Zahvaljujući Nataši Marić, ambasadorki Srbije u Parizu može se reći: oni što su bili ljuti – odljutili su se.
A ljutnja Srba sa juga Francuske trajala je 10 godina i kako trenutno stoje stvari, upravo zbog dobronamernosti ambasadorke, stvari će krenuti nabolje.
– Oduzet nam je konzulat u Lionu, totalno ugašen, a to znači da su nam ugasili i vezu sa maticom. Nikad nismo razumeli zašto je to urađeno i zašto se na tome istrajava – tako sažima trio aktivista, koji je prevalio stotine kilometara kako bi izneo probleme koji tište zemljake koji žive i rade na jugu Francuske.
Želja im je bila susret sa novom ambasadorkom, pri čemu bi otvoreno iznosili probleme i zatražili pomoć. Posle pronalaženja termina, za isti sto seli su Milovan Jovanović, predsednik Skupštine Srba dijaspore južne Francuske, nastanjen u Lionu, Spasoje Krivokapić, potpredsednik Skupštine, žitelj Anemasa i Dragan Kotarac, generalni sekretar Skupštine, nastanjen u Tononu, ambasadorka Nataša Marić i Ivana Stanković, šef kon..
Foto: Instagram/ lost.child.in.spaceAngela je poreklom iz Srbije, a ceo svoj život provela je na relaciji Srbija-Makedonija, odakle joj je majka. Destinacija ka kojoj će se sledeće godine češće kretati je Slovenija. Kaže da često letuje u Grčkoj i Albaniji, svaki odmor provodi u Leskovcu, a ostatak godine u Štipu.
„Srbiju sam napustila ne svojom voljom, u suštini moji roditelji su to odlučili umesto mene. Kad bi sad trebalo odlučiti, verovatno bih donela istu odluku“, navodi Angela Radmanovik za Danas.
Na pitanje zašto ne živi u Srbiji, dala je prost odgovor: „Živeli smo u malom mestu, veći je grad u kome sada živim. Postavlja se pitanje zašto se nismo preselili u veći grad u Srbiji, a odgovor je da nigde nismo imali svoju imovinu, osim u zemlji u kojoj živim trenutno.“
Put ju je pre dve godine doveo u Beograd, zbog srednjoškolske prakse, i kako navodi „to je jednostavno bila ljubav na prvi pogled“.
Prvo što je kupila u Beogradu bila je beletristika na jednom štandu na Zelenom vencu...
11.11.202111.11.2021
Vladika Andrej sa svojim vernim narodom u Bišofshofenu
Foto: FB Vladika Andrej
U navečerje praznika Sv. velikomučenika Dimitrija, vladika austrijsko – švajcarski Andrej posetio je parohiju Srba svetitelja u Salfeldenu i služio večernju službu u filijalnom hramu u Bišofshofenu.
Vladiki su sasluživali nadležni paroh jerej Gojko Ostojić i protođakon Roman Fišer. Nakon večernje molitve u svojoj besedi Vladika je pozdravio verni narod i govorio o Sv. velikomučeniku Dimitriju koji je primer vere i ljubavi prema Bogu. Pohvalio je prisutne koji se trude da u ovim teškim danima verom i molitvom prođe kroz sva iskušenja.
Verni narod sa nadležnim sveštenikom je nakon molitve razgovarao sa vladikom o svim aktuelnim i važnim pitanjima iz života i rada u ovoj parohiji sa posebnim osvrtom na vreme pandemije i svih nedaća koje u toku iste dolaze. Večernjoj molitvi i razgovoru je uz episkopa Andreja prisustvovao i Arhijerejski namesnik za zapadnu Austriju protojerej-stavrofor D..
24.11.202124.11.2021
more
Aranđelovdan -slava SKC Sindelfingen Dragana Kojić i Velimir Ćutković dočekivali gosteSandra Ivanović spremila slavska obeležja i dekorisala saluFoto: SKC Sindelfingen
Srpski kulturni centar Sindelfingen iz Sindelfingena kraj Štutgarta proslavio je u nedelju svoju klupsku slavu – Svetog Arhangela Mihaila. U svojim prostorijama, ovogodišnji Aranđelovdan je obeležen svečano i dostojno, kako članovi ovog udruženja godinama slave. Članova je bilo onoliko, koliko su epidemiološki uslovi dozvolili. „Kraj zapaljene voštanice i prisluženog kandila pred ikonom svoga zaštitnika, slavskog kolača i koljiva, okađeni miomirisom tamjana, utvrđivali su se naši preci u svojoj veri“, istakli su članovi Centra. Predsednik SKC Saša Ivanović odneo je slavski kolač i slavska obeležja u naš hram u Štutgartu, koje su sveštenici osveštali i sa predsednikom Centra prerezali. Slavska znamenja kolač i koljivo, kao i celokupnu slavsku dekoraciju pripremila je predsednikova supruga Sa..
Srbin za 110 evraZAKON o izmenama i dopunama republičkih administrativnih taksi koji je pre nekoliko meseci iniciralo Ministarstvo za dijasporu, a 15. jula izglasalo Ministarstvo finansija, znatno je olakšao mogućnost za sticanje državljanstva. Zakonom državljanstva Republike Srbije, sa čijom se primenom počelo 27. februara 2005. godine, prestao je da...
Krajem oktobra, u srpskoj školi "Nikola Tesla" uspešno je realizovan višednevni međunarodni projekat Erazmus plus pod nazivom "Izmerimo", nakon gostovanja u Rumuniji, Španiji i Srbiji, projekat je stigao i u Mađarsku.Đaci i profesori šest zemalja su se ponovo okupili da pet dana provedu u naučnim ispitivanjima, kulturnim programima i nezaboravnom druženju."Radni sat je nemerljiv, radilo
Festival otvara film Stefana Arsenijevića - "Strahinja Banović", koji je već ovenčan sa 25 nagrada. Podsećamo to je tradicionalni ep u kome savremeni afrički migranti zauzimaju mesto srpskih narodnih heroja. Film govori o identitetu, tradiciji, rasi i ljubavi... Ovim filmom prvi put na festival srpskog filma u Čikago dolazi strani glumac, iz Pariza, Ibrahim Koma
Naši ljudi širom Švajcarske su u klubovima, restoranima, staračkim domovima i drugim mestima obeležili kraj Oktoberfesta. Obučeni u tradicionalne bavarske nošnje, ali i sa dodacima naših nošnji, uživali su u lepom ambijentu, dobroj hrani, a najviše u hladnom pivu, glavnom simbolu Oktoberfesta.
Dragan Istodorović iz Ciriha, glavni kuvar u tom staračkom domu, kaže:
– Servirka Sandra Nukić i ja smo salu za ručavanje u staračkom domu u Cirihu dekorisali u stilu Oktoberfesta. Obukli smo tradicionalnu nošnju i tako malo ulepšali dan penzionerima u staračkom domu
– Došli smo kod našeg ugostitelja u restoran u Niderlencu koji je organizovao Oktoberfeštu. Obukao sam nošnju kako priliči ovoj manifestaciji, atmosfera je predivna, ali nije moglo bez šajkače, tkanice i opanaka – kaže Nenad Milenković iz Lupfiga kod Badena.
– Nalazimo se kod Mladena, našeg dobrog prijatelja, u njegovom restoranu. Prvi put organizuje ovako nešto i atmosfera je stvarno odlična – kaže Voja Panić iz Adlikona kod Rege..
"Nije jednostavno napraviti takvu tradiciju, negovati ovih deset godina i na kraju obeležiti na dobar način. Radujem se što je umetnički program bio sjajan.Mali hor Prosvjete je otvorio koncert, to je tradicija, to su draga deca koja divno pevaju, potom je nastupio studentski orkestar OSSI iz Beča, i glavni deo programa gde je beogradski oktet
Ljubica Kaluđerov rodom iz Majdanpeka u Švajcarsku je došla daleke 1987. godine i to u mali alpski gradić Herisau nadomak Snetisa, najviše planine u kantonu Apencel. Na početku je radila u prehrambenom marketu u Migrosu, potom u staračkom domu “Hajnrihs bad”, a sada je u malom marketu Avek na železničkoj stanici.
– Pošto se market u kome radim nalazi u sklopu železničke stanice, onda se radi i nedeljom, sve zavisi kako mi padne po rasporedu. I ovih dana moram da radim sa maskom, a na odmor krećem 10. avgusta za Majdanpek i tamo ću biti dve i po nedelje – kaže Ljubica Kaluđerov iz Herisaua.
Ljubica ponosno ističe da je ima dvoje dece sina Ivana i ćerku Suzanu. Sa još više ponosa kazuje da je baka jer od sina Ivana ima dvoje unuka Aleksu i Kristinu.
Чланак Na posao i nedeljom се појављује прво на Vesti online.