V četrtek podpora akciji NE hidroelektrarnam na reki Muri
Po zatrditvi ravnatelja Zvonka Kusteca zadnje junijske dneve na Gimnaziji Franca Miklošiča Ljutomer (GFML) zaznamujeta prav posebni prireditvi. Tradicionalni »Kulturni maraton« bo letos potekal na Otoku ljubezni v Ižakovcih. Z dogodkom bodo dijaki in profesorji podprli akcijo »NE hidroelektrarnam na reki Muri«. Zadnji dan pouka pa bo potekala že tretja zaključna akademija, na kateri bodo podeljena priznanja najuspešnejšim dijakom.
Kulturni maraton na GFML je skozi leta spreminjal svojo podobo. Tudi letos, natančneje v četrtek, 22. junija 2017, bo nekoliko drugačen. Spremenilo se bo namreč mesto dogajanja, ki tokrat ne bo zaznamovalo gimnazije in njene širše ljutomerske okolice, ampak bodo delavnice in aktivnosti potekale na prostem, ob reki Muri v Ižakovcih. GFML podpira gibanje, ki nasprotuje hidroelektrarnam na reki Muri. V ta namen so bila v šoli že organizirana predavanja, na katerih so strokovnjaki predstavili argumente i..
Dragan Marković rodom iz Visokog kod Sarajeva, koji živi i radi u Vilflingenu kod Vintertura u Švajcarskoj krenuo je u sredu biciklom do Brčkog, gde mu je sada prebivalište.
Humanitarnu akciju Ministarstva za dijasporu, Srpskog saveza iz Švedske i Crvenog krsta Srbije za pomoć deci sa Kosova i Metohije i drugih ugroženih delova Srbije podržali su građani Beograda u velikom broju. Tim povovodom pomoćnik ministra Vukaman Krivokuća se sastao sa generalnim sekretarom Crvenog krsta Vesnom Milenović, stručnim saradnikom...
I Klub Jedinstvo iz Švehata organizovao je proslavu Dana žena.
Liturgija je služena kao pomen jasenovačkim žrtvama, a patrijarh Irinej je rekao vernicima da hram Svetog Ilije u Mlaki leži na mučeničkoj zemlji na kojoj je stradalo stotine hiljada mučenika samo zato što su bili Srbi i pravoslavci.To je bila njihova jedina krivica, a zlikovci su mislili da zbrišu...
Ko je Džon Bosnić, čovek koji je spasao svetsku šahovsku legendu Bobija Fišera od robije. Fišer je odlazeći iz Tokija za Rejkjavik, glavni grad Islanda poručio srpskim prijateljima: N: Fišer traži srpsko državljantsvo. Dolazim vrlo brzo u Beograd !Šahovski velemajstor Bobi Fišer, kako javljaju sve svetske agencije, odmara...
Ministarstvo kulture i informisanja saopštava da je manifestacija započela projekcijom filma „Enklava", kojoj je prisustvovao i reditelj Goran Radovanović, dok će narednih dana, u sedam pekinških bioskopa, biti prikazana i sledeća ostvarenja: „Anplagd" Mladena Kovačevića, koji će se takođe pojaviti pred kineskom publikom, „Bićemo prvaci sveta" Darka Bajića, „Spomenik Majklu Džeksonu" Darka Lungulova i „Kad ljubav zakasni" Ivana Stefanović.
„Nastojali smo da predstavimo različitost savremenog srpskog filma - bogatstvo filmskog izraza, zanimljive teme, filmove koji su izazov i za publiku i za kritiku", izjavio je na svečanom otvaranju ministar Vukosavljević i dodao da će se i dalje intenzivno raditi na promovisanju naše kinematografije i Srbije kao povoljne lokacije za snimanje filmova.
„Ovog leta je snimljen prvi kineski film u Beogradu -„Belgrade escape", u režiji Vang Žongjana, s kineskom zvezdom Edrju Kai Linom, ali i poznatim srpskim glumcem Draganom Mićanovićem u glavnim ulogama. R..
03.06.202103.06.2021
Foto: onlajn škola Sava
Predstavnici privatne onlajn škole Sava iz Beograda u saradnji sa udruženjem Tačka povratka ponavljaju radionicu „Karta za povratak – Jezik i obrazovanje – put uspešnog povratka“
„Prvi korak na putu vašeg povratka u Srbiju je dobro poznavanje srpskog jezika i srpskog obrazovnog sistema. Bez toga je mnogo teže zamisliti kvalitetnu i uspešnu integraciju u srpsko društvo, posebno kada se radi o porodicama sa decom školskog uzrasta. Stoga smo za temu prve u nizu radionica za roditelje, izabrali tačku jezika i obrazovanja, jer od toga treba početi u svim daljim planovima za povratak“, stoji u pozivu na ovu radionica tima onlajn škole Sava.
Gosti ove radionice su dr Željka Buturović i Uroš Živković.
Dr Buturović je psiholog, naučnik saradnika u Institutu društvenih nauka u Beogradu i osnivač fondacije Najbolja odluka. U SAD-u provela je više od 20 godina, uključujući i školovanje na Harvardu i Kolumbiji i rad u Agenciji za istraživanje javnog ..
Milkica Miletić (55) je u Italiji skoro tridesetak godina. Iz rodnog Petrovca na Mlavi je, kao i većina naših državljana, na „bogati“ Zapad krenula privremeno u potragu za boljim životom, a ostala tri decenije. Sada pomaže mlađoj kćerki Jeleni Cicović time što pričuva unuke Filipa (8) i Nina (2).
– Moji unuci su moja radost i smisao života. Koliko energije i poleta mi daju to samo ja znam. Svaki dan, iako zahtevan sa njima je prava radost. Pratim ih u školu kad zatreba, čekam ih kada se vraćaju iz škole i svaki put sam pri ruci kad zatreba. Zajedno radimo domaće zadatke, spremamo razne poslastice i sa zadovoljstvom ih pojedemo. Vodim Filipa na treninge, pošto trenira košarku. Idem sa njima u park, vozimo bicikl, igramo fudbal, uvek sam sa njima i uz njih. Na Zapadu ko ima baku i deku, taj je veliki srećnik. I obrnuto. Baka i deka koji provode vreme s unucima su uvek ispunjeni radošću koju njihov osmeh donosi – kaže Milkica.
Prema njenim rečima najveća nadoknada za uloženo vreme je bez..
Pod hitno su potrebne promene u Savezu Srba u Austriji, kako bi klubovi, koji su odlično organizovani bili pod jednim, funkcionalnim, uspešnim krovom i bolje se zajednički organizovali, smatra Saša Božinović, član Predsedništva Saveza i potpredsednik Srpskog kulturnog centra „Stevan Mokranjac“ iz Beča.
– Nama u „Mokranjcu“ smeta što je trenutno rad Saveza trenutno na najnižem nivou od njegovog osnivanja. U Austriji imamo situaciju da društva rade na najvišem nivou, svi rade odlično, a najlošije funkcioniše krovna organizacija. Lično smatram da bi trebalo da se izvrši reorganizacija – ukazuje Božinović.
On ističe da Savez između ostalog treba na najbolji način da predstavlja srpsku zajednicu i prema okruženju u Austriji što ne čini.
– Naprotiv, dešavanja u Savezu prethodnih godina, afera oko ranijeg rukovodstva i preotimanja uprave, samo su naneli štetu ugledu ove organizacije, ali i cele srpske zajednice u Austriji. Pitanje je kako ćemo i da li ćemo ikada moći da popravimo napravljen..