Bivša poslanica u bečkom parlamentu Anica Macka-Dojder predstavila je u Beču svoju knjigu "Moj istarski kuvar". Prva poslanica poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, koja se pre političke karijere istakla humanitarnom pomoću narodu na prostoru bivše SFRJ, opisala je u ovoj knjizi na lep način Istru, njene ljude, jela.
Protekle subote navršilo se pet godina od ustoličenja episkopa austrijsko-švajcarskog Andreja u Beču, koji je od trenutka postavljanja na tron ove eparhije neumorno radio i radi na širenju Jevanđelja Hristovog i na misiji koja je preko potrebna i našem narodu u rasejanju.
Vladika, koji je i sam rođen u dijaspori, svestan je činjenice da se u inostranstvu rađa već i četvrta generacija Srba i da veliki broj naših vernika ostaje da živi van granica otadžbine. Na osnovu svog životnog puta vladika odlično razume dijasporu i njihovu potrebu, a odličnim znanjem nemačkog jezika na najbolji način predstavlja SPC i svoj narod prema austrijskim institucijama.
Vladika Andrej svakodnevno radi na organizaciji crkvenog života u područnim zemljama eparhije – Austriji, Švajcarskoj, Italiji i na Malti, putujući iz mesta u mesto, obilazeći parohije, verni narod, ali i lokalne i državne vlasti i crkvene velikodostojnike sestrinskih crkava, održavajući kontakte i dijalog sa svim ljudima dobre volje, na do..
Kulturno-sportsko društvo Bambi iz Beča priredilo je proteklog vikenda svoj jesenji koncert pod nazivom Čari balkanske kulture.
Da su kultura, pesma i kolo stvari koje nas spajaju na Balkanu pokazali su učesnici na jesenjem koncertu Bambija, a u programu su učestvovala naša društva iz Srbije i ansambli iz Austrije koji neguju pesme i igre Bugarske, Severne Makedonije, Republike Srpske.
Na koncertu, koji je više ličio na festival, posetioci su imali priliku da uživaju u umešnosti i veštinama kulturno-umetničkih društava Korak po korak iz Petrovca na Mlavi, Zavičaj iz Tulna, Kolo iz Maria Encensdorfa, bugarskih klubova Pendari i Kitka, KUD-a Makedonka i naravno domaćina, koji je pred publiku izašao sa svih šest svojih ansambala – od najmlađih do najstarijih.
Nastup bugarskog ansambla (FOTO: Z. Mirković)
Kao specijalni gosti, za sam kraj večeri, svojim nastupom program su zaokružili Srbski pravoslavni pojci, naša poznata pevačka grupa iz Beograda, koja se bavi očuvanjem kulturnog zaveš..
Režija: Konstantin Statskij
Scenario: Vjaćeslav Zub, Anatolij Molćanov, Vasilij Kucenko
Uloge: Miloš Biković, Dijana Pozharskaja, Boris Dergaćov, Miodrag Radonjić, Ljubomir Bandović, Jelisaveta Teodosić, Srđan Žika Todorović, Aleksandra Kuzenkina
Žanr: Romantična komedija
Trajanje: 106 min
Format: Digital 2D, Originalna verzija sa srpskim titlom
Početak prikazivanja: Mart 2020. (AT/DE/MT)
Pavle (Miloš Biković) je bogati naslednik i vlasnik prestižnog hotela Beograd, poznat po svojim burnim izlascima i raskalašnom načinu života. Kada se u taj svet umešaju beogradska mafija, luda nevesta, stara ljubav i neobična familija, njegov lagodan život se pretvara u avanturu gde je sve moguće!
The post Hotel Beograd appeared first on Adria Film.
Stojadina Rajkovića, trenera u omladinskom pogonu austrijskog prvoligaša Šturma iz Graca pogodio je grom za vreme treninga. Bivši profesionalni igrač, koji je sada trener selekcije ispod 15 godina, morao je u bolnicu kada ga je pogodio grom na igralištu.
Rajković je sa svojim timom želeo da obavi još jedan trening kada je počela da pada kiša. Ubrzo se kiša pretvorila u nevreme pa je Rajković poslao igrače da se sklone pod jedan krov, a on je stao ispod drveta, navodeći da je to u sličnim situacijama činio više puta i da se ništa nije desilo do sada.
„Najpre sam video svetlost, pa osetio bol u ramenu, a onda sam bio na zemlji na kolenima. Sve se desilo u deliću sekunde“, prepričao je svoje iskustvo sa gromom trener Šturma koji je posle jedne noći provedene u bolnici pušten kući.
Rajković je fudbalsku karijeru počeo u Dinamu iz Pančeva, nakon čega je otišao u Austriju i nosio dresove Flavije Solve, Gracera, Hartberga i Kapfenbergera. Kao trener radio je u Graceru, Pačernu i Šturmu.
Чл..
Od 10. februara stupa na snagu novi, pooštreni režim ulaska u Austriju, koji ima pre svega za cilj sprečavanje “uvoza” novog soja koronavirusa.
Glavna novina uredbe, koju je objavilo Ministarstvo zdravlja Austrije, jeste obavezni test prilikom ulaska u zemlju.
Tako će ubuduće, pored dosadašnjeg obaveznog desetodnevnog karantina, svi koji, iz rizičnih zemalja ulaze u Austriju, morati da imaju negativan antigenski ili PCR test ne stariji od 72 sata.
Alternativa tome je da se testiranje izvrši u Austriji u roku od 24 sata od ulaska u zemlju.
“Negativan test se mora pokazati prilikom mogućih kontrola, pri čemu kontrola može da se sprovede na bilo kom mestu, a tako i u okviru saobraćajne kontrole”, ukazuje se u uredbi.
I proed negativnog testa lice koje uđe u Austriju iz rizičnih regiona i zemalja mora stupiti u desetodnevni karantin.
Međutim, za razliku od najave, u uredbi je ostala mogućnost prekidanja samoizolacije nakon petog dana, novim negativnim testom.
Dalja novina se tiče pre..
Boris Trailović (22) je odrastao u Beču, ali svaki slobodan trenutak koristi da dođe u Srbiju, u kojoj se, kako kaže, najviše oseća kao kod kuće. Zbog toga se nije dvoumio kada je saznao za mogućnost da umesto polugodišnjeg obaveznog vojnog roka u Austriji deset meseci provede u austrijskoj Službi sećanja u Beogradu.
Boris je 13. septembra počeo da volontira u Jevrejskom istorijskom muzeju, gde su ga srdačno dočekali, a svaki slobodan trenutak koristi da upozna Beograd i obiđe rodno selo Snegotin, u opštini Golubac.
Trailović je četvrti polaznik Službe sećanja u Beogradu, ali prvi iz Beča. Pre njega su u srpskoj prestonici bili Vladimir Vlajić, Nenad Ranisavljević i Luka Mirčeta, svi iz Inzbruka.
– Za Službu sećanja sam čuo od druga s kojim sam zajedno predao dokumenta za državljanstvo. Znali smo da ćemo morati da se odlučimo ili za vojsku ili za civilno služenje u Austriji. Igrom slučaja on je čuo za Službu sećanja i pošto zna koliko volim da dolazim u Srbiju, rekao mi je da bi to ..
Nosilac liste, predsednik SDSS-a Milorad Pupovac veruje da taj cilj nije nedostižan i da ga njegova stranka može ostvariti, ako dobro odradi kampanju.
– Prošli put bio sam na koalicionoj listi i sam dobio gotovo 26.000 glasova, a sada kada je tu cela stranka i kada je tu 12 kandidata možemo da očekujemo barem još toliko. Imati srpskog zastupnika u EU parlamentu važno je zbog toga da u evropskim institucijama, evropskoj komisiji i evropskoj politici uopšte skrene pažnju na položaj Srba u Hrvatskoj, na obaveze koje je Hrvatska preuzela pristupanjem Evropskoj uniji i koje su sastavni deo njenog pristupnog ugovora, na obaveze koje su sve članice EU do tada supotpisale pri pristupu Hrvatske i uopšte da se prava manjina u Evropi poštuju kako valja – objasnio je Pupovac tokom predstavljanja liste SDSS-a.
Pupovac smatra da činjenica da SDSS samostalno izlazi na ove izbore neće proći nezapaženo i da je ova stranka spremna i na to da će je napadati, ali ističe i da je siguran da će biti i pozi..
Lična arhivaPred publikom bili 36 puta: Gastarbajteri u jednoj od predstava Amatersko pozorište Gastarbajteri iz Beča je nedavno organozovalo proslavu kojim je obeležen mali jubilej, pet godina svog postojanja ove glumačke trupe. Deo bogatog programa bilo je i prikazivanje dokumentarnog filma koji je predstavio rad društva. Proslava je održana u prostorijama Kulturnog centra WUK, gde
U spomen na Svetog Iliju u prepunom markovačkom hramu služena je liturgija, tokom koje je osveštano slavsko žito i koljivo. Pravoslavni Srbi se okupljaju u Markovcu na Ilindan, dolaze iz dalekog sveta da bi obišli nekadašnja ognjišta, posetili drage prijatelje i rodbinu, ali i grobove usnulih predaka. Tako je bilo i ove godine, jer tradiciju saborovanja ne treba prekidati, čak ni u zlim vremenima, kada se trebamo više oslanjati na svoje bližnje, naglasio je paroh markovački Stanko Antić.
– Hram u Markovcu proslavlja Svetog proroka Iliju na sam dan, 2. avgusta, ali se veći sabor ili sajam, kako se kaže ovde u Dalmaciji, proslavlja u nedelju po Svetom proroku Iliji. Opština Biskupija bi se, po mom mišljenju, trebala zvati Opština Dalmatinsko Kosovo jer je Biskupija samo jedno od sela Dalmatinskog Kosova, ali sama činjenica da imamo opštinu gde je većinsko stanovništvo srpsko, da imamo svog načelnika, da na taj način možemo povlačiti sredstva iz fondova Evropske Unije dosta nam znači, je..