka), po prvi put u istoriji ovog ugledanog instituta dve srpske rakije su testirane i dobile vredne nagrade. DLG naglašava da su srpske rakije „EthnoSpirit Mučenica“...
Kulturno-umetničko društvo Jugos iz Minhena priredilo je koncert narodnih pesama i igara kojim je obeležen završetak vrlo uspešne godine. Posetioci su imali priliku da na sceni vide 240 igrača iz pet ansambala koji su kroz 17 raznovrsnih tačaka programa pokazali bogatstvo narodnog stvaralaštva, tradicije i običaja našeg naroda iz različitih krajeva, najviše iz Srbije.
LJUDI SU VAŽNIJI OD ORGANIZACIJE • Predsedništvo CSS Severne Rajne Vestfalije se ogradilo od sadašnjeg stila i načina rada Predsedništva CSS Nemačke jer u njima ne vidi korist za Srbe u ovoj državi Paraliza rada Centralnog saveta Srba Nemačke, sistematsko neostvarivanje zajednički donetih odluka, minimalizovanje pokrajinskih organizacija,...
WikimediaVlado Grizelj Na bogatoj muzičkoj sceni u Minhenu svoje mesto već dosta dugo ima Vlado Grizelj, rođeni Sarajlija koji je posle ratnih zbivanja u Bosni i Hercegovini došao u Nemačku. Zahvaljujući činjenici da sa majčine strane ima nemačke korene, to je njegovoj porodici pomoglo da reši pitanje boravka, života i rada u Minhenu. Završio je
Dani kulture Srbije počeli su danas na Rosmarkt placu, u strogom centru Frankfurta, i trajaće tokom celog vikenda.
Na dvodnevnoj manifestaciji, pored izvođača u kulturnom programu, posetioci mogu da obiđu i štandove na kojima se predstavljaju vodeće organizacije iz Srbije i dijaspore.
Na štandu Turističke organizacije Srbije, na srpskom i nemačkom jeziku, predstavljene su turističke ponude koje su zanimljive za nemačke turiste, ali i za naše zemljake.
Jedan od prvih duhovnih centara Srba, Hilandar, predstavljen je na štandu Srpske pravoslavne crkve kao i srpski duhovni centar u Frankfurtu, Hram Vaskrsenja Gospodnjeg na Galusu.
Telekom Srbija na jednom od najvećih štandova predstavlja svoj projekat GO4YU
namenjen i skrojen upravo za našu dijasporu.
Na svom štandu nacionalna kompanija Er Srbija predstaviće svoje linije, a pored njihovog štanda biće i štand „Vesti“ i naše izdavačke kuće koja će predstaviti najnovije izdanje, „Učimo ćirilicu“, moderan bukvar za decu i učenike.
Sav pr..
Kada su vernici prvog dana Nove godine po starom kalendaru došli na moleban i liturgiju u hram Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu, dočekalo ih je veliko iznenađenje i ne baš prijatan prizor, breza stara nekoliko decenija bila je iščupana iz korena i pri padu je polomila krst.
Osam vekova autonomije Srpske pravoslavne crkve i 50 godina od osnivanja naše crkve u Nemačkoj slavićemo cele godine. Tako ćemo i u Hanoveru 28. i 29. juna, na Vidovdan, na simpozijumu ponovo slaviti ove bitne događaje, rekao je vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cele Nemačke prilikom osveštavanja Hrama Prepodobne majke Paraskeve u Karlsrueu u subotu, 1. juna.
Svečani obred vladika je obavio uz sasluženje episkopa raško-prizrenskog Teodosija, zahumsko-hercegovačkog i primorskog Dimitrija, umirovljenog zahumsko-hercegovačkog vladike Atanasija, protojereja Aleksandra Škorića, domaćina hrama i sveštenstva Eparhije diseldorfske i cele Nemačke, kao i brojnih sveštenika iz Srbije i Republike Srbije.
Vladika Grigorije je, po završetku osveštenja, ktitorima hrama Slavici i Goranu Lukiću i Snežani i Vinku Mainoviću predao specijalne povelje i izrazio veliku zahvalnost za njihovo dobročinstvo.
Proslava je nastavljena u velikoj Rajnštrand hali gde je otac Danilo Radmilović lomio slavski ..
Uporedo sa pocetkom rada Srpskog kulturnog udruženja "Polet" iz Švica, startovala je sa probama i istoimena folklorna sekcija. I danas svi u klubi isticu da su za te prve i nevešte korake mališana u narodnim nošnjama, najviše zaslužni prvi predsednik Zoran Milenkovic, tadašnji predsednik folklorne sekcije Dejan Živkovic i...